Propisi

Šta donose promene u oporezivanju digitalnog poslovanja?

Pretpostavimo da srpski proizvođač sokova plaća naknadu za oglašavanje kompaniji ’’Facebook’’, čije je evropsko sedište u Republici Irskoj u cilju promovisanja svojih proizvoda na tržištu Grčke. U kojoj bi zemlji trebalo oporezivati dobit, koju ’’Facebook’’ ostvari prilikom pružanja usluga oglašavanja srpskom proizvođaču?

Sa ovakvim i sličnim pitanjima se svakodnevno susreću poreski obveznici i poreske vlasti širom sveta. Digitalno poslovanje smanjuje zavisnost kompanija od fizičkog prisustva i omogućava im da uspostavljaju odnose sa kupcima i dobavljačima širom sveta bez značajnog angažovanja finansijskih sredstava. S druge strane, poreske vlasti su se pokazale nespremnim za nove uslove poslovanja: neophodno je modernizovati regulativu i omogućiti saradnju između poreskih vlasti širom sveta.

BEPS projekat promene regulative međunarodnog oporezivanja, pokrenut od strane OECD i G20, prepoznaje ove izazove u Akciji 1 ’’Poreski izazovi u digitalnoj ekonomiji’’. Digitalna ekonomija se u ovoj akciji odnosi na poslovne modele zasnovane na savremenim informaciono-komunikacionim tehnologijama. Ključna preporuka Akcije 1 bi se mogla objasniti u jednoj rečenici: oporezivati porez na dobit tamo gde se digitalni proizvodi i usluge kupuju i koriste. 

Naime, inostrano pravno lice, koje nije osnovalo privredno društvo u Republici Srbiji (nije osnovalo srpski a.d. ili d.o.o.), a obavlja delatnost na teritoriji naše zemlje ima status stalne poslovne jedinice (permanent establishment) i podnosi prijavu poreza na dobit domaćim poreskim vlastima. U poreskoj praksi, inostrana pravna lica mogu na legalne i nelegalne načine izbegavati status stalne poslovne jedinice i tako ne plaćati porez u zemlji u kojoj se delatnost obavlja.

Akcija 1 preporučuje da se pooštre kriterijumi izbegavanja statusa stalne poslovne jedinice. Status stalne poslovne jedinice bi se sticao ukoliko u zemlji gde se digitalni proizvodi i usluge kupuju i koriste postoji značajno prisustvo digitalne kompanije, kao u sledećim primerima:

1.  Postoji fizičko prisustvo u određenoj meri: npr. online prodavac sportske opreme je registrovan u Republici Irskoj, ali poseduje skladište u Srbiji.

2.  Postoji veb-sajt na lokalnom jeziku (npr. srpskom jeziku) ili postoji mogućnost naručivanja za posmatranu zemlju (Srbiju).

3.  Marketing strategijom targetira se lokalno tržište (tržište Srbije ili tržište Balkana).

Srećko Ćosović, konsultant WTS Serbia

 

WTS Porezi i Finansije d.o.o.http://www.adm.co.rs

Naša osnovna delatnost je pružanje usluga multinacionalnim kompanijama, brzo-rastućim sistemima, kao i malim privatnim firmama i sveobuhvatna podrška u njihovom biznisu u Srbiji.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!