Tako bar stoji u projekciji budžeta za 2018. godinu, koju je usvojila Vlada, a koji bi još trebalo da izglasaju poslanici Narodne skupštine. Drugim rečima, građani Srbije još jednom će pokriti troškove ovih kompanija koje one iz sopstvenog poslovanja nisu uspele da pokriju, i to 30,8 miliona evra “Srbijagasu” i 33,6 miliona evra “Petrohemiji”. To već postaje praksa, jer se godinama unazad zaduživanje ovih kompanija pretvara u javni dug i prebacuje na leđa građana.
Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ove obaveze moraju namiriti iz budžeta.
“Dugovi “Srbijagasa” i “Petrohemije” su pretvoreni u javni dug. To je moralo da uđe u projekciju budžeta za narednu godinu i da se definiše kao obaveza. Treba da se zna da, pored ovih para koje će država dati NIS-u, postoje i druge obaveze koje su preuzete u odnosu na ove dve kompanije. Reč je o garancijama za kredite “Srbijagasa”, koje su neminovnost, jer banke bez države ne žele da mu daju novac”, objašnjava sagovornik.
Zbog tog nepoverenja banaka država je predvidela da “Srbijagasu” za narednu godinu da garancije za kredite u vrednosti od 90 miliona evra. Reč je o novcu koji banke treba da pozajme za projekat izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, čija je vrednost 70 miliona evra, i izgradnju druge faze gasovoda na trasi Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Raška - Novi Pazar - Tutin, za koji je potrebno 20 miliona.
Podaci pokazuju da je država od 2012. do 2017. godine garantovala za kredite “Srbijagasa” u vrednosti od 460 miliona evra. Gde su te pare otišle, nije objašnjeno, a po mišljenju stručnjaka morala je vlast da kaže.
