Kao osnivač platforme, koja spaja građevinske firme sa klijentima, ušao sam u građevinsku industriju krajem 2012. godine, a tokom 2013. godine sam duboko zašao u odnose i relacije, koji vladaju u njoj. Nisam ni znao da je ono što sam tada zamislio zapravo proces digitalizacije u građevini.
Naravno, mi smo se kao tim (i kao proizvod) fokusirali na relacije i aktivnosti, koje smo tada smatrali primarnim, ali su nam se u razvoju poslovanja ’’širili vidici’’ i sada tačno znamo kako ćemo unapređivati našu platformu. Sve po pravilima savremenog poslovanja, po digitalnom modelu.
A šta je digitalizacija?
Daću vam primer iz svog iskustva:
Kada klijentu treba, recimo, da se okreči stan, on će putem platforme definisati tačan opis radova koji mu trebaju, vremenski rok za otpočinjanje i završetak radova, željenu tehniku, boju zidova i ostale specifičnosti. Putem te iste platforme, on će dobiti specifikaciju i obaviće porudžbinu materijala potrebnog za radove, ponude za izvođenje samih radova od firmi koje se bave takvom delatnošću (članovi platforme), odabraće ponudu koja mu najviše odgovara i pristupiće se definisanim radovima. Putem platforme će moći da osigura radove kod osiguravajuće kuće, koja je saradnik platforme. Nakon završetka radova, izvršiće se plaćanje firmi, popuniće upitnik o oceni kvaliteta radova i dati preporuku za tog izvođača. Takođe, i izvođač će dostaviti svoje utiske o klijentu putem upitnika koji mu platforma šalje. I tek tada je kompletan ciklus zatvoren, što se tiče ovog jednog posla. Sve je završeno online, od postavljanja zahteva, odziva i odabira firmi, trebovanja materijala, do plaćanja – jedino je materijal fizički dopremljen do objekta i naravno, radovi su izvedeni na objektu, ali, sve po dobijanju odobrenja od strane software-a. Dalje sistem skladišti kompletne podatke o svim poslovima, upoređuje stavke, meri vrednosti i specifičnosti tako da se može steći jasan uvid u kompletnu industriju: teritorija, delatnosti, prosečna cena radova, cene, potrošnja i brzina dostave materijala, tipovi objekata, obim radova po kategorijama, ukupna vrednost i učestalost osiguranja radova, profil firmi koje izvode radove.......i još mnogo drugih parametara, koje imamo na osnovu ovih podataka.
Kao što se može primetiti, ništa nije nanovo izmišljeno, to su sve podaci koji su se oduvek koristili, samo što su sada zabeleženi, smešteni na određeno mesto i dostupni su lakom merenju i upoređivanju. I tu dolazimo da suštine: znanja koja su potrebna da bi se ovakav sistem napravio ne nalaze se (samo) u glavama softverskih inženjera, to su iskustva, pravila i procedure koje poznaju ljudi, koji godinama rade u građevinskoj industriji, kao u mom slučaju!
Generalno, u svim tradicionalnim industrijama, takva iskustva i znanja su od nemerljivog značaja, a poseduju ih ljudi koji su dugo u tom poslu, znaju mu prednosti i mane, ali imaju široke vidike i mogu da posmatraju outside the box (drugačije, nekonvencionalno, iz druge perspektive) i da ta svoja znanja iznesu i omoguće programerima da urade svoj posao. A ti ljudi imaju oko 40 godina i nisu ni svesni koliki doprinos mogu dati savremenom poslovanju i digitalizaciji. Sa svojim iskustvom, poznavanjem radnih procedura i standardne tehnologije, poslovnog bontona, preko razvijenog osećaja za rad u kolektivu, odnosa sa strankama i kolegama, mislim da ključni faktor u sprovođenju digitalizacije firme (pa i društva) upravo predstavlja ova kategorija, 40+.
Zato i želim da na ovaj način skrenem pažnju, ne ljudima koji se bave digitalizacijom, nego baš mojim vršnjacima, da se trgnu, preispitaju svoje kvalitete i vrate poljuljano samopouzdanje, jer svoje znanje i radno iskustvo mogu itekako ponuditi i u oblasti digitalizacije.
Prisustvovao sam panelu sa temom „Digitalna transformacija srpske ekonomije-put do boljeg zapošljavanja” gde se razgovaralo o ovoj temi i kao ključni problem sa kojim se poslodavci susreću je uskospecijalizovani kadar! Zatim, predsednik velike softverske kompanije „New Frontier Group“, Branislav Vujović, kao veliku poteškoću u razvoju digitalnog poslovanja smatra nedostatak lidera i talenata. Da li je to neki signal, poziv, za one koji su stručnjaci u offline poslovima? Naravno, da.
Da bi dodatno unapredili svoje kapacitete, potrebno je da se edukuju iz oblasti online poslovanja, naprednim korišćenjem internet servisa, upoznaju sa digitalnim modelima ili osvoje neke druge veštine. Jednostavno je, samo volja da postoji, pogotovo danas kada je dosta takvih predavanja dostupno online, a postoje i ljudi, ustanove i organizacije koji se bave podučavanjem ove oblasti.
Za kraj, predlažem da pogledate film Intern, čiji lajtmotiv sve govori:
’’Iskustvo nikad ne stari’’
Arnautović Vladimir
Konsultant, osnivač i direktor Tender5.net
