26. Mar 2017.
Home / 7 / Zašto banke obračunavaju kamatu na kamatu kod dozvoljenog minusa?
minus

Zašto banke obračunavaju kamatu na kamatu kod dozvoljenog minusa?

U Srbiji građani najčešće koriste vid zaduživanja poznat kao „dozvoljeni minus“ na tekućem računu, pa je tako trenutno po tom osnovu odobreno oko 45 milijardi dinara. Istovremeno, to je i naskuplji vid pozajmica, sa godišnjom kamatom i do 37 odsto, koja ide i do 63 odsto u slučaju prekoračenja dozvoljenog minusa. Posledica je 264 hiljade blokiranih računa građana, a uzrok je činjenica da jedino banke u Srbiji koriste sistem obračuna zatezne kamate, poznat  kao „kamata na kamatu“, koji je Ustavni sud još 2012. godine proglasio neustavnim.

Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina apelovala na banke da smanje kamate na „dozvoljeni minus“, koje se kreću u rasponu od 21 do 37 odsto, dok su kamate na nedozvoljena prekoračenja od 19 do 63 odsto, što do sada nije urodilo plodom. NBS još 2014. godine izdala saopštenje u kome upozorava građane da banke koriste „češći obračun kamate od plaćanja i da se kamata se u međuvremenu pripisuje dugu, pa se u momentu naplate plaća i kamata na kamatu”. Ovakva praksa obračuna je u suprotnosti sa Zakonom o zateznim kamatama iz 2012. godine. Članom 6. ovog zakona predviđa se obračun kamate prostim interesom, bez pripisa kamate glavnici istekom obračunskog perioda. Međutim, u praksi građanima se obračunava kamata drugačije, gde se obračunski period skraćuje i defakto vrši pripis već obračunate kamate glavnici, čime se uvećava iznos tekuće kamate.

Nažalost, iako je ova stvar poznata NBS-u, ta inistitucija nije ništa preduzela po ovom pitanju. Činjenica je da korisnici krediti nisu, niti moraju biti pravno pismeni, no obaveza je institucija da se staraju o javnom interesu i zaštiti prava svojih građana. To što banke koriste sistemske propuste i ne primenjuju odredbe ovog propisa kod prekoračenja minusa, iako se u suštini radi o obračunu zatezne kamate, uslovno je legitimno, ali ne opravdava pasivnost nadležnih organa, kao što je to bio slučaj kod kredita u “švajcarcima”.

Hrvati u regionu najzaduženiji, građani Srbije u proseku duguju oko hiljadu evra

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečna zaduženost građana iznosi 986 evra i to po svim osnovama – kredita, minusa na tekućem računu, kreditnih kartica i lizinga. To nije mnogo u poređenju sa zemljama u regionu ili u EU, ali je za srpski standard ogromna suma, jer je  prosečan dug po stanovniku 2,7 puta veći od prosečne neto plate od 370 evra. Slično je i u zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, jer su građani Crne Gore i BiH, koji imaju bolje zarade, u proseku dužni 1.550 i 1.230 evra, pa su tako zaduženi, takođe, u visini tri prosečne plate. A najviše su zaduženi Hrvati u proseku oko 3.800 evra, što je pet puta više od prosečne plate. U Sloveniji je prosečna zarada najviša oko 1.020 evra, ali je najviša i zaduženost po stanovniku i iznosi preko 4.200 evra.

Kad je reč o Evropi, države sa najvišim standardom kao što su Danska, Holandija, Norveška i Švedska imaju najveću zaduženost stanovnika prema raspoloživim primanjima. U Danskoj je prosečna zaduženost građana 2,4 puta veća od zarade, u Holandiji 2,7 puta, a Švedskoj 1,5 put. Stručnjaci kažu da je to normalno, jer ljudi sa povećanjem zarada imaju i veće potrebe, a i lakše uzimaju kredite, jer postoji sigurnost da će ih moći otplatiti, jer je reč o razvijenim ekonomskim zemljama, sa stabilnim privredama. Zanimljivo je da je najmanja zaduženost, ispod 40 odsto, kod istočno evropskih zemalja u Litvaniji i Letoniji.

Inače, zaduženost građana u Srbiji je duplo veća nego pre deset godina, iako je prosečna zarada povećana sa 230 evra na 370 evra. Ipak, nastavlja se dodatno zaduživanje, jer su prošle godine banke odobrile 12 odsto kredita više nego prethodne, čija se ukupna suma popela na 796,8 milijardi dinara, što je oko 6,5 milijardi evra.

Da li se time dodatno uvećava potrošnja?  Odgovor je nažalost negativan. Najveći deo dodatnog zaduživanja odnosi sa na refinansiranje, jer rast plata nije dovoljan da pokrije troškove života i stanovanja. Sada su kamate niže nego pre nekoliko godina, pa građani koriste priliku da jeftinijim kreditima otplate one skuplje, koje su uzeli ranije, a ne mogu da ih otplaćuju na vreme. Sliku takvog stanja upotpunjuju podaci za ostale vrste kredita. Tako su gotovinski krediti zabeležili skok od oko 20 odsto, a istovremeno potrošački su u padu, kao stambeni za koje se odlučilo svega 3,2 odsto građana.

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

bregzit

Brexit skup – troškovi se mere milijardama

Velika Britanija 29. marta formalno pokreće proceduru za Brexit, odnosno izlazak iz EU. Prema procenama taj proces trajaće dve godine i Britaniju će koštati 139,83 milijardi evra. Nepunih godinu dana posle istorijskog referenduma, britanska privreda usporava, inflacija je najveća u poslednje tri godine, a privrednici su zabrinuti za svoje poslovanje nakon napuštanja jedinstvenog evropskog tržišta. I EU će pretrpeti značajne gubitke.