Digitalizacija će ubrzati proces konsolidacije bankarskog tržišta u Srbiji, koje je značajno koncentrisano i u pogledu tržišnog učešća i u pogledu finansijskog rezultata koje banke ostvaruju, izjavila je u intervjuu za naš portal Lana Vuković, finansijski direktor za Srbiju i Hrvatsku “DXC Technology” i član Udruženja finansijskih direktora Srbije.
Koji su trendovi u okviru digitalne transformacije najviše uticali na finansije, odnosno, na promenu njihove uloge?
Uvođenjem digitalnog operativnog modela, evidentiranje finansijskih parametara i izveštavanje o profitabilnosti, nije više glavni fokus finansijske funkcije. Fokus se prebacio na podršku rastu poslovanja (brzom obradom podataka i poslovnom analitikom) i povećanje efikasnosti (automatizacija procesa). Uloga finansijskog direktora postaje kompleksnija i zahtevnija nego ikada ranije: povećava se nivo odgovornosti, zahtevi za izveštavanjem su intenzivniji, uz veću granulaciju izveštaja, upravljanje rizicima je kompleksnije, regulatorni okvir je zahtevniji, a u isto vreme postoji pritisak da se optimizuju resursi. Dakle, funkcija finansija se fundamentalno menja, a samim tim i kompetencije potrebne za rad u finansijama.
Informacione tehnologije, koje su se do pre samo par godina koristile kao podrška osnovnoj privrednoj delatnosti kompanije i koje su bile posmatrane kao troškovni centar koga treba optimizirati u smislu visine ulaganja, dobijaju ulogu strateškog odeljenja za razvoj, zahtevajući investicije za izgradnju agilne i efikasne platforme za uvođenje inovacija. Softverska rešenja sa potpunom integracijom svih podataka, koji su dostupni u sadašnjem trenutku, automatizacija procesa kontrole podataka, automatizovana rešenja za bolje odlučivanje i donošenje odluka, oslobađaju finansijsku funkciju od mnogih tradicionalnih manuelnih i vremenski zahtevnih poslova. Na taj način se obezbeđuje vreme za kvalitativno upravljanje finansijama, kreiranje nove vrednosti, kreiranje strategije za budućnost i usmeravanje kadrova ka sticanju veština potrebnih za buduće digitalne izazove.
U kojoj meri su domaće banke spremne za digitalno bankarstvo?
Digitalizacija će ubrzati proces konsolidacije bankarskog tržišta u Srbiji, koje je značajno koncentrisano i u pogledu tržišnog učešća i u pogledu finansijskog rezultata koje banke ostvaruju. Dve najznačajnije domaće privatne banke čine nešto više od 12 odsto ukupnog tržišta (nakon preuzimanja “Alfa banke” od strane “AIK banke” i “Pireus banke” od strane “Direktne banke”). Državne banke imaju oko 17 odsto tržišnog učešća (od toga “Komercijalna banka”, koja je 40 odsto u državnom vlasništvu 12 odsto i “Poštanska štedionica”, koja je 70 odsto u državnom vlasništvu 4 odsto. Ukoliko dođe do prodaje kontrolnog državnog paketa “Komercijalne banke” stranom vlasniku, strane banke će još više osnažiti svoj uticaj u bankarskom sektoru u Srbiji. To otvara pitanje na koji način će se finansirati veliki infrastrukturni projekti, koji nisu strateški ciljevi stranih banaka.
Treba napomenuti i da je Svetska banka odobrila 40 miliona EUR za projekat jačanja finansijskih institucija u državnom vlasništvu (SOFI Strengthening Project) namenjenih, pre svega, “Poštanskoj štedionici”.
Da bi odgovorile na izazove poboljšanja profitabilnosti, uz smanjenje kamatnih stopa i marži, banke moraju da prilagode poslovne modele savremenim trendovima i to, pre svega, uvođenjem mobilnog bankarstava i online servisa, i poveravanjem nebankarskih usluga eksternim partnerima (npr. IT outsourcing).
Digitalno bankarstvo transfromiše u celini model poslovanja, i sredstva, koja su se trandicionalno ulagala u opremanje i širenje mreža filijala i ljudskih resursa, preusmeravaju se u digitalno umrežavanje, čime se postiže veća dostupnost potencijalnim klijentima i veća konkurentnost na tržištu.
Bez obzira na vlasničku strukturu, banke su spremne za digitalno bankarstvo u onoj meri u kojoj imaju stručan i profesionalan menadžment tim, koji ima sposobnost i nameru da razvije i sprovodi dugoročnu strategiju razvoja u kojoj je digitalno bankarstvo ključni prioritet.
U SAD se sve više ulaže u „fintech“ kompanije i očekuje se da one za nekoliko godina preuzmu petinu prometa od banaka. Koliko su takve kompanije stvarna konkurencija bankama?
U Srbiji, gotovo isključivi izvor eksternog finansiranja privrede su banke. Za uvođenje nebankarskih finansijskih institucija (mikrofinansijske institucije, kreditne unije, fondovi preduzetničkog kapitala...) u finansijski sistem neophodno je doneti adekvatan zakonski okvir što je u nadležnosti Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija.
Banke kao stabilne institucije sa snažnom infrastrukturom, bezbednosnim sistemima, sofisticiranim metodama upravljanja rizicima, malo je verovatno da mogu da budu ugrožene od strane “fintech” kompanija, iako neke ankete govore suprotno.Verovatnije je partnerstvo banaka i “fintech” kompanija, koje će bankama ponuditi inovacije i brzinu u prilagođavanju zahtevima korisnika, oslanjajući se na stabilan finansijski sistem banke. Svakako, ono što nedostaje finasijskom sistemu Srbije, jesu alternativni, nebankarski, izvori finansiranja privrede, i u tome Srbija veoma zaostaje u odnosu na zemlje u regionu. Značaj ovih izvora finansiranja je u tome što su prilagođeni potrebama mikro, malih i srednjih preduzeća, koja u Srbiji čine 99 odsto kompanija, a dobrinose BDP-u sa svega 32 odsto (u EU prosek je 58 odsto). Za rast i razvoj start-up kompanija i mikro preduzeća, koja imaju razvojni potencijal, a nisu u mogućnosti da ponude adekvatan kolateral bankama za dobijanje klasičnih kredita, potrebno je obezbediti fleksibilnije vidove finansiranja koji su, pre svega, fokusirani na specifičnosti potreba finasiranja i poslovanja MMSP. Time bi finansijski sistem bio obogaćen u delu koji sada gotovo da ne postoji.
Šta sve podrazumeva transformacija poslovanja prelaskom na Cloud okruženje?
Prelazak na cloud okruženje je kompleksan proces, koji uključuje dizajniranje optimalne hibridne infrastrukture, koja uključuje migraciju servera, aplikacija i podataka sa tradicionalnog na cloud okruženje. Neretko, kompanije, ne razumeju u potpunosti ovaj kompleksan proces, i to je razlog da odlažu migraciju poslovanja na colud rešenja, predugo razmišljajući šta da migriraju, gde da migriraju, i kako to da sprovedu bez izazivanja prekida u postojećoj organizaciji poslovanja.
Zbog toga je za migraciju podataka i infrastrukture potrebno odabrati pouzdanog partnera, koji ima proverenu metodologiju i kvalitetne materijalne i ljudske resurse, koristi automatizovane procese za migraciju, i koji je u mogućosti da vam sugeriše najoptimalniji mix cloud i tradicionalne infrastrukture za vaš poslovni model , kao i da osigura minimalni prekid u radu u periodu transformacije, obezbeđujući maksimalnu bezbednost podataka.
Proces prelaska na cloud okruženje mogao bi da se pojasni kroz nekoliko faza:
Prikupljanje podataka i analiziranje postojece IT infrastrukture i aplikacija koje se koritste – Analiziraju se serveri, data centri (storage), sigurnosne procedure, mrežna rešenja, zatim analizira se postojeća IT arhitektura i međuzavisnost aplikacija koje se koriste. Ova analiza obuhvata tehničku i poslovnu analizu, kako bi se identifikovalo i predložilo najbolje rešenje. Zatim se pristupa prikupljanju, validaciji i uvozu postojećih podataka, koji se nalaze na postojećoj infrastrukturi. Neophodno je obezbedti tačnost, kompletnost i pouzdan izvor podataka (ovo se radi putem automatizovanih alatki za prikupljanje podataka koje su brži i pouzdaniji način od manuelnih procedura)
Procena i planiranje Na osnovu tehničkih karakteristika podataka, koje treba migrirati, donosi se odluka o najboljem rešenju. Ova odluka se donosi unosom informacija prikupljenih u prvoj fazi u specijalizovane alatke koje ponude moguća rešenja (automated decisions). Grupišu se podaci prema karakteristikama i u zavisnosti od njihove korelacije, određuje se obim, šta može da se virtuelizuje, i koje su najbolje alatke za izabrani metod migracije.
Kao rezultat ove dve faze dobija se:
Master device list (Lista svih infrastrukturnh elemenata sistema koji se migrira)
Application dependecy mapping (mapiranje aplikacija koje se koriste, prema kriterijumu međusobne korelacije)
Na osnovu toga se priprema Inicijalni Plan projekta migracije : pravljenje kratkoročne i dugoročne strategije transformacije , šta može biti migrirano odmah, a gde je potrebna modernizacija i transformacija, ovaj inicijalni plan je osnova za dizajniranje virtuelnog modela.
Dizajn virtuelnog modela predstavlja pisani dokument, koji sadrži kompletan plan migracije sa instrukcijama za implementaciju svake faze u procesu transformacije i migracije, koji sadrži precizne vremenske i finansijske elemente. Sadrži detalje o operativnim sistemima, vrsti aplikacija, koje su predmet migracije, targetiranu infrastrukturu, izabrani metod i alatke za migraciju. Sadrži i plan upravljanja u procesu implementacije i praćenje ostvarenja preko posebno kreirane alatke, kao i proces internih organizacionih promena radi uspostavljanja procesa rada u novom modelu.
Faza implementacije predstavlja sprovođenje usvojenog modela, Najbolja praksa je da se najpre migriraju okruženja koja nisu kritična za obavljanje delatnosti (razvojna i test okruženja), kako bi se na postupniji i bezbolniji način ušlo u finalnu fazu. Kritične i kompleksne aplikacije zahtevaju najveću pažnju, i potrebno je osigurati da su specijalni zahtevi ispunjeni u celini i prema odgovarajućem protokolu. Ova faza traje sve dok se ne potvrdi puna funkcionalnost novog modela.
Za nove korisnike, najveca prednost Cloud okruzenja je kvalietnija usluga uz niže troskove i fleksibilna rešenja, predvidivost i bolja kontrola troškova, smanjenje nivoa administrativne i logističke “in house” podrške. Prednosti su i kombinovanje aplikacija i plaćanje samo onoga što se koristi, trenutni početak rada u sistemu, testiranje aplikacija, mogućnost korišćenja i integracije Office-a 365 sa svim aplikacijama. Korisnici Cloud rešenja lako prelaze na novija rešenja, jer nema investicionih troškova, lako i brzo arhiviraju i bekapuju podatke, a isti su i maksimalno bezbedni.
Koji su mehanizmi da se preduzećima osigura bezbednost, odnosno, zaštita podataka u tom procesu?
Postoji nekoliko segmenata kada govorimo o mogućim pretnjama za bezbednost i sigurnost podataka, generalno, ne samo u virtuelnom okruženju. Podaci su vrednost kompanije koju je potrebno zaštititi od krađe, neovlašćenog pristupa, zloupotrebe, fizičkog gubitka usled neadekvatnog čuvanja, ili nesrečnog slučaja (požar) tehničke neispravnosti opreme, kompjuterskih virusa. Tako i mere kontrole i zaštite podataka podeljene su na tehničke, organizaciono proceduralne, fizičke, logičke, ljudske i upravljačke.
Model zaštite podataka ima tri segmenta koja moraju da funkcionišu u celini:
· Poverljivost integritet i dostupnost
· Sigurno procesiranje, skladištenje i prenos podataka
· Postojanje bezbednosnih politika, adekvatne tehničke opremljenosti za zaštitu i obuka i podizanje svesti kod zaposlenih o značaju bezbednosti podataka.
Bezbednost podataka se obezbeđuje uspostavljanjem odgovarajućeg Sistema za upravljanje zaštitom podataka (ISMS Information security Management System). Uspostavljanju sistema prethodi procena rizika gde se identifikuje predmet zaštite, kao i procena mogućih pretnji i slabih tačaka. Zatim se odrede zahtevi bezbednosti u odnosu na poslovne zahteve i pravni okvir. Dobar ISMS otkriva pretnje po sistem delujući preventivno i i umanjuje mogućnosti neovlaščenog upada u informacioni sistem, ima mogućnost korekcije eventualne štete nastale upadom i garantuje potpuni oporavak podataka.
Zaštita podataka je proces i uključuje sve zaposlene i saradnike i nakon inicijalnog uspostavljanja sistema zaštite, predmet je redovnih revizija i poboljšanja. Međunarodni standard za bezbednost podataka ISO27001 tj. posedovanje ovog sertifikata daje veliku sigurnost da je kompanija uvela maksimalne mere bezbednosti podataka i o ovome treba voditi računa kod izbora dobavljača.
Procenjuje se da će do 2019. godine 70 odsto preduzeća implementirati multi-cloud strategiju. Koliko je to realno?
Ove procene su rezultat istraživanja tržišta gde je cloud već preležao “dečje bolesti” i gde su korisnici uvideli u kom pravcu ova usluga može da se poboljša. Multi-cloud strategija daje novi kvalitet tehnologiji “oblaka”, jer omogućava bolji uvid u podatke, bolje upravljanje podacima, i jednostavnu i dvosmernu migraciju između dva “oblaka” ili između lokalne infrastrukture i “oblaka”. Multi-cloud strategija ukida zavisnost od jednog dobavljača, tako da sve ovo govori u prilog tome da će kompanije, posebno one sa velikim zahtevima i globalnim poslovanjem, davati prednost multi-cloud strategiji. Taj trend je doveo do stvaranja alijansi najvećih dobavljača usluge skladištenja podataka u “oblaku” kako bi se zadovoljili zahtevi korisnika.
Da li će preduzeća u budućnosti moći da opstanu ukoliko ne ulažu u digitalizaciju?
Digitalizacija predstavlja ključni prioritet EU, ulaganje u digitalnu infrastrukturu, umrežavanje i sticanje digitalnih veština predstavljeno je u EU parlamentu kao preduslov za razvoj i konkurentnost EU privrede. Predlaže se dupliranje budžeta za ove namene od 35 biliona EUR (2014-2020) na 70 biliona EUR (2021- 2027).
Podsetimo se poučne hrišćanske priče o Deset devojaka, digitalizacija je neminovnost i nemojte dozvoliti da budete zatečeni nespremni.
Koji su najveći izazovi sa kojima se domaća preduzeća suočavaju u procesu digitalne transformacije?
U zavisnosti od veličine i prirode delatnosti, zavisi i optimalni model digitalizacije. Domaća preduzeća moraju da budu dobro informisana i da prate najnovije trendove u oblasti IKT, kako bi prepoznala šta je primenljivo na njihovo poslovanje. Investicije u digitalizaciju su kapitalne i dugoročno su isplative ako u trenutku ulaganja implementirate najnovija rešenja. Digitalizacija nije trošak već ulaganje u budućnost. Digitalizacija dovodi i do jačanja pozicije IT menadžera u kompanijama, koji u partnerstvu sa finasijskim direktorom pronalazi optimalna rešenja za digitalnu transformaciju poslovanja. Svi zaposleni moraju da razvijaju digitalne veštine, poseban set veština, koje podrazumevaju mogućnost integracije, analize i upravljanja podacima i procesima u savremenim IT aplikacijama.
Analize pokazuju da će u narednih 25 godina gotovo polovina postojećih zanimanja nestati. Koliko je opravdan strah zaposlenih da će ih zameniti roboti i kako je moguće prevazići taj problem?
Nije prvi put da tehnologija menja kurs ekonomije i tržišta rada. Automatizacija procesa rada koju donosi 4.0 revolucija ima ogroman potencijal, različite studije koje su obrađivale ovu temu pokazuju da oko 50 odsto trenutnih radnih aktivnosti može da se automatizuje odmah. Međutim, treba imati u vidu nekoliko aspekata:
Prvo, tehnologija se razvija brže od sposobnosti ljudske adaptacije na promene, zatim, promene će imati različit intenzitet u zavisnosti od razvijenosti privrede, i na kraju, ali najznačajnije, desiće se smena generacija na tržištu rada. Decu baby boomera, konformističku generaciju X, zameniće generacija Y , najobrazovanija generacija u istoriji, milenijalci, koji se odlično snalaze u digitalnoj eri i koji će 2025. godine činiti 75 odsto radne snage. To je generacija koja ima veliku mogućnost adaptacije i koja je tehnološki napredna.
Takođe, robotika će omogućiti više slobodnog vremena koje može da se koristi i za sticanje novih, ne samo digitalnih veština. Poslovi, koje roboti ne mogu da obavljaju, gde je potrebna empatija, i složenija međuljudska interakcija kao što je npr. lekar, učitelj, sveštenik, nisu na udaru 4.0 revolucije.
Biljana Blanuša
