Ovaj Zakon je stupio na snagu 21. novembra 2018. godine, a primenjivaće se od 1. oktobra 2019. godine, izuzev odredaba, koje regulišu besplatnu pravnu pomoć u prekograničnom sporu ( članovi 44. do 52.) koje počinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Zakon uređuje besplatnu pravnu pomoć za građane kao njene korisnike i načine njenog ostvarivanja i pružanja i primenjuje se na korisnike besplatne pravne pomoći, koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima.
Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade saglasno odredbama Zakona i ostvaruje se u sledećim oblicima: putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima. Besplatna pravna pomoć u užem smislu sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru, ako:
1) ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice odnosno zajedničkog domaćinstva, čiji je krug određen ovim zakonima;
2) ne ispunjava uslove da bude korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak.
Troškovi za pružanje besplatne pravne pomoći nadoknađuju se iz budžeta i u slučajevima kada besplatnu pravnu pomoć koriste ranjive grupe koje su taksativno nabrojane u članu 4. stav 3. tačke 1) do 13) Zakona.
Pružanje besplatne pravne pomoći, iako lice ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći, koji su propisani odredbama člana 4. Zakona, nije dozvoljeno u:
1) privrednim sporovima;
2) postupku registracije pravnih lica;
3) postupku naknade štete za povredu časti i ugleda;
4) postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora;
5) postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka;
6) postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su ona suprotna pozitivnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima;
7) slučaju da postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.
Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Opšta pravna informacija, popunjavanje formulara, kao i besplatna pravna pomoć, koju saglasno Zakonu pružaju udruženja, mogu se pružati i licima koja ne ispunjavaju uslove određene Zakonom.
Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo licima koja ispunjavaju uslove određene članom 4. Zakona.
Dragana Lj. Đorđević, advokat
