Istog dana prestao je da važi stari Zakon o elektronskom potpisu (“Službeni glasnik RS” br. 135/04) kao i stari Zakon o elektronskom dokumentu (“Službeni glasnik RS”, broj 51/09), ali podzakonski akti doneti na osnovu pomenutog zakona nastavljaju da se primenjuju i posle prestanka važenja navedenih zakona sve do donošenja odgovarajućih propisa saglasno novom zakonu, osim ako su u suprotnosti sa odredbama pomenutog – novog zakona.
Trendovi i promene u modelu poslovanja svih kompanija koje diktiraju, pre svega, informacione tehnologije jednostavno nameću ideju da zakonska rešenja moraju biti fleksibilnija i otvorenija za nova tehnološka dostignuća. Ona se moraju zasnivati na rešenjima koja su sadržana u međunarodnim dokumentima, a u skladu sa propisima i standardima Evropske unije.
Nepobitna je činjenica da su autori zakona i akata pred sobom imali dokumenta tehnološki razvijenih zemalja.
Promene?
Šta se zapravo promenilo u novom zakonu?
Jednostavno rečeno i sve i ništa. Ideja je ostala ista - izjednačiti papirni i elektronski dokument i stvoriti preduslove da se sa klasičnog pređe na elektronsko poslovanje. Podsticanje bržeg i efikasnijeg poslovanja, kao i smanjenje troškova poslovanja, razvoj tržišta od poverenja, modernizacija i naravno jednostavniji i efikasniji rad, kako rad organa javnih vlasti, tako i privrednih subjekata takođe su ciljevi koje su autori imali pred sobom.
Zamena procedura
Oslanjajući se na prilično komplikovane procedure koje je prethodni zakon predviđao, digitalni potpis je koristilo nešto više od 360.000 stanovnika Republike Srbije što čini 5 odsto građana. Elektronski potpis je podrazumevao poseban software, čitač i karticu.
U novom zakonu povelo se računa o tome da se komplikovane procedure zamene jednostavnijim, a sigurne još sigurnijim. Otud su najbitnije promene koje se odnose na elektronski potpis.
Stari / novi elektronski potpis?
Novi zakon predviđa revolucionarnu uslugu od poverenja kojom će korisnici preko mobilnog telefona moći da se elektronski identifikuju u transakcijama i da na taj način potpišu neki dokument. Za dodatnu bezbednost – pored korisničkom imena i šifre će biti korišćen i PIN koji će se do korisnika distribuirati SMS porukom.
Ovo bi trebalo da ozbiljno omasovi upotrebu elektronskog potpisa koji će biti potpuno ekvivalentan svojeručnom potpisu. Ovo je veliki korak i za digitalizaciju dokumentacije koja je do sada proceduralno bila prilično komplikovanija.
Kraj ere pečata?
Nova usluga koju predviđa novi zakon je elektronski pečat. Elektronski pečat predstavlja sinergiju pečata kompanije / organizacije i potpisa ovlašćenog lica. Ovo bi trebalo da bude jedan od ključnih momenata digitalizacije biznisa i početka jedne kompletno nove ere u poslovanju o kojoj se već godinama unazad govori. Ipak, odlazak pečata u istoriju mora da sačeka još malo.
Kraj ili početak?
Kako bi ovaj zakon u potpunosti bio funkcionalan, odnosno implementiran u punom kapacitetu, u narednih godinu dana potrebno je doneti 17 različitih podzakonskih akata, koji će urediti okvir za elektronsko poslovanje.
Da li će građani konačno dobiti lakši i sigurniji pristup uslugama i elektronskim servisima ostaje nam da vidimo. Na ovaj način će se nedvosmisleno dokazati koliko je država rešena da završi posao koji je odavno započet.
Udruženje CERAT
