Još letos najavljivano je da su kamatne stope daleko od neutralnih i da će morati značajno porasti, da bi jesenas takva očekivanja bila ublažena prognozom da će biti potrebna samo dva podizanja ove godine. Sudeći po aktivnosti investitora na finansijskim tržištima može se zaključiti da mnogi špekulanti smatraju da je izgledniji pad kamatnih stopa nego rast, a to se u pravilu događa samo na početku recesije.
U situacijama u kojima padaju kamatne stope, posedovanje obveznica i štednje na oročenju je manje isplativo nego u dobrim vremenima, pa se mnogi investitori odlučuju za ulaganje u zlato.
Osim zaštite kapitala od eventualnog bankrota banaka ili države, zlato pruža zaštitu i od inflacije. S obzirom na veliku navalu kupaca, na početku krize, kada padaju cene deonica i udela deonica u investicijskim fondovima, cena zlata u pravilu značajno raste. Upravo se to događa poslednjih meseci. Od najnižeg nivoa tokom 2018. godine, cena je porasla 11 odsto, dok su američke deonice u istom periodu u proseku izgubile 5 odsto vrednosti, prenosi B92.
Iako je zlato trenutno skuplje nego letos, mnogi analitičari smatraju da je rast cene tek počeo. Na početku poslednje krize (od 2007. do 2011. godine) cena zlata je porasla približno 190 odsto. Čak i ako nadolazeća recesija bude upola blaža od prethodne, cena zlata može značajno da poraste od sadašnjeg nivoa. Neki smatraju da će dosegnuti rekordnu nominalnu cenu iz 2011. godine. Takvo stajalište se temelji na povećanju novčane mase u svetu.
Ako se u obzir uzme količina novčanica, kovanica, novca na tekućim računima i štednji, novca uloženog u deonice, investicione fondove i ostali oblici novca koji je relativno brzo dostupan za potrošnju, novčana masa se u poslednjih 10 godina značajno povećala u svim ekonomijama sveta. Porast u najvažnijim ekonomijama: SAD 80%, Eurozona 46%, Japan 35%, Kina: 264%.
