1. May 2017.
Home / 7 / Srbiji treba novi koncept Robnih rezervi
rezerve

Srbiji treba novi koncept Robnih rezervi

U svakoj zemlji Robne rezerve imaju za cilj čuvanje strateški važnih proizvoda, namenjenih za opstanak države u određenom vremenskom periodu u slučaju vanredne situacije, kao što su ratovi i prirodne katastrofe. Robne reserve u Srbiji su specifične po tome, što nemaju popis strateških proizvoda, pa se ne zna koliko ima žita, lekova i goriva, ali se zato čuva više od 200 hiljada litara vina, pokazala je kontrola Državne revizorske institucije. Roba se daje bez provere kupaca, pa ne čudi što je sporna naplata potraživanja u iznosu od čak 10,92 milijarde dinara, odnosno 63 odsto ukupnih potraživanja.

Robne rezerve formiraju se radi obezbeđivanja osnovnih potreba države u proizvodima, robi i sredstvima. Robnim rezervama upravlja Javno preduzeće “Direkcije republičkih robnih rezervi Srbije”. Roba, koja se čuva u Direkciji deli se u nekoliko grupa: poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, lekovi i sanitetski materijal i energenti. Pored toga, ima robe za industriju, kao što su materijali za građevinu.

Po pravilu, Robne rezerve treba da imaju dovoljno strateških prehrambenih proizvoda u skladištima i magacinima za naredna tri meseca. To podrazumeva da se obezbede osnovne namirnice, poput ulja, šećera, brašna, mesnih konzervi, za potrebe stanovništva u vanrednim situacijama. Robne rezerve treba da obezbede i dovoljno energenata za funkcionisanje države. Za kupovinu energenata, nafte i mazuta, zatim pšenice i kukuruza, kao i osnovnih namirnica, iz budžeta se svake godine izdvaja oko 1,5 milijardi dinara, kako bi se zalihe redovno obnavljale.

Većina proizvoda, koje Robne rezerve poseduju, čuvaju se na zalihama kod proizvođača. To su osnovne namirnice – jestivo ulje, šećer, brašno, mesne konzerve, pasulj, pirinač. Lekovi i sanitetski materijal skladište se kod farmaceutske industrije, s kojom je sklopljen ugovor, a energenti u rezervoarima naftne kompanije NIS. Kad je reč o svežem mesu, koje, zbog ograničenog roka trajanja, može da se pokvari, sa farmerima se ugovora tov stoke, pa je u kriznim situacijama ili poremećajima na tržištu obezbeđena dovoljna količina te namirnice. Što se tiče žita, ono se čuva u privatnim silosima, jer su poljoprivredni kombinati uglavnom privatizovani.

Direkcija ne može da naplati više od polovine potraživanja

Problem sa Robnim rezervama je neefikasno poslovanje. Naime, u izveštaju Državne revizorske institucije o finasijskim izveštajima i pravilnosti poslovanja Direkcije za robne rezerve za 2015. godinu, navodi se da je sporna naplata potraživanja u iznosu od 10,92 milijarde dinara, što je oko 63 odsto njenih ukupnih potraživanja. Naplata tih spornih potraživanja je neizvesna, jer Direkciji duguju firme koja su u stečaju, blokadi, likvidirane, kao i preduzeća koja su prestala da postoje. Inače, ukupna potraživanja direkcije iznose 16,52 milijarde dinara, a realno je očekivati da se naplati tek 38 odsto tog iznosa.

Pored toga, državni revizori su utvrdili da se ne zna koliko žita, lekova i goriva ima i šta treba obnoviti, jer Direkcija nije uradila popis proizvoda, vrednih 18,3 milijarde dinara. Da je kojim slučajem došlo do neke vanredne situacije, Srbija bi se našla u vrlo nezgodnoj situaciji, jer se ne zna da li bi u robnim rezervama bilo dovoljno žita, mesa, goriva, lekova, opreme. Za revizore je bilo sporno i to što je popis poveren lokalnim skladištarima, koji su istovremeno i poverioci i dužnici, pa su samim tim u sukobu interesa, a to znači da su oni, koji duguju Direkciji, sami sebe kontrolisali, čime je, kako se navodi ugrožen javni interes.

Promenjena uloga robnih rezervi

Izmenama propisa donekle je izmenjena uloga rezervi, kad su u pitanju intervencije na tržištu. Tako sada Robne rezerve ne intervenišu odmah, kad dođe do drastičnog skoka cene neke robe, već samo u slučaju većih poremećaja i nestašica na tržištu, odnosno u vanrednim situacijama, kad ne postoji mogućnost uvoza. Međutim, oko toga ne postoji jedinstven stav proizvođača. Naime, prošle godine kad je došlo do skoka cene svinjskog mesa i cena žive vage skočila sa 120 na 180 dinara, potrošačke organizacije su zahtevale reakciju države, kroz Robne rezerve, ali su proizvođači bili protiv. Prošlog leta poljoprivrednici, nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, zahtevali su da Robne rezerve intervenišu, odnosno, otkupe određene količine, kako bi se cena na tržištu povećala. Tada je iz Ministrastva trgovine saopšteno da država ne može da se meša i da tržište, tačnije ponuda i tražnja, utiču na formiranje cena. Očigledno je da proizvođačima nekada odgovara da Robne rezerve intervenišu, a nekada ne.

Pored toga, i dalje ima nekih nelogičnosti. Pre nekoliko dana Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prodaju velikih količina tovljenika i junadi, a iz zaliha mesne industrije tržištu ponuđeno je čak 30 tona jetrenih pašteta i 50 tona mesnog nareska. Traže se kupci i za tri miliona kilograma brašna (T-500) iz državnog mlina i silosa u Novom Pazaru, a na prodaju je stavljeno i 224.000 litara vina. Reklo bi se da je u pitanju obnavljanje zaliha, ali je sporno šta tu traži vino. Iz Direkcije je saopšteno da je taj lager formiran 1995. godine, jer je država vršila otkup, kako bi pomogla proizvođačima. Vino se nalazi u preduzeću „Vino Župa”, koje je već kupilo deo količina, a ove godine nameravaju da otkupe i ostatak. Na taj način će se Robne rezerve osloboditi tih nepotrebnih zaliha.

Tako imamo svojevrsan paradoks, možda se ne zna koliko ima žita, lekova i goriva i šta treba obnoviti, ali se zna da ima više od 200 litara vina, što je, po nekima, očigledno bio važan resurs za vanredne situacije. Srbiji, po svemu sudeći, treba novi koncept Robih rezervi.

Biljana Blanuša

 

 

 

 

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.