Komisija će u tom periodu umanjiti za pet procenata najveći izdatak - poljoprivredne subvencije, a želi da uvede novi porez na plastiku.
Planirana su veća ulaganja u istraživanja i tehnologiju, humanitarnu pomoć u inostranstvu, stabilazaciju evrozone, kompenzacije za gubitak radnih mesta usled otvorene trgovine, kao i veća davanja za odbranu i čuvanje granica.
Komisija uvodi novi mehanizam za kažnjavanje članica, čije vlasti krše pravila EU u sferi slobode pravosuđa i vladavine prava. Te zemlje mogle bi da ostanu bez značajnih sredstava iz zajedničkog budžeta.
"Današnjim predlogom predstavljamo pragmatičan plan za to kako da sa manje postignemo više", rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Komisija je pozvala 27 članica da popune manjak od najmanje deset milijardi evra godišnje, koji će nastati posle 2020. godine usled Bregzita.
Komesar EU za budžet Ginter Etinger rekao je da je neizbežno da bude sporova među članicama kada je reč o budžetskim rešenjima.
Pojedine zemlje, koje najviše uplaćuju u zajedničku kasu, poput Holandije i Švedske, insistiraju da neće plaćati više zbog Bregzita, dok siromašnije istočne članice, poput Poljske, traže da ne bude rezova.
