1. May 2017.
Home / 7 / Trampove izjave obaraju dolar, a FED ga podiže
dola2

Trampove izjave obaraju dolar, a FED ga podiže

Iako je tokom prethodne godine, a naročito posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, dolar ojačao za oko 20 odsto, njegova vrednost varira iz nedelje u nedelju. Stručnjaci smatraju da bi najava FED-a da će u ovoj godini više puta povećati kamatne stope trebalo da podstakne snažniji rast američke nacionalne valute, ali to se, ipak, nije desilo. Razloge možda treba tražiti u ekonomskoj politici nove administracije u Vašingtonu, čiji prvi potezi ukazuju da će se pre zalagati za slab, nego za jak dolar, jer u tome vidi rešenje za trgovinski deficit, koji je prošle godine premašio 500 milijardi dolara, što je najviši nivo u poslednje četiri godine.

Na valutnim tržištima dolar je ojačao, nakon što je najveća američka agencija za zapošljavanje ADP objavila da je u privatnom sektoru u februaru ove godine otvoreno 298.000 novih radnih mesta, znatno više nego što se očekivalo. To znači da će FED na sednici, koja će se održati 14. i 15. marta, najverovatnije doneti odluku o ponovnom povećanju kamatne stope, pošto i podaci o privrednom rastu i inflaciji idu na ruku toj odluci. U iščekivanju najnovije odluke FED-a dolar je ojačao u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, pa se njegova cena u “korpi valuta” kreće oko 102,11 bodova. Posmatrano pojedinačno cena dolara prema japanskoj valuti dostigla je 114,55 jena, dok se kurs evra kreće oko 1,0540 dolara.

Da podsetimo, u decembru prošle godine Odbor za otvorena tržišta američke centralne banke Federalnih rezervi (FOMC) povećao je ključnu kamatnu stopu, po kojoj banke međusobno posuđuju novac, za 0,25 procenata, na raspon od 0,50 do 0,75 procenata. Ta odluka je doneta na osnovu podataka da je u 2016. godini otvoreno gotovo dva miliona novih radnih mesta, a da se očekuje povećanje inflatornih pritisaka, jer je novi predsednik SAD najavio ubrzanje ekonomskog rasta, brže zapošljavanje, veće plate i ogromnu infrastrukturnu potrošnju.

Dolar na klackalici

Posle Trampove pobede na predsedničkim izborima, dolar je jačao, pre svega, zbog obećanja da će biti smanjeni porezi i povećana izdvajanja za infrastrukturu, što za cilj ima veći privredni rast. Potom je naišao period kad je dolar slabio, pa rastao, pa opet padao, a činilo se da je to u direktonoj vezi sa izjavama novog predsednika SAD. Tako je na pad vrednosti dolara uticala Trampova izjava da jak dolar šteti američkim kompanijama, jer slabi njihovu konkurentsku poziciju na inostranim tržištima. Na slabljenje američke valute utiče i najavljena politika protekcionizma, koja bi mogla da dovede do trgovinskih ratova, što bi se negativno odrazilo na finansijska tržišta, pa se investitori okreću sigurnijim valutama kao što je švajcarski franak.

fed

S druge strane, pošto FED već treći put u poslednjih godinu i po dana podiže kamatne stope, a najavljeno je njihovo povećanje još nekoliko puta do kraja godine, dolar bi opet trebalo da jača. Naime, po pravilu, kad raste verovatnoća podizanja kamatnih stopa – valuta jača, jer investitori preferiraju da kapital drže u valutama, koje nose viši prinos. U poslednjih mesec dana, dolar je u odnosu na evro i britansku funtu ojačao 3 odsto, a u odnosu na švajcarski franak 2 odsto, upravo zbog očekivanja rasta kamatnih stopa. Za razliku od Trampa, FED je, po svemu sudeći, odlučan u nameri da podrži jak dolar. Stručnjaci smatraju da bi ta vrsta “klackalice” između Trampa i FED-a mogla najviše da šteti upravo američkoj privredi.

Šta je bolje za američku privredu – jak ili slab dolar?

Trgovinski deficit SAD u 2016. godini povećan je za 0,4 odsto u odnosu na 2015. godinu, na 502,3 milijarde dolara, što je najviši nivo u protekle četiri godine. To predstavlja 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predsednik SAD Donald Tramp je okrivio američku trgovinsku politiku za gubitak radnih mesta u američkim fabrikama, ali stručnjaci smatraju da najavljene protekcionističke mere neće smanjiti američki trgovinski deficit.

U Trampovim izjavama dominira stav da su “dobra radna mesta” u američkom proizvodnom sektoru izgubljena zbog konkurencije usled uvoza i preferencijalnih trgovinskih sporazuma, pa jačanje dolara nije dobro. Međutim, za to ne postoje valjani argumenti. Prvo, broj radnih mesta je u direknoj vezi sa trgovinom, a većina radnih mesta, koja danas postoje, nestala bi bez uvoza. S druge strane, kad američke kompanije uvoze proizvode, koje je proizvela niskokvalifikovana radna snaga po povoljnijoj ceni nego što bi koštalo da ih same proizvedu, one mogu smanjiti cenu svog finalnog proizvoda, čime jačaju sopstvenu konkurentnost.

Tako da uvoz robe s niskim troškovima ne “uništava” radna mesta Amerikanaca, već ih zapravo podržava, jer kad kompanije imaju mogućnost ekspanzije, kao posledicu poboljšane konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu, one otvaraju još više radnih mesta. U suprotnom, kad moraju kupiti domaće inpute uz veće troškove, smanjiće im se dobit, što ograničava širenje poslovanja i novo zapošljavanje.

Ako SAD odluči da smanji uvoz i njihovi trgovinski partneri će smanjiti uvoz, jer ga više neće moći financirati. Naime, prihodi od izvoza financiraju uvoz u većini zemalja, stoga ako se smanji uvoz u SAD-u i izvoz SAD-a će imati srazmeran pad. To će za posledicu imati zatvaranje radnih mesta i u izvoznoj industriji.

Glavni ekonomista njujorške konsultantske kuće “RDQ Economics” John Ryding smatra da “SAD jednostavno nemaju dovoljno radne snage i kapaciteta za značajnije smanjenje trgovinskog deficita, bez obzira na to kakav je kurs dolara, tako da će deficit verovatno rasti i u 2017. i 2018. godini”. Glavni ekonomista “MUFG Union banke” Chris Rupkey ističe da “protekcionizam i povećanje carina na robu, koja ulazi u SAD, verovatno neće generisati nova radna mesta”.

Valutni obračun sa Nemačkom i Kinom

Trgovinski savetnik Bele kuće Piter Navaro izjavio je da je Nemačka koristila potcenjen evro da bi “iskoristila” SAD i EU, kao i da je smanjenje američkog deficita s Nemačkom jedno od najtežih trgovinskih pitanja. Nemačka je takve optužbe odbacila kao neosnovane.

Nemački izvoz je prošle godine iznosio rekordnih 1.210 milijardi evra, dok je trgovinski suficit iznosio 253 milijardi evra, a najveći trgovinski partner joj je Kina, sa kojom je ostvarena trgovinska razmena u iznosu od 170 milijardi evra. Posle najnovijih optužbi iz Vašingtona, Berlin bi mogao da preusmeri svoju ekonomsku politiku prema Aziji, piše Rojters. Naime, SAD su nekada bile glavni trgovinski partner Nemačke, a sada su na trećem mestu sa razmenom od 165 milijardi evra, iza Francuske, sa kojom je razmena iznosila 167 milijardi evra. Međutim, za Nemačku su SAD i dalje najznačajnije tržište, jer je njihov udeo u nemačkom suficitu, zajedno sa udelom Velike Britanije, oko 40 odsto. Zbog toga je Nemačka “trn u oku” Trampove administracije.

I Kina je od strane nove američke administracije optužena za “valutnu manipulaciju”, odnosno, da namerno slabi nacionalnu valutu da bi povećala izvozne rezultate. Stručnjaci smatraju da će Kina najverovatnije nastaviti da slabi juan za približno 5-10 odsto postepeno, ali ako bude prisiljena, kao odmazdu za politiku SAD, nije isključena još jedna „devalvacija“.

Biljana Blanuša

 

 

 

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.