Poslednjih godina i kod nas se može uočiti globalni trend da praznična atmosfera, prepoznatljiva po kupovinama i darivanju, počne već tokom novembra. Nezvanični početak novogodišnje potrošačke groznice je „Crni petak“ – poslednji petak u novembru – kada brojni trgovinski lanci i prodavnice različitim popustima i pogodnostima izlaze u susret kupcima, a ova akcija često se produži i tokom narednog vikenda.

U poplavi različitih vebinara od početka Covid izmenjenog stanja, onih besplatnih i onih sa kotizacijom, u organizaciji renomiranih institucija i samoproglašenih stručnjaka, tema medijacije sa jednog vebinara, u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj, bila je pozitivna inspiracija za ovaj tekst.

Autorsko pravo deo je jedne šire grane prava poznate pod nazivom pravo intelektualne svojine čiji je cilj pružanje pravne zaštite kako autorskom delu, tako i njegovom tvorcu – autoru. U Republici Srbiji autorsko pravo je uređeno je Zakonom o autorskom i srodnim pravima.

Sud pravde Evropske Unije je 16. jula 2020. godine doneo Odluku kojom je pravni mehanizam Privacy Shield Framework proglašen nevažećim. Navedena odluka u velikoj meri ograničava, tj. uslovljava dalji „izvoz“ podataka o ličnosti u Sjedinjene Američke Države, zbog čega najviše trpe veliki internet trgovci.

Teško je otrgnuti se mišljenju da je pandemija koronavirusa pored uticaja na zdravstvene, socijalne i ekonomske aspekte života, uticala i na profesionalni razvoj svakog od nas.

Prekomplikovano je za pripremu, nije ukusno, preskupo je, ne želim da se odreknem zadovoljstva koje mi pruža moj omiljeni obrok (čitajte: meso s roštilj) – ovo su samo neki od razloga zašto od zdravije ishrane odustanemo i pre no što smo s njom započeli. Ali taj prvi korak uopšte ne mora biti toliko težak – dovoljno je da se pre impulsivne kupovine praznog stomaka, već tokom planiranja sutrašnjeg obroka odlučite za pametnije izbore, dobre za naše zdravlje i našu okolinu.

Aktuelna pandemija korona virusa uticala je na to da često manje izdvajamo za pojedine proizvode i usluge no što je to slučaj u redovnim okolnostima. To može biti i dobra prilika da u situaciji kad imamo potencijalno manje izdatke, a iste prihode, razmotrimo da počnemo da štedimo, naročito ako nismo već razvili tu korisnu naviku.

Nedavno je grupa građana Beograda počela da administrira internet prezentaciju hiljade.kamera.rs koje se bavi jednim od gorućih problema u našoj zemlji – problemom masovnog postavljanja video nadzora na ulicama glavnog grada. Naime, ulice Beograda su, bez ikakve najave, javne rasprave, ili obaveštenja javnosti postale predmet masovnog video nadziranja.

Saznajte zašto je važno da budete veoma obazrivi i na šta sve treba da obratite pažnju pri isprobavanju softvera i aplikacija, a naročito onih koji kao garanciju traže broj vaše platne kartice.

U Srbiji se ove godine očekuje rod žita od oko 2,3 miliona tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe. Od prošle žetve, ostalo je oko 600.000 tona pa ćemo, sa lanjskim zalihama, imati oko 2,9 miliona tona pšenice. Srbiji za ishranu, setvu i rezerve godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena kilograma pšenice uz prinos od 4,5 tona po hektaru je 21,06 dinara, a kada se doda još 10 odsto akumulacije na to, onda je cena 23,17 dinara, koliko bi proizvođači trebali da dobiju po jednom kilogramu.