Nakon što je Nemačka u februaru 2016. godine objavila da se gornja granica gotovinskih transakcija smanjuje na 5.000 evra, postalo je svima jasno da je na delu postepen prelazak na elektronska plaćanja, što će za krajnji cilj imati potpuno ukidanje gotovog i uvođenje elektronskog novca, kao i da su nacionalne ekonomije i monetarna unija svesne svih negativnih posledica i opasnosti koje će takva odluka proizvesti.

Više od 460 milijardera širom sveta u sledećih 20 godina će na svoje naslednike preneti 2,1 bilion dolara. Prema navodima iz izveštaja švajcarske banke UBS i konsultantske kuće “Prajs Voterhaus Kupers” (PwC), radi se o "najvećem prenosu bogatstva u istoriji", prenosi magazin Forbs.

Sa jačanjem dolara fondovi su u poslednjih nekoliko nedelja u velikoj meri prodavali plemenite metale i ključni tehnički nivoi su probijeni. Ovo je rezultiralo smanjenjem optimističnih uloga za 50% u odnosu na maksimum i zlata i srebra iz jula. Sa slabljenjem prodaje preko fondova tržište je uspelo da se stabilizuje uprkos kontinuiranom rastu dolara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečnoj porodici u Srbiji nedostaje mesečno više od 100 evra za puko preživljavanje.

Prvi put od izbijanja svetske finansijske krize, dve među najvažnijim svetskim centralnim bankama – Američke Federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) – mogle bi da pooštre monetarne politike u isto vreme, što bi moglo da bude početak kraja izuzetno dugog perioda trajanja praktično besplatnog novca i finansiranja.