Ovo je jedan od rezultata istraživanja Libertarijanskog kluba (LIBEK), koje je takođe pokazalo da su studenti nezadovoljni, ali istovremeno i nezainteresovani i distancirani od političkih i ekonomskih procesa.
Istraživanje, koje se bavi razumevanjem privlačnosti ekonomskog populizma kod studenata, sprovedeno je u pet univerzitetskih gradova u Srbiji, na osam univerziteta i 36 fakulteta i pokazalo je da čak oko 60 procenata studenata u Srbiji veruje da je rešenje za zapošljavanje u subvencijama ili otvaranju novih preduzeća čiji je vlasnik država.
Upitnikom su obuhvaćeni stavovi studenata o osnovnim ekonomskim pitanjima kao što su (ne)zaposlenost, siromaštvo, subvencije, carine, privatizacija i uvoz, odnosno izvoz.
Čak 82 odsto ispitanika nije zadovoljno razvojem demokratije u Srbiji, ali je, paradoksalno, značajan procenat studenata sklon da veruje u ekonomske mitove, poput onog da država treba da otvara firme koje će biti u njenom vlasništvu.
Ekonomski mitovi, u koje su studenti najviše skloni da poveruju, su da država treba da pomaže izvoz domaćih strateških proizvoda, u šta veruje čak 73,3 procenata.
Takođe, čak 66 odsto mladih kaže da ne treba uvoziti ono što se može proizvoditi u Srbiji, a nešto manji procenat, 63 odsto njih, kaže da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj.
U LIBEKU smatraju da je ovaj podatak čudan, s obzirom na to da, kako objašnjavaju, osim sklonosti ka ekonomskom nacionalizmu kroz protekcionističku politiku zaštite domaće proizvodnje, ispitanici imaju sklonost i prema diskursu o poljoprivredi kao glavnoj razvojnoj šansi.
Brojke pokazuju da 43,2 odsto mladih u visokoškolskim ustanovama veruje da država može podjednako dobro da upravlja preduzećima, kao i privatnici, a više od trećine smatra da su subvencije neophodne da bi se privukle strane investicije.
Političke teme, prema podacima ovog istraživanja, izgleda da nisu u fokusu mladih, jer gotovo 60 odsto ispitanika navodi da ne prati politička dešavanja, a tek svaki treći ispitanik je naveo da se uključuje i pokreće rasprave koje sadržinski imaju veze sa politikom.
U delu istraživanja koje se bavi ekonomsko ideološkim pozicioniranjem, svaki drugi ispitanik sa državnog fakulteta se na ekonomskoj skali pozicionirao umereno levo ili levo, dok je sebe tako profilisalo gotovo dve trećine ispitanika sa privatnih fakulteta.
