Razvoj

Buduće mesto Evrope u svetu

Iako je nastavak pozitivnih trendova realna mogućnost, niko ne može da porekne relativno opadanje moći evropskog kontinenta u poređenju sa Azijom koja se uzdiže, a naročito s Kinom koja se vraća na svoju drevnu poziciju lidera.

Evropa postepeno gubi svoj položaj u svetu. Godine 1900, na kraju tog za Evropu slavnog veka, u njoj je živelo više od 26 odsto svetske populacije, a stvarala je preko 45 odsto ukupnog svetskog bruto nacionalnog proizvoda. Godine 1950. populacija u Evropi pala je na manje od 23 odsto, a bruto nacionalni proizvod na 39 odsto svetskog.

Na kraju XX veka evropski udeo u populaciji iznosio je 13,5 odsto, a u svetskom bruto nacionalnom proizvodu 26 odsto. Ako se nastave trenutni trendovi rasta populacije, u Evropi će do 2050. godine, za manje od dve generacije, živeti samo četiri odsto svetske populacije. Pojedinačno, zemlje srednje i male veličine sve su manje sposobne da budu glavni igrači u svetskom sistemu.

I same Sjedinjene Države gube poziciju u međunarodnoj areni. Društvo, ekonomija i politika sveta postepeno se restrukturiraju. Na obzorju se vide nove supersile u nastajanju, Kina, Indija i, delom, Brazil. Kina i Indija, prema proračunima Međunarodnog monetarnog fonda iz 2007. godine, ostvaruju 16 posto ukupnog svetskog bruto nacionalnog proizvoda (prema paritetu kupovne moći tj. na osnovu tržišnog kursa).

Na osnovu proširenih trendova rasta, u deceniji između 2005. i 2015. godine Kina i Indija će više nego udvostručiti svoj bruto nacionalni proizvod. Ako međunarodna finansijska kriza iz 2008–2009. ne promeni trend, Kina će narasti s 8.092 milijarde dolara na 17.533 milijardi dolara i tako preteći SAD kao najveću ekonomiju na svetu. Ekonomija Indije će narasti s 3.603 milijarde na 7.015 milijardi i zauzeti treće mesto na svetu, dok će se brazilski prihodi povećati sa 1.553 milijarde na 2.252 milijarde i zauzeti sedmo mesto na svetu, deleći ga s Velikom Britanijom.

Od 1980. godine proces približavanja Indije i Kine bio je dramatičan. Prema ukupnom BDP Kina je pretekla Francusku 1984, Rusiju 1985, Nemačku 1987. i Japan 1995. godine, a verovatno će preteći i SAD. Indija je pretekla Italiju i Francusku 1985, Rusiju 1992. i Nemačku 1997. godine. Prognoze Svetske banke iz 1997. godine nisu bile preterane: „Svetska ekonomija će se promeniti iz temelja u sledećih dvadeset pet godina kako Brazil, Kina, Indija, Indonezija i Rusija budu imale veću ulogu na globalnom tržištu.“ „Velika petorka“, prema proračunu Svetske banke, mogla bi dostići godišnji rast od pet do šest odsto i udvostručiti svoju proizvodnju i izvoz. „Taj izazov će biti dotad neviđen i po veličini i po brzini.“

Izgleda da će gubitak položaja u odnosu na spoljne konkurente biti evidentan trend u narednim decenijama XXI veka ako se „normalnost“ povrati nakon krize iz 2008–2009. godine. Da li je to kraj Evrope? Devetnaestim vekom vladala je Velika Britanija uz još nekoliko evropskih zemalja. Dvadesetim vekom dominirale su Sjedinjene Države, ali je Evropa postala naprednija nego ikada. Dvadeset prvi vek možda će biti vek Kine i još nekih azijskih zemalja. Evropa će sigurno izgubiti dominantan položaj u svetu, iako i dalje može da bude bitan činilac sa ulogom koja više odgovara njenoj snazi, imajući u vidu njenu površinu i veličinu populacije.

Integracija je u osnovnom nacionalnom interesu razvijenih evropskih zemalja, jer se savremena podela rada odvija između visoko industrijalizovanih zemalja i između samih industrija. Ona je u njihovom interesu, jer nudi mogućnost akumulacije zaliha i proizvodnih mreža u obližnjim zemljama s nižim dohotkom i dobro obrazovanom radnom snagom. Ali integracija donosi prednost i manje razvijenim evropskim zemljama, jer obezbeđuje značajne direktne strane investicije, pomoć iz evropskih fondova, kao i uvoz modernijih tehnologija i poslovne kulture.

Evropski karavan ponekad zastane na neko vreme, ali, dugoročno gledano, to je neprekidan tok prema dubljim integracijama. Ekonomska saradnja već je podignuta na vrlo visok nivo. Dalja politička integracija, takođe je na dnevnom redu, o čemu svedoče i neuspeli pokušaji. Preterano širenje izazvalo je velike probleme tokom krize iz 2008–2009. godine i pretilo je da razbije Uniju. Neuspesi su uvek vodili u nove pokušaje i nisu zaustavili proces integracije. Neuspeh evropskog ustava doneo je novu verziju njene suštine u obliku Lisabonskog sporazuma iz 2007. godine, a njegov neuspeh izazvao je nove pokušaje, nove verzije i novi referendum kako bi se napredovalo ka cilju.

Savezna Evropa mogla bi biti zamenjena Evropskom konfederacijom ili „Evropom s dvostepenom strukturom“, s bržim i bolje povezanim jezgrom i sporijim, manje integrisanim spoljnim prstenom, kao što je već nekoliko puta predlagano i odbijano. To rešenje možda će se vratiti. Nova, i još nevidljiva, rešenja vodiće Evropu napred. Nacionalni interesi u integraciji i izazovi sa strane najsnažnije su vezivno tkivo, koji će Uniju održati na okupu i voditi je prema višim nivoima ujedinjenja.

Kuda ide Evropa? Nekoliko je mogućnosti, ali i zastrašujućih opcija. Istorijske prognoze nisu vrsta istoriografije. Predviđanje budućnosti na osnovu sadašnjosti više je nego upitno. Istorija je kao složeno tkanje sastavljeno od hiljada niti, kao nepredvidljiva mešavina kontinuiteta i promena. Postojeći trendovi uvek su se menjali, a glavne tačke preokreta izazivale međunarodne sukobe i otvarale nove puteve. Pitanje o tome kuda ide Evropa generiše različite odgovore. Optimistične prognoze mogu da osnaže veru u budućnost i pojačaju napore u postizanju ciljeva Unije. Pesimistični odgovori mogu da upozore na stvarne opasnosti koje treba izbegavati ne bi li se ostvarili zadati ciljevi.

 

 

(Iz knjige Ivana T. Berenda, Evropa posle 1980, Arhipelag)

Izdavačka kuća Arhipelaghttp://www.arhipelag.rs

Izdavačka kuća Arhipelag je aktivan kulturni i izdavački projekat zasnovan na visokim kriterijumima u izboru knjiga, standardima profesionalnog izdavaštva, uređivački profilisanim bibliotekama, kao i na interaktivnom odnosu sa čitaocima.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!