“Srbija je, bez sumnje, atraktivno tržište i za inostrane kompanije. Naša računica, međutim, pokazuje sledeće: kada bi se ovaj posao dodelio domaćim proizvođačima, ekonomski efekat bi bio isti kao inostrana investicija od 350 miliona evra, a otvorilo bi se oko hiljadu i po radnih mesta. Pored toga, domaći proizvođači bi stekli važnu referencu sa kojom bi imali znatno veću prohodnost na izvoznim tržištima, što je opet dobro za našu ekonomiju. Drugim rečima, to bi bilo od višestruke koristi za državu“, izjavio je u intervjuu za naš portal Jovan Vujasinović, predsednik Grupacije proizvođača električnih i optičkih uređaja i elektronike, organizovane pri Privrednoj komori Srbije.
Iako je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo da domaće firme dobiju tender za isporuku brojila za električnu energiju, situacija se sada promenila. Tako je nedavno dogovorena isporuka 100.000 brojila, u vrednosti 10 miliona evra. Šta je bilo presudno za taj preokret?
Zapravo, do pre nekoliko godina naša šira javnost nije znala da postoje domaće firme, koje proizvode ovu tehnologiju. Inače, saradnja sa EPS-om postoji već dugo. Samo ove godine, domaći proizvođači su pobedili na četiri tendera, koje je raspisala “Elektroprivreda Srbije”. Radi se o zameni starih, indukcionih brojila novim, takozvanim pametnim brojilima. Konzorcijum, koji čini 13 udruženih domaćih proizvođača je na prva dva tendera isporučio preko 34 hiljade različitih vrsta brojila. U toku je realizacija trećeg tendera, koji finansira Svetska banka, i obim ove isporuke je 21.600 uređaja. Isporučeni uređaji potpuno ispunjavaju tehničke uslove EPS i potrebe domaćeg tržišta. Naravno, sve isporuke smo realizovali u predviđenom roku. U ovom trenutku je izvesno i potpisivanje Ugovora o isporuci 40.800 uređaja na četvrtoj javnoj nabavci na kojoj smo pobedili u ovoj godini.
Ovi ugovori o javnim nabavkama, koje smo uspešno realizovali, jasno pokazuju da su domaći proizvođači pouzdani dobavljači opreme za EPS, kako po kvantitetu, tako i po kvalitetu i standardima. Treba naglasiti i da domaći proizvođači obezbeđuju EPS-u najbrže i najefikasnije usluge podrške i održavanja. Iz svega ovoga je jasno da su domaće kompanije adekvatan partner EPS-u i da bez teškoća pobeđujemo na tenderima, kada su uslovi tendera takvi da nismo u samom startu diskvalifikovani nemogućim i često nepotrebnim zahtevima.
Inače, želim da naglasim da su ove nabavke velika šansa za 13 domaćih kompanija, koje čine konzorcijum, raspoređenih po celoj Srbiji, od Niša i Bora do Bačke Palanke, i koje ostvaruju više od 20 miliona evra prometa godišnje. Evidentno je da je došlo i do konsolidacije tržišta brojila električne energije što je višestruko značajno. Prevaziđen je problem nestašice brojila u EPS-u, a domaći proizvođači su zahvaljujući realizaciji navedenih poslova na dobrom putu da stabilizuju proizvodnju i nabavku. Ujedno je u proizvodnoj sferi, u kojoj se ostvaruje višak vrednosti, osiguran posao za preko hiljadu zaposlenih radnika kod samih proizvođača i kod kooperanata, u Srbiji i Republici Srpskoj.
Ukoliko domaća preduzeća ispunjavaju svetske standarde za digitalna brojila, šta je bio razlog da ranije nisu mogla da prođu na tenderima? Da li su postojali neki dodatni uslovi?
Da, između ostalog, tražilo se da kompanije koje konkurišu imaju ogroman promet i velike poslove, što ni mnoge svetske kompanije ne bi ispunile, a kamoli domaći proizvođači. Ti uslovi su automatski diskvalifikovali domaće proizvođače. S druge strane, u mnogim zemljama EU se štiti domaća proizvodnja u mnogim oblastima. Dobar primer za to je Francuska, gde je država odlučila da 80 procenata posla oko uvođenja tehnologije pametnih brojila dodeli domaćim proizvođačima.
U Srbiji je potrebna zamena tri miliona brojila, a vrednost tog posla je procenjena na oko 500 miliona evra. Da li je vrednost posla razlog za veliko interesovanje stranih kompanija za tender za brojila EPS-a?
Srbija je, bez sumnje, atraktivno tržište i za inostrane kompanije. Naša računica, međutim, pokazuje sledeće: kada bi se ovaj posao dodelio domaćim proizvođačima, ekonomski efekat bi bio isti kao inostrana investicija od 350 miliona evra, a otvorilo bi se oko hiljadu i po radnih mesta. Pored toga, domaći proizvođači bi stekli važnu referencu sa kojom bi imali znatno veću prohodnost na izvoznim tržištima, što je opet dobro za našu ekonomiju. Drugim rečima, to bi bilo od višestruke koristi za državu.
Šta za potrošače znači uvođenje „pametnih“ brojila?
Tehnologija pametnih brojila je dobrodošla za sve u lancu, od proizvođača električne energije, do krajnjeg korisnika. Pametna brojila omogućavaju ne samo daljinsko očitavanje, već i praćenje i upravljanje potrošnjom; zatim, korisnik može da neposredno prati sopstvenu potrošnju u domu i bude štedljiviji, a ukoliko poseduje, na primer, solarne panele, proizvedeni višak električne energije može prodati EPS-u. Prednosti ove tehnologije su brojne, a sve je usmereno na smanjivanje gubitaka, održivu potrošnju i, samim tim, ekologiju.
EPS je do sada angažovao privatne kompanije za očitavanje utroška struje, pa je dolazilo do pogrešnih podataka, kao u januaru ove godine. Ukoliko bi se struja očitavala na daljinu da li to otklanja mogućnost greške?
Daljinsko očitavanje eliminiše ne samo mogućnost greške, već i potrebu za posrednikom između isporučioca i korisnika električne energije, što dodatno smanjuje troškove EPS-a.
Koliko pametna brojila mogu da pomognu u rešavanju gorućeg problema EPS-a – krađe struje?
Tehnologija pametnih brojila može da doprinese veoma mnogo rešavanju ovog problema. Naime, pametna brojila omogućavaju da se isključenje neplatiša - ta nepopularna mera - sprovede daljinski iz dispečerskog centra. Na taj način, više nema potrebe da radnici EPS-a izlaze na teren, što opet smanjuje troškove i da se susreću sa neprijatnostima o kojima stalno čitamo. Osim toga, sa pametnim brojilima je moguće takozvano "humano" isključenje, gde se korisniku struja ne isključuje potpuno, već se ostavlja jedan minimum za obavljanje osnovnih životnih potreba. Dalje, budući da se pametna brojila ne ugrađuju samo kod potrošača, već i na strani proizvođača i u trafo stanicama, daljinskim očitavanjem podataka i njihovim upoređivanjem, znatno je lakše locirati potencijalno nelegalno priključenje ili kvar na mreži. Na ovaj način se mogu smanjiti i tehnički gubici u mreži. Takođe, pametna brojila mogu da detektuju i dokumentuju pokušaje “krađe” električne energije, što čini osnov za dokazivanje neovlašćene potrošnje u sudskim postupcima EPS-a prema nesavesnim potrošačima, odnosno kupcima.
Da li je u okviru Grupacije proizvođača električnih i optičkih uređaja i elektronike PKS razmatrana mogućnost da konzorcijum domaćih proizvođača brojila učestvuje na tenderima u inostranstvu?
Mi smo i do sada izvozili u zemlje EU i Švajcarsku gde su veoma strogi kriterijumi kada je u pitanju kvalitet, a na tenderima je presudan odnos kvaliteta i cene. Dakle, to nama nije prepreka, naši uređaji su proizvod domaće pameti sa vrhunskim tehnološkim rešenjima, po kvalitetu konkurentni stranim proizvodima. Posedujemo sve sertifikate, koji se zahtevaju na pomenutim tržištima, ali će poverenje koje nam je “Elektroprivreda Srbije” ukazala doprineti pospešivanju izvoza, jer iako su naši proizvodi najsavremenije tehnologije, ipak, strani kupci uvek prate dešavanja u zemlji dobavljača. Sada su dobili poruku da i naša država prepoznaje kvalitet koji nudimo.
Biljana Blanuša
