Klasteri su se pokazali kao veoma efikasno sredstvo za jačanje konkurentnosti preduzeća u celom svetu jer stvaraju povoljnu dinamičku poslovnu okolinu gde inovativne kompanije mogu da se razvijaju saradnjom sa različitim inovativnim akterima.

Energetska Zajednica je 13.06.2017. godine objavila dopis, kojim poziva Ministarstvo rudarstva i energetike da izvrši  izmene Zakona o energetici i Uredbu o merama podsticaja za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora,

Uoči sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte - OPEC-a sve više se pominje opcija produženja trajanja odluke o smanjenju proizvodnje, pošto se cene nafte nisu oporavile u dovoljnoj meri. Naime, cena “crnog zlata” na tržištu je dostigla 54 dolara po barelu što je za petnaestak dolara više nego pre godinu dana, ali je i dalje upola manja od iznosa, koji se plaćao pre tri godine za barel nafte. Stručnjaci kažu da je za značajniji rast cena nafte potrebno da OPEC upravlja tržištem, što sada očigledno nije slučaj.

Projekcija Vlade da će privredi rast ove godine biti tri odsto, mogla bi ozbiljno biti ugrožena, posle objave najnovijih podataka Republičkog zavoda za statistiku, da je u prvom kvartalu rast BDP-a iznosio svega jedan odsto. Kao glavni razlog se navodi smanjena proizvodnja u sektoru poljoprivrede i posebno električne energije, gde je zabeležen zabrinjavajući pad od čak 22,9 odsto. Ako se ima u vidu da je nedavno najavljena državna pomoć EPS-u u iznosu od 250 miliona evra, jasno je da to državno preduzeće loše posluje. O tome ćute i u Vladi, i Ministarstvu energetike, kao i u EPS-u.

Iako raspolaže imovinom čija vrednost čini 7 odsto ukupne imovine i 10 odsto kapitala srpske privrede, a ostvarila je neto profitnu stopu od 9 odsto u 2015. godini, “Elektroprivreda Srbije” tri decenije nije uspela da izgradi nijedan veliki proizvodni kapacitet i dodatno se traži poskupljenje struje.

Višedecenijsko zapostavljanje rudarstva u Srbiji i gašenje najvećeg broja nekad uspešnih proizvođača doveo je do sistemskog manjka plana i izvora za finansiranje istraživanja i eksploatacije rudnog bogastva Srbije, što će, kako stvari stoje, iskoristiti strane kompanije.

“Zelena energija” je postala standard u razvijenim društvima, koji Srbija prati u pokušaju, i to više pod pritiskom EU, nego što je to njen sopstveni izbor. Trenutno Srbija 70 odsto električne energije dobija iz uglja, dok dosadašnji učinak u oblasti “zelene energije” koče komplikovana zakonska regulativa i administrativne barijere, a EPS kao monopolista, najviše sredstava uložiće u razvoj termoelektrana, a ne u obnovljive izvore.

Prošle godine u svetu je u čistu energiju uloženo više od 330 milijardi dolara investicija, dok je u Srbiji njihov nivo zanemarljiv. Iako je Srbija je nominalno preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije na 27 odsto, domaćom energetskom strategijom, za razliku od ostatka razvijenog sveta, i dalje dominira ulaganje u proizvodnju struje iz uglja, koja pravi godišnji trošak u zdravstvenom sistemu Srbije od 4 milijarde dolara.

Posle potpisivanja ugovora o izgradnji gasovoda “Turski tok” u domaćoj javnosti se ponovo razmatra mogućnost priključenja Srbije tom projektu, pogotovo ako se ima u vidu da do 2019. godine mora da se pronađe alternativni pravac snabdevanja gasom. A onda je sasvim neočekivano novi počasni konzul Srbije u Sankt Peterburgu Genadij Timčenko najavio mogućnost obnavljanja projekta “Južni tok”. Takvu mogućnost, u izjavi za Ekonomski Online, nije odbacio ni predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić, koji je rekao da će rast tražnje za gasom u EU prosto nametnuti “Južni tok” kao rešenje.

U svetu je Zelena ekonomija veoma rasprostranjena, dok je u Srbiji tek u začetku. Očekuje se da će otvaranje poglavlja 27, koje je posvećeno životnoj sredini, postaći veća ulaganja u ekologiju, a samim tim i u razvoj Zelene ekonomije. Tome će svakako doprineti i najavljeno formiranje Zelenog fonda, koji bi trebalo da počne s radom 2017. godine. Iz njega će se finansirati projekti za zaštitu životne sredine sredstvima, koja će obezbediti zagađivači.