To je gotovo dvostruko više od prosečnog poreskog opterećenja koje imaju Brazil, Rusija, Kina, Indija, i ostale zemlja u ekonomskom razvoju, čije se opterećenje kreće oko 21,8 odsto.
UHY je u svom istraživanju obuhvatio 34 zemlje iz celog sveta, izračunavši koliki procenat BDP-a određene zemlje uzima vlada putem poreza. Danska, u kojoj vlada uzima 53,5 odsto ukupnog BDP-a, prednjači na listi država baš kao i u prethodnom istraživanju UHY-a iz 2015. godine, kad je ta brojka iznosila 48,6 odsto.
Prosek u zemljama G7 od 31,1 odsto bliži je globalnom proseku, dok su u SAD (22 odsto) i Japanu (34,4 odsto) nešto niži porezi nego kod njihovih evropskih konkurenata. U SAD bi ovaj procenat u narednim godinama mogao još više da padne. Prema pojedinim medijskim izvorima, nedavno objavljeni poreski plan američkog predsednika Donalda Trampa mogao bi američkoj vladi da smanji prihod od poreza i do dve milijarde dolara.
Ekonomije u razvoju uglavnom imaju mnogo niže državne poreze, među njima su i zemlje članice trgovinskog bloka Saveza država jugoistočne Azije, kao što su Malezija i Filipini.
Evropska komisija je nedavno predložila zemljama članicama EU da razmisle o izmenama uslova oporezivanja kako bi pomogle da se popuni „rupa“ od 15 milijardi evra, koja je u godišnjem budžetu nastala zbog Bregzita.
Međutim, mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku i Portugal, sa porezom višim od proseka, traže načine da smanje opterećenje. Na primer, Nemačka vlada želi da oslobodi mala i srednja preduzeća od poreza.
Od evropskih zemalja, koje su učestvovale u ovom istraživanju, jedino Republika Irska ima porez manji od globalnog proseka.
