Revizorska profesija je doživela veliki preobražaj u poslednjih 30 godina kao posledica brzog rasta svetske privrede, tako da danas revizija ne samo da potvrđuje istinitost finansijskih izveštaja nego sagledava i poslovne rizike, jer oni su ti koji će imati uticaja na finansijske izveštaje ukoliko se njima ne bude pravovremeno upravljalo. Samim tim, bolje sagledavanje i razumevanje rizika omogućava revizoru da na vreme identifikuje značajne procese. Dakle, u savremenom poslovnom svetu, revizija ne treba da pruža samo uverenje o tačnosti finansijskih izveštaja, nego treba i mora da pruži dodatnu vrednost korisnicima.
Uporedno sa razvojem informacionih tehnologija i mogućnosti analize podataka, očekuje se sve značajnija promena revizorskog pristupa u narednoj deceniji. Zahvaljujući brzoj obradi i skladištenju podataka, broj informacija, koje su nam na raspolaganju raste eksponencijalno. Posledično i proces revizije će morati da se prilagodi novim okolnostima. Iako suština revizije mora da ostane ista, revizori će biti primorani da vrše analizu velikog broja podataka. U tom smislu se sve više pominju dva nova termina za reviziju: data analytics i big data.
Data analytics (DA) je proces kvalitativnog i kvantitativnog proučavanja niza podataka u cilju izvlačenja zaključaka o informacijama koje sadrže, uz pomoć specijalizovanih sistema i sofvera.
Big Data Analiytics (BD) je proces proučavanja velikog broja podataka u cilju identifikacije skrivenih šema, koje se ponavljaju, nepoznatih korelacija, trendova, odstupanja i drugih korisnih informacija, koje mogu da unaprede poslovne sisteme.
Data analytics i Big Data će početi u skorijoj budućnost sve više da utiču na način izvođenja revizije, jer će omogućiti revizorima da imaju bolji uvid u poslovanje klijenta, identifikaciju rizika i analizu trendova, a pre svega će omogućiti precizno analiziranje celokupnog seta podataka u kratkom vremenskom periodu, umesto sada primenjivanih tehnika uzorkovanja. Prebacivanje fokusa sa uzorka na celokupnu populaciju znači, pre svega, značajno smanjenje moguće greške i postizanje visokog nivoa uveravanja u tačnost finansijskih izveštaja. Na primer, danas se revizorske procedure sprovode na relativno malom uzorku transakcija nakon čega se vrši ekstrapolacija zaključaka na celokupan set podataka. U budućnosti, revizori će koristeći DA i BD moći da ispitaju i do 100 odsto transakcija kllijenta, kao i da vrše analizu, sortiranje i filtriranje podataka u cilju otkrivanja anomalija i identifikovanja skrivenih rizika. Proces revizije poboljšan na ovakav način treba da unapredi postojeći sistem donošenja poslovnih odluka od strane menadžmenta.
Oblasti u kojima je moguća primena DA i BD su na primer rizik pronevere, nepravilnosti i anomalije u podacima, identifikovanje neefikasnih internih kontrola itd.
U takvom okruženju veoma je izvesno da će na tržištu biti izvršena selekcija revizorskih kuća, koje će moći da pruže usluge na unapređenom nivou, koji će imati i koristiti unapređeno znanje analize podataka i samim tim obezbediti proaktivan pristup procesu revizije, koji će biti prepoznat kao dodata vrednost od strane korisnika finansijskih izveštaja. Sa druge strane, sama regulativa, kako na svetskom nivou, tako i u Srbiji, sve više poziva na kvalitet i transparentnost, tako da će revizorske kuće, koje budu pratile korak sa vremenom sigurno biti u boljoj poziciji na tržištu. Jedno od pitanja, koje će se sigurno pojaviti je pitanje sigurnosti podataka i iz tog razloga će ove promene iziskivati i uključivanje regulatornih tela, a sve u cilju svrsishodnog poboljšanja kvaliteta revizije.
Dakle, u skorijoj budućnosti, biće neophodno da revizori upotpune svoje obrazovanje i znanjima iz oblasti kao što su upravljanje rizicima, forenzika i IT. Prihvatanje izmenjenog okvira poslovanja revizorskih kuća i transformacije celokupne organizacije izvođenja revizije će sigurno biti process, koji će trajati izvesno vreme, ali pokazaće se kao neophodan i bez alternative.
Jelena Mihić Munjić,
direktorka revizorske kuće Kreston MDM
