Kada je pre nekoliko dana osvanula vest da Srbija, zbog neefikasnosti institucija, neće dobiti sredstva iz IPARD programa za ruralni razvoj do 2020. godine, kako je bilo predviđeno, nego u sledećih pet godina, postalo je jasno koliko smo daleko od priključenja EU. Za korišćenje IPA fondova, pored kvalitetnih projekata, neophodne su jake institucije, a Srbija to očigledno nema i pored toga što je EU do sada uložila više od 200 miliona evra u reformu državne uprave.

Javnost Srbije nedavno je uznemirila vest da američki investicioni hedž fond KKR namerava da kupi problematične kredite najvećih srpskih preduzeća. Naime, pojedini ekonomisti su ocenili da je reč o nameri fonda da dođe u posed imovine tih preduzeća po niskim cenama, a zatim da je višestruko skuplje proda i tako ostvari visoku zaradu. Inače, investicioni hedž fondovi, bave se visokorizičnim transakcijama, koje obećavaju veliki profit, a dvadesetak najboljih menadžera je prošle godine ostvarilo zaradu u iznosu od 13 milijardi dolara, što je gotovo polovina srpskog BDP-a.

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.