Ukoliko to primenimo na Globalni bruto proizvod, potencijalni gubitak zbog prevara iznosi oko 3,9 triliona dolara. Ova tema je u svetu sve više zastupljena i preduzeća veliku pažnju posvećuju prevenciji i borbi protiv prevara. Nažalost u Srbiji ovim problemom preduzeća se bave tek kada se prevara otkrije, a tada su gubici najveći i pričinjenja šteta se teško može nadoknaditi.
Prema podacima ACFE iz 2016. godine:
• Jedan od tri biznisa je žrtva prevare
• 85 odsto prevaranata nikada ne bude otkriveno
• U proseku prevare se otkrivaju tek posle 18 meseci
• Što duže prevara ostaje neotkrivena gubici su sve veći za kompaniju.
Štete od prevara i zloupotreba ne mogu se tačno utvrditi, jer mnoge nisu ni otkrivene, a i kod otkrivenih prevara štete nisu uvek merljive, jer se ne odnose samo na finansijski gubitak, nego na gubitak kupaca, dobavljača i reputacije uopšteno.
Prevare se uobičajeno klasifikuju u tri osnovne grupe, i to:
(i) protivpravno prisvajanje imovine – koju čine zaposleni prema menadžmentu i odnose se na neevidentirane prodaje, potcenjene prodaje i nabavke, lažne nabavke, krivotvorene zarade , lažne naknade troškova, lažna trebovanja zaliha i fiktivne prodaje i isporuke;
(ii) lažiranje finansijskih izveštaja – čini menadžment prema vlsnicima kapitala ili kreditorima i odnosi se na fiktivne prihode, prikrivanje obaveza i troškova , lažna potraživanja
(iii) korupcija - koju sprovode zaposleni u dogovoru sa dobavljačima,kupcima, konkurentima.
Profil prevaranta- ko čini prevaru?
Prema podacima istraživanja sprovedenog u Jugoistočnoj Evropi , koje je sprovelo Udruženje ovlašćenih istraživača prevara u poslovanju ACFE (www.acfe.com), 53 odsto prevaranata radi u firmi duže od 5 godina, muškarci su u većem broju i zauzimaju 65 odsto od ukupnog broja prevaranata, visoko su obrazovani (74 odsto), bez kriminalne prošlosti je čak 92 odsto i veliki broj se nalazi u rasponu od 30-60 godina, odnosno 68 odsto prevaranata. To su osobe na visokim pozicijama u računovodstvu, menadžmentu, nabavci, prodaji.
Da li većina ljudi svoju prevaru počini samo jednom i odmah prestane? Ne, u velikom broju ne. Ono što ih čini da se osećaju nevino i “osigurano” jeste opravdanje, koje ponavljaju sami sebi, da bi obrazložili svoja dela. “Zaslužujem više od onoga što trenutno dobijam” - čest je primer ovakvog opravdanja, kao i “Njima to neće nedostajati, imaju dovoljno”. Interesantno je i da će počiniocu sopstveno opravdanje uvek zvučati potpuno normalno, ma koliko ono apsurdno ili nelogično zvučalo ljudima u okolini. U osnovi ovih misli uglavnom je neka frustracija (na radnom mestu ili van njega), te je prevarna radnja nešto što će u očima počinioca povratiti ravnotežu. Ova frustracija zapravo je razlog zbog kojeg počinilac čini prevarnu radnju. Spektar mogućih razloga je vrlo širok i uključuje probleme sa porocima, probleme u porodici, težnju za boljim životom, ali i visoke prodajne i profitne ciljeve, bonuse, koji su povezani sa uspehom poslovnih performansi i mnoštvo drugih. Ovi razlozi vrše toliko intenzivan pritisak na počinioca da je čak moguće primetiti bihejviorističke “simptome” ovakvih razloga.
Činjenica je da karakterističan profil prevaranta ne postoji. Sve zavisi od okolnosti i trenutne situacije pojedinca. Zato je bitno da kompanije ništa ne prepuštaju slučaju i nadaju se da neće snositi posledice finansijske prevare već proaktivno rade na stvaranju kulture protivne prevari u kompaniji. Na taj način stvaraju pozitivnu atmosferu u kompaniji gde će zaposleni aktivno brinuti o dobrobiti kompanije i samim tim i dobrobiti sebe samih. Takođe, neophodna je odgovarajuća infrastruktura, odnosno, kontrolni sistem, koji štiti kompaniju od prevare.
Mitovi, koji idu u prilog prevarantima
Neki od mitova, koji sprečavaju sagledavanje realne slike i postojanje prevaranata među zaposlenima su stečeni na osnovu lične percepcije i ličnog poštenja, ali na žalost, realnost može biti drugačija. Neki od mitova su:
“Naša firma zapošljava samo ljude bez kriminalnog dosijea - ko će počiniti prevaru onda?”
Kompanije u našoj zemlji proveravaju kriminalni dosije kandidata za posao, misleći da će to eliminisati etički riskantne osobe. Ovo je daleko od istine, jer je za čak 73,5 odsto ovakva prevarna radnja prvo kriminalno delo u životu. To ne znači da je provera kriminalnog dosijea besmislena i da je ne treba sprovoditi, već dokazuje da se prevaranti ne rađaju, već stvaraju. Na njih utiče kultura kompanije, sistem koji može imati nekih kritičnih tačaka, kao i razni pritisci i motivi.
“Moj računovođa me nikada ne bi pokrao”
Prema podacima Udruženja ovlašćenih istražitelja prevare (ACFE), 16,6 dsto svih slučajeva prevare na radnom mestu počinili su upravo računovođe. Podatak ne iznenađuje, ako analiziramo poziciju koju uživaju računovođe u kompaniji: imaju pregled svih finansijskih sredstava u kompaniji, uživaju potpuno poverenje svojih nadređenih, a svoje prevarne radnje lako prikrivaju svojim znanjem iz računovodstva, koje drugi ljudi uglavnom ne poseduju. Važno je naglasiti da nisu svi prevaranti računovođe, naravno. Česte su prevare i u menadžmentu, nabavci i prodaji, između ostalog. Sve ove pozicije dele iste karakteristike sa računovodstvom, a to su poverenje nadređenih, autoritet pri donošenju odluka u tom sektoru i pristup glavnim tokovima novca i sredstava u kompaniji. Ovi faktori predstavljaju kritične tačke u kompaniji koje povećavaju rizik od prevare.
“Nikad ne bih pomislio da bi on to uradio”.
Ovako većinu prevaranata, koji su počinili prevaru na svom radnom mestu opisuju njihove kolege, nakon što su uhvaćeni. Kažu da su zbog ove situacije zatečeni i zaprepašćeni i da ne mogu da veruju da je njihov kolega/koleginica to počinio/la. Upravo to dokazuje koliko na naše mišljenje o finansijskoj prevari utiču mitovi i stereotipi o počiniocima. Prvi korak ka odbrani od prevare jeste podizanje svesti o postojanju prevara i prevaranata među nama.
“Ljubazni, vredni i verni radnici nikad ne bi pokrali svoju firmu”
Jedna od najinteresantnijih odlika prevaranta je da se oni zapravo kriju na otvorenom. Većina počinilaca ovakvih radnji su šarmantni, ljubazni manipulatori, koji uopšte ne ostavljaju utisak da nešto smeraju. Upravo zato i nisu sumnjivi, jer su previše ljubazni da bi bili prevaranti. Često se dešava i da ostaju na poslu i kada svi ostali odu kući - dok to njihove kolege vide kao marljivost, oni tu priliku koriste da počine svoj zločin. Zato je bitno prepoznati razliku između istinske marljivosti i paravana, koji može prikriti veoma opasnu i štetnu radnju.
Ovakvo ponašanje ne mora uvek biti simptom neke prevare, ali može biti i jasan bihejvioristički signal da osoba skriva neko nedelo. Prevarnu radnju menadžer može da potvrdi pronalaženjem nekih drugih signala, ali ovo uglavnom zapostavljamo, jer se oslanjamo na naše predrasude. Zašto bih i posumnjala da će moj najvredniji radnik nekako štetiti mojoj kompaniji?
Primera prevara kroz razne šeme ima mnogo, ali ću navesti samo neke situacije koje pokazuju da se prevara može događati pred nama i od ljudi od kojih to ne očekujemo:
- Zaposleni u sektoru nabavke je u periodu od dve godine oštetio firmu za oko 35.000 evra, tako što je dobavljaču plaćao višu cenu od tržišne i razliku delio sa njim;
- Osoba zadužena za nabavku kancelarijskog materijala je u dužem vremenskom periodu naručivala tonere, koje je prodavala na jednom portalu i time oštetila firmu za preko 9.000 evra;
- II manager jedne kompanije je lažirano nabavke IT opreme, koju je kasnije prodavao i time prisvojio više od 12.000 evra;
- Menadžer jedne kompanije je preko fiktivnih firmi lažirao prodaju i povećavao potraživanja, koja su kasnije otpisivana kao nenaplativa, i time u periodu od 3 godine ostvarivao više bonuse.
Tema prevara u kompanijama je jako široka, ali na žalost po same kompanije, ne pridaje joj se dovoljna pažnja. Zato je potrebno da se menadžeri obuče u upravljanju rizikom od prevara, a svoje zaposlene u otkrivanju indikatora, tzv. crvenih zastavica, koje mogu biti od pomoći u prevenciji i borbi protiv prevara.
Gordana Matović, MSc, CMC, Forenzički računovođa, direktor i vlasnik GM Konsalting doo
