Finansijske usluge

U procesu digitalizacije opstaće banke koje prihvate promene, Pavle Ljujić, direktor kompanije „Paneleven“ i osnivač xCEEd-a

Banke postoje oko 300 godina i prošle su kroz različite transformacije, tako da one neće nestati. S druge strane, imate primer kompanije „Kodak“, koja nije htela da se promeni i onda je nestala. Mislim da su sve banke prihvatile transformaciju i digitalizaciju kao nešto što mora da se desi.

Sa novom Direktivom EU, koja je stupila na snagu, i po kojoj one moraju da uvedu te promene sledeće godine, banke će imati odličnu šansu da još više učine za svoju poziciju na tržištu, izjavio je u intervjuu za naš portal Pavle Ljujić, direktor kompanije „Paneleven“ i osnivač xCEEd-a.

Drugi put ste organizovali Međunarodnu konferenciju o digitalnoj transformaciji i inovacijama u finansijskom sektoru "xCEEd“. Koliko  su inovacije zastupljene u srpskom finansijskom sektoru?

Mislim da su zastupljene u dosta velikoj meri gledano s tačke regiona. Ovo je regionalna konferencija, koja obuhvata zemlje centralne i jugoistočne Evrope i naravno da vidimo neke razlike između zemalja koje su stvarno prihvatile inovacije i onih koje ih odbijaju. Ali ne bih rekao da se to odnosi samo na centralnu i jugoistočnu Evropu nego i na celu Evropu. Naime, i u EU postoje razlike, pa je tako Italija digitalno totalno neobrađena, dok je Slovenija otišla u potpuno drugi ekstrem. Mislim da je Srbija tačno tamo gde treba da bude sa svojim inovacijama. Svaka banka pokušava da bude inovativna na svoj način. Kod nas većina banaka su strane banke tako da one moraju do neke mere da prate i stvari o kojima centrale odlučuju. Ipak,  mislim da su sve, neke malo više od drugih, prihvatile transformaciju i digitalizaciju kao nešto što mora da se desi. I imaju jako lepih i zanimljivih rešenja, štaviše imaju neka rešenja koja na Zapadu ne postoje. Stoga smatram da smo na vrlo dobrom putu, gledajući region, a onda i ostatak sveta.

Gde je napredak najvidljivijikad je reč o Srbiji? Koji su to proizvodi, usluge? Gde je Srbija s aspekta primene?

Ja sam pre godinu dana video, neću da kažem ime banke, da je izbacila rešenje za slikanje čeka i automatsku naplatu čeka, što je jedan jako zanimljiv način rešavanja realnog problema. Ne mora da se ide do filijale da se podnosi čak, pa da se čeka novac, nego je ceo proces automatizovan. To je samo jedan od primera kako može da se olakša potrošačima njihov odnos sa bankom. Bilo koje rešenje koje bankarstvo čini jeftinijim, bržim i lakšim za upotrebu, biće prihvaćeno od strane potrošača i to je ono što banke žele. U Srbiji ima mnogo banaka u odnosu na broj stanovnika i platežnu moć. Znači veliki broj banaka bori se za mali broj ljudi i onda imamo 4-5 onih u vrhu, koje drže veći deo tržišta. Mislim da ćemo da vidimo mnogo agregacije tržišta, jer će se spajati različiti entiteti. Već je počelo i to je po meni zdravo, jer je nemoguće da se ovaj broj banaka održi. A što se tiče proizvoda, većina banaka ima svoje mobilne aplikacije, mobilno plaćanje. NBS sada sprovodi instant payments, odnosno formirala je radnu grupu za to, što je odličan potez. Sada ćemo da vidimo rapidno izbacivanje nove tehnologije od strane banaka.

Kako vidite opstanak banaka u konkurenciji sa fintech kompanijama, koje primenjuju nove tehnologije?

Ovo je zanimljivo pitanje zato što banke postoje oko 300 godina i prošle su kroz različite transformacije, tako da one neće nestati. S druge strane, imate primer kompanije „Kodak“,  koja nije htela da se promeni i onda je nestala. Mislim da će sa novom Direktivom EU, koja je stupila na snagu, i po kojoj one moraju da uvedu te promene sledeće godine, banke imati odličnu šansu da još više učine za svoju poziciju na tržištu. Tehnologija je super, ali su po meni mnogo bitniji resursi, kadar, koji ima banka i biznis model. Ako se firma bazira samo na tehnologiji, po meni ona nema dugoročni uspeh. Tehnologija se primenjuje da reši problem -business case, koji je postavljen.

Na konferenciji su učestvovali  ključni inovatori i lideri u FinTech industriji iz 11 zemalja. Koja je zemlja najdalje otišla u razvoju inovacija u finansijskom sektoru?

U Evropi to je Velika Britanija, odnosno, London definitivno. On je sebe postavio kao finansijski centar u Evropi i što tiče fintech-a i sveta. Najinovativnije firme se tamo rađaju. U Nemačkoj  jedna od najpopularnijih banaka je nova Bank N26. Skandinavske zemlje, takođe, mnogo rade na tehnologiji i mislim da su se već dogovorili kada će da izbace keš iz upotrebe. Što se tiče regiona, tu dominiraju Slovenija i Poljska. Kad je reč o Poljskoj, imaju veliko tržište i dobar odnos sa EU, zbog čega je kod njih najlakše stvarati inovacije. Najranije su krenuli, prvi od svih. Najlakše je naći novac za otvaranje neke startup firme, jer ljudi hoće da investiraju tamo gde postoji masovno tržište. Ako napravite proizvod, koji može da se plasira na tržištu sa 50 miliona ljudi, investitori će pre da daju novac nego za firmu u Srbiji gde imate nešto više od 6 miliona ljudi sa prosečnom platom od 350 evra. Mi ovde moramo da budemo super inovativni da bismo bili u sličnoj poziciji kao Poljaci, ne zato što nam fali ideja ili nemamo mogućnosti da nešto smislimo nego zato što je tržište takvo da nemamo biznis model. Poljaci su među prvima pokrenuli i upotrebu blokčejna i PSD2, a Poljska asocijacija banaka je napravila svoje standarde. I NBS je sebi postavila cilj da pusti instant payments i pre nego što EU to traži što je veliki cilj. To je regulator u akciji, koji želi da učini bankarstvo jeftinije za građane, bili oni pravni ili privatni subjekti.

Ovo je prva konferencija na planeti koja je napravila svoju kriptovalutu na otvorenom blokčejnu. Šta to konkretno znači?

Imate otvorene i zatvorene blokčejn sisteme. Otvoreni blokčejn su bitcoin, ethereum i tako dalje. Zatvoreni blokčejn je nešto što ljudi iz tog sveta ne smatraju da je pravi blokčejn zato što je ako je zatvoren znači da postoji način kontrole nad njim. A poenta blokčejna je na nema kontrole nego da svi na mreži mogu da ga kontrolišu, odnosno da nema jedne partije koja sve kontroliše. Mi smo iskoristili Ethereum mrežu zato što nam je bilo najlakše da plasiramo našu kriptovalutu na tom blokčejnu. Hteli smo da pokažemo ljudima otvoreni blokčejn da svako može da pogleda svoju transakciju i da je verifikuje. Ova kriptovaluta je jedan eksperiment, koji smo mi napravili da bi smanjili apstraktnost koja asocira na kriptovalute pogotovo u ovom regionu. Pošto u ovom regionu ima dosta skepticizma što se tiče kriptovaluta, nekih opravdanih, nekih neopravdanih, mi smo barem za ovaj “neopravdani“ hteli da pokaženo kako to radi, da bi im to približili. Činjenica da je to digitalno i da ne može fizički da se pipne, čini ljude malo nekomfornim, ali opet kad gledate novac, osim gotovine, sve je upravo  digitalni novac koji ide s jednog na drugi račun. Novac je nevidljiv dok ga ne podignete, samo znate da kad predate karticu ili neki drugi instrument da je nešto plaćeno ako imate dovoljno novca na računu. Po tom sistemu funkcioniše i digitalni novac u kriptovarijanti.

Ono što je kod kriptovaluta važno je kome one trebaju i ko ih prihvata? Sada imamo 3.000 kriptovaluta u poređenju sa 150 konvertibilnih valuta od kojih su 4 – 5 jakih. Ko će da koristi 3.000 valuta?  Kriptovaluta nema vrednost ako je ljudi ne koriste ili ne čuvaju tako da je to glavna razlika.  Regulatori ako se umešaju onda se izbacuje demokratizacija, ali s druge strane, ako se ne umešaju one nikada neće dobiti svoju masovnost, zato što običan narod, mada ne volim taj izraz, želi da zna da postoji neka kontrola da imaju nekog da pozovu ako je potrebno. Sada vaš kriptonovčanik predstavlja nekoliko brojeva i to je sve i ako ja dođem do tog broja na bilo koji način, imam sve podatke i kompletan pristup vašem novčaniku. Ako vi pogrešite prilikom slanja para za jedan broj - nema povratka, vi ste poslali novac nekom drugom i nema koga da zovete. Takođe, ako držite svoj novčanik kod neke menjačnice i njih hakuju kome možete da se žalite? Ljudi žele sigurnost. I banke mogu da hakuju i to vrlo lako, ali banke imaju osiguranje i one su pokrivene. Ako ste pogrešili možete da zovete banku i vratite nivac, ako izgubite karticu daju vam novu, a ako izgubite broj kriptonovčanika - nestao je zauvek.    

Inače, reč je o kriptovaluti "xCEEdium". Zašto je paritet 1,2 evra za jedan „xCEEdium“?

Moram to da objasnim. Napravili smo našu prodavnicu specijalno za konferenciju. Mi smo znali koliko nas je koštala prodavnica i aktikli u njoj i onda smo razmišljali koliko ljudi treba da se potrude da sakupe određeni  broj „xCEEdium“-a da bi kupili taj artikal. Znači ako je bilo 1,2 evra to je možda koliko „xCCEdium“-a treba da bude prema ceni artikla, uopšte nije realna vrednost,  već samo da vidimo da li ljudi mogu da zarade kroz sve akcije koje imaju. Veoma sam ponosan i drago mi je da su učesnici konferencije  to prihvatili. To je bila na neki način igra i jedan eksperiment da ljudi postanu interaktivni  da se druže i da zbog toga budu nagrađeni. Nismo bili sigurni da li će to hteti i malo smo se i plašili da smo naručili previše robe, a onda je roba nestala  što nismo očekivali. Zbog toga smo otvorili online shop da naručeno dobiju na kućnu adresu. Sva očekivanja su premašena i mislim da im je bilo zanimljivo i da su shvatili kako je lako baratati sa kriptovalitama. Zadovoljan sam što je „xCEEdium“ ostvario svoj cilj, što znači da je ideja bila dobra.

Dok stručnjaci vide primenu blokčejn tehnologije u mnogim oblastima, za kroptovalute postoje različiti stavovi. Jedni smatraju da je to budućnost finansijskog sistema, a drugi da je reč o prevari.  Šta zaista možemo očekivati u budućnosti?

Treba biti obazriv zato što su ljudi videli koliko para donose kriptovalute, odnosno koliko možete da izvučete. Pojavila se ljudska pohlepa: kupio sam bitkon za jedan dolar, pa sad vredi 10.000 dolara, a sledećeg trenutka i 20.000 dolara i onda idu na sve varijante kriptovaluta i pokušavaju da kupe kad je jeftino misleći da će svaka da dođe do te totalno nerealne cene. Naravno da tržište to oseti i krene da izbacuje stvari, kao što je beskoristan koin, tako se zove i to je kriptovaluta koja je uzela 18 miliona dolara. To je učinila želja da kupite za malo i prodate za mnogo, tako da ne bih rekao da je prevara. Blokčejn tehnologija nije prevara, jer rešava mnogo problema.

 

Biljana Blanuša

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!