Prema rečima Vladimira Gligorova, ekonomiste i dugogodišnjeg saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, "trebalo bi živeti ne samo za sebe, pa ni za decu, već za unuke, a to nije jednostavno u zemlji u kojoj je narod navikao da probleme prenosi iz generacije u generaciju", piše Blic.
Gligorov svoje reči potkrepljuje računicom, da ako se uzme u obzir da Srbija ostvari dugoročni rast od 4 odsto godišnje, a da privrede zemalja EU rastu po stopi od 2 odsto, bilo bi potrebno izmedu 50 i 85 godina za dostizanje prosečnog dohotka po glavi stanovnika Evropske unije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je, kako piše Blic, nešto optimističniji, pa je tako nedavno rekao da je Srbiji potrebno najmanje tridesetak godina da po nivou razvijenosti stigne zemlje Centralne Evrope, poput Mađarske.
On je naveo da je uslov za to da Srbija u tom periodu ostvari visoku prosečnu stopu rasta od čak 5 odsto, što "predstavlja optimistički scenario, jer je malo zemalja uspevalo da ostvari tako visoku prosečnu stopu rasta u periodu od nekoliko decenija".
Mogućnost sustizanja zemalja Centralne Evrope u naredne tri decenije jednim delom je, prema njegovim rečima, posledica toga što će ove države pre Srbije dostići visok nivo razvijenosti, nakon čega će se njihov rast znatno usporiti.
