Jedna od kontroverznijih ideja o kojoj razmišlja Brisel je plan da se dobit Evropske centralne banke (ECB) - umesto prema 19 centralnih banaka država koje koriste evro - preusmeri u budžet Evropske unije, koji stupa na snagu 2021. godine. Prema računici EK, taj izvor bi doneo 56 milijardi evra za sedam godina. "To je jedna od lako ostvarivih ideja za budžet", izjavio je za “Financial Times” jedan evropski diplomata.
Neimenovani zvaničnik iz jedne od članica evrozone izjavio je da su započele konsultacije između vlade i centralne banke oko transfera dobiti u Brisel. Podsetimo, nacionalne centralne banke su deoničari u ECB-u i imaju pravo na dobit monetarne vlasti evrozone. Iz ECB-a su stoga poručili kako bi ideja Komisije zahtevala izmenu statuta. Naime, nacionalne centralne banke dobit uplaćuju u nacionalne budžete. "Nacionalne vlade odlučuju što će učiniti s tim novcem", dodaju iz Frankfurta.
Kritičari takve ideje naglašavaju da se radi o nestabilnom izvoru prihoda. Osim toga, to bi moglo razgneviti centralne banke, koje su vrlo osetljive na zadiranje izvršne vlasti u njihovu nezavisnost. Budžet Evropske unije “težak” je bilion evra, a većinu novca uplaćuju države članice.
Svega petina dolazi iz takozvanih sopstvenih izvora, u što se ubrajaju prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost. Nakon izlaska Velike Britanije, godišnje će trebati nadoknaditi 15 milijardi evra da bi zajednički budžet zadržao finansijsku snagu. U Evropskoj komisiji nedostatak britanskog doprinosa pokušavaju premostiti kombinacijom pronalaženja novih izvora finansiranja s jedne strane i ušteda s druge. Pregovori o budžetu za sledeći sedmogodišnji period uvek su nezgodni zbog "večnog spora" između bogatijih i siromašnijih članica.
Međutim, ove godine pregovori će biti dodatno zakomplikovani Brexit-om i s tim povezanim stavom nekoliko bogatijih članica, poput Austrije i Holandije, da ne treba povećavati nacionalne doprinose. Naime, manja Evropska unija treba i manji budžet, argument je tih država.
