1. May 2017.
Home / 7 / Trampova poreska reforma – olako data obećanja sve je teže ispuniti
porez

Trampova poreska reforma – olako data obećanja sve je teže ispuniti

Američki predsednik Donald Tramp je u toku kampanje olako davao obećanja, koja su i dovela do pobede, ali sad je račun došao na naplatu. Neuspeh u vezi promene zakona o zdravstvenoj zaštiti, poznatijeg kao „Obamacare“, doneo je negativne političke poene, ali i lično poniženje Trampu, koji sad mora da pronađe način da pokrije „rupe“ u budžetu zbog najavljenje poreske reforme. Naime, promena pomenutog zakona trebalo je da donese određene uštede, koje bi bile iskorišćene da nadomeste smanjenje prihoda od poreza.

Trampova administracija je pretrpela veliki udarac, kad je povučen predlog za promenu zakona o zdravstvenoj zaštiti – „Obamacare“, i to zbog nedovoljne podrške Republikanaca, što je i lični poraz Trampa, jer nije dobio podršku svoje stranke. Prvo zbog toga što je taj potez dugo najavljivan kao jedan od stubova politike nove administracije, a drugo što se očekivalo da će uštede, koje će po tom osnovu biti ostvarene, omogućiti drugi euforično najavljeni potez – poresku reformu.

Tramp najavio drastično smanjenje poreza

Tramp je u predizbornoj kampanji, najavljivao drastično smanjenje poreza, kako za kompanije, tako i za građane. Naime, predviđeno je da, u zavisnosti od visine primanja, američki građani  plaćaju porez na prihod prema stopi od 10, 20 ili 25 odsto. Samci sa primanjima manjim od 25.000 dolara i bračni parovi s primanjima manjim od 50.000 dolara, uopšte ne bi plaćali porez na prihod. A za one s najvećim primanjima, poreska stopa bi, sa sadašnjih 40 odsto, trebalo da bude smanjena na 25 procenata. To podrazumeva da više od polovine američkih domaćinstava, kojih ima oko 120 miliona, uopšte neće plaćati porez na prihod. Pored toga, porez na prihod preduzeća trebalo bi da bude smanjen na 15 procenata,  dok bi porez na nasledstvo trebalo da bude potpuno ukinut.

Trampa nisu pokolebala ni upozorenja ekonomista da bi tako ambiciozna poreska reforma mogla imati drastične posledice na američki budžet, zbog smanjenja poreskih prihoda u iznosima, koji se mere milijardama. Stručnjaci su procenili da, ukoliko bi Tramp planove zaista sproveo u delo, u idućih deset godina smanjenje poreskih prihoda iznosilo bi između 2,6 i 3,9 biliona dolara. Trampova administracija smatra da je taj manjak moguće nadomestiti postepenim oporezivanjem prihoda u inostranstvu, koje ostvaruju najveće američke kompanije, a koje, zahvaljujući rupama u zakonu, potpuno legalno izbegavaju plaćanje poreza u SAD. Osim toga, smanjenje poreza podstaklo bi rast američke privrede što bi donelo dodatne prihode.

Poreska reforma – novi “kamen spoticanja”

Ekonomisti i dalje sumnjaju u realističnost najavljene poreske reforme, ali Tramp nema kud i mora da pokuša da popravi štetu, nastalu posle debakla sa “Obamacare”-om, zbog koje je izgubio i znatan deo podrške građana. Analizirajući najavljenu reformu kolumnista “New York Times”-a Endru Ros Sorkin je utvrdio da stopa poreza na dobit pravnih lica, koja trenutno maksimalno iznosi 35 odsto, može biti smanjena na 28 odsto, a nikako na 15 odsto, kako Tramp najavljuje. Razlog je što bi veće smanjenje te stope napravilo preveliku “rupu” u budžetu. Inače, i bivši predsednik Barak Obama je svojevremeno predlagao da ta stopa bude smanjena na 28 odsto, ali su to Republikanci u Kongresu odbili.

Kad je reč o porezu na poslovne prihode poslednjih subjekata, kod kojih se prihod kompanije prosleđuje na pojedinačne vlasnike i onda oporezuje, Trampova administracija želi da ga uskladi sa stopom poreza na dobit preduzeća. Međutim, u tom slučaju bi ta stopa bila mnogo niža od stope poreza na dohodak građana.

Analitičari ocenjuju da će Tramp nastojati po svaku cenu da progura predlog poreske reforme, bez obzira na negativne efekte po budžet i uvećanje deficita u državnoj kasi. Zbog toga bi  možda mogao biti žrtvovan plan o oporezivanju uvoznika i uvođenju podsticaja za izvoznike, pošto prve analize pokazuju da bi to dovelo do negativnih posledica za najveće američke kompanije, koje imaju poslovanje u inostranstvu, ali i za izvoznike.

Biljana Blanuša

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.