Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je u toku 2016. godine obrisano 2.458 privrednih društava i 22.270 preduzetnika. Iako  je bolji trend u odnosu na 2015. godinu, ipak je broj prevelik. Zašto je ovaj broj tako visok i šta jedno preduzeće može da uradi da osigura svoj opstanak?

Smešteno  u samom srcu Evrope, Veliko Vojvodstvo Luksemburg, predstavlja jednu od najinteresantnijih lokacija za investiciona ulaganja, ne samo u Evropi, već i u svetu.

Srbija poslednjih godina napreduje na Doing Business listi Svetske banke i kroz program „Godina preduzetništva“ podstiče početnike i male biznise. Pa ipak, iz perspektive preduzetnika čini se da država više  brine za velike kompanije i da se Akt Evropske Unije o malom biznisu ne primenjuje u dovoljnoj meri u praksi.

Svako ko se upušta u biznis u Srbiji ili je u njemu već određeno vreme mora da bude svestan određenih rizika, koji su svojstveni regulatornom okviru u kome se posluje u našoj zemlji i tekućim uslovima na tržištu, ako želi da sačuva svoj uloženi novac i imovinu.

Turska privreda posle više godina uzleta, od prošle godine počela je da pada. Tome su u velikoj meri doprineli teroristički napadi, smanjena potrošnja građana i slabiji izvoz, pa je na kraju prošle godine zabeležen najveći pad turske privrede još od 2009. godine.

Prema podacima Evropske franšizne federacije (European Franchise Federation), u Evropi ima više od 13.600 franšiznih firmi sa preko 500 hiljada prodajnih mesta.

Stručnjaci upozoravaju da bi prezaduženost kineske provrede mogla imati velike posledice na globalni finansijski sistem, jer bi prema procenama on mogao do 2020. godine dostići iznos od 32,6 biliona dolara, što je gotovo polovina globalnog duga korporacijskog sektora.

Sklonost države ka intervencijama u ekonomskim tokovima karakteristična je više za socijalističke zemlje, ali kako smo imali priliku da vidimo, ni one sa kapitalističkim sistemom nisu imune na to. Najjači pritisak je svakako u Kini i Rusiji, gde država ima dominantnu ulogu, jer je vlasnik najvećih kompanija. Tamo se svi poslovi ugovaraju isključivo na državnom nivou i kompanije ne mogu samostalno da odlučuju, a poslovni aranžmani u nekim slučajevima dobijaju i političku konotaciju.

Nova administracija u Vašingtonu najavljuje poresku reformu, što je, inače, bilo i predizborno obećanje Donalda Trampa.

Koliko je sve povezano možda najbolje govori podatak da je „Agrokor“ većinski vlasnik slovenačkog „Mercatora“, čija ćerka firma „Mercator S“ posluje u Srbiji, a inače je vlasnik 41 odsto kapitala „Mercator“-a, u Crnoj Gori.