26. Mar 2017.
Home / 7 / Srbija ima “odlične“ ekonomske rezultate, ali će građani na evropske plate čekati još 30 godina
standard

Srbija ima “odlične“ ekonomske rezultate, ali će građani na evropske plate čekati još 30 godina

Srbija ima dobre ekonomske rezultate, budžetski deficit je duplo manji od planiranog, smanjena je nezaposlenost, a ove godine očekuje se privredni rast od oko 3 odsto. Na prvi pogled sve izgleda sjajno, međutim, problem je što građanima ti podaci ne znače ama baš ništa. Da to nije samo subjektivni osećaj ljudi u Srbiji potvrđuje ocena Svetske banke da će nivo plata, pod uslovom da privredni rast u kontinuitetu bude oko 6 odsto godišnje, stići evropski standard za oko 30 godina. Stoga je poređenje privrednog rasta Srbije i na primer Nemačke gotovo nemoguće, pogotovo ako se ima u vidu da je u 2015. godini nemački BDP po stanovniku iznosio 47.377 dolara, a srpski 13.721 dolara, što je gotovo četiri puta manje.

Biće teško i održati privredni rast, a kamoli povećati ga

Prema oceni Svetske banke, Srbija je načinila važan iskorak u reformi svojih javnih finansija i u revitalizovanju privrednog rasta. Pa tako visina javnog duga pada, budžetski deficit je preposlovljen, dok je izvoz povećan sa 26 na 36 odsto BDP-a. Regionalna direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Elen Goldstin je rekla da državni aparat u Srbiji mora da se svede na pravu meru i postane efikasan kako ne bi bio smetnja ekonomskom rastu od šest odsto, koliko je Srbiji neophodno.  “Privredni rast mora da bude još brži, da obuhvati još veći broj ljudi i da se održi tri decenije kako bi se ovdašnje plate približile onima u Evropskoj uniji”, istakla je Goldstin.   

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privredni rast je u 2016. godini iznosio 2,7 odsto. Stručnjaci kažu da je tome najviše doprinela poljoprivredna proizvodnja, koja je bila iznad očekivanja. Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejana Šoškića, dobro je što je privredni rast prošle godine bio nešto viši, ali treba imati u vidu da to u statističkom smislu kreira novu, višu bazu za računanje stope privrednog rasta u ovoj godini. “Ako je deo privrednog rasta u prošloj godini bio privremenog karaktera i baziran na nešto višem korišćenju postojećih kapaciteta, a ove godine bude nešto slabija poljoprivredna godina, i sa višim nivoom BDP-a kao bazom, može biti teže nego što se očekuje da se ponovi, a posebno – poveća stopa rasta BDP-a u 2017. godini”. On je istakao da je Srbija sa 1,8 milijardi evra direktnih stranih investicija, mereno odnosom prema BDP-u, i dalje ispod proseka u regionu. Šoškić smatra da je za kontinuirano visoke stope privrednog rasta potrebno da investicije budu preko 25 odsto BDP-a, a njihov nivo je prošle godine dostigao tek 18 odsto.

I Fiskalni savet je ocenio, da je i pored ohrabrujućeg napretka ekonomskih i fiskalnih kretanja u 2015. i 2016. godini, Srbija još daleko od visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija. U najnovijoj analizi Fiskalnog saveta Srbije navodi se da poboljšanja privrednog oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u prethodne dve godine velikim delom počivaju na kratkoročnim i neplaniranim činiocima, koji se lako iscrpljuju. Na privrednu aktivnost znatno su uticali spoljni pokretači rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i Evrozone. Zbog toga su praktično sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini beležile značajniji privredni rast, koji je bio u proseku veći nego u Srbiji, i to 3,6 odsto, a zajedničko za sve je što je rast znatno veći nego što je bilo prognozirano.

Daleko je evropski standard

Koliko je Srbija daleko od evropskog standarda, možda najbolje pokazuju podaci da je BDP Nemačke u 2015. godini iznosio 3.363 milijarde dolara, a srpski 36,51 milijardu dolara. BDP po stanovniku, koji govori o standardu građana u Nemačkoj je četiri puta veći nego u Srbiji. Ali i zemlje u regionu su prema tom parametru daleko iznad Srbije. Naime, u 2015. godini BDP po stanovniku u Sloveniji je iznosio 22.700 evra, u Hrvatskoj 21.881, u Crnoj Gori 15.464 evra,  a u Makedoniji 13.908 dolara.

Prosečna plata u Nemačkoj je 2.200 evra, a u Srbiji oko 335 evra. Prema podacima Instituta za privredne i društvene nauke iz Diseldorfa, a uzimajući u obzir troškove života – stanarina, računi, hrana, odeća, troškovi za automobil, obrazovanje, razonoda, nemačka plata od evropskih zemalja najviše vredi u Srbiji, jer Nemac teoretski u Srbiji može za iste pare dobiti dvostruko više nego kod kuće. Ako se ima u vidu da su osnovni životni troškovi niži u Srbiji, proizilazi da je kupovna moć Nemca 2,87 puta veća. Oni koji rade za nemačke firme i primaju nemačku platu, a žive u Srbiji, imaju u proseku 5,92 puta jači standard od srpskih sugrađana.

Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi i dalje nisu razlog za samozadovoljstvo, već da ih treba posmatrati, pre svega, kao olakšavajuću okolnost, odnosno, priliku da se reforme sprovedu u povoljnijim okolnostima. Pravi napredak će se ogledati u povećanju standarda građana, boljem sistemu obrazovanja i zdravstvene zaštite. Istraživanja Svetske banke su pokazala da Srbija prilično zaostaje za sličnim zemljama u Evropi i svetu po ulaganju u univerzalni pristup predškolskom obrazovanju, kao i u povezivanje drugostepenog i visokog obrazovanja sa tržištem rada sa potrebama nove privrede. Pored toga, neophodno je reformisati način finansiranja i podsticanja istraživanja i nauke kako bi oni služili, u maksimalno mogućoj meri, razvoju preduzetništva i ekonomskom razvoju.

Biljana Blanuša

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

evrozona slika

Markit: Privreda evrozone zabeležila najsnažniji rast u poslednjih šest godina

Privredne aktivnosti u evrozoni dodatno su se ubrzale u martu, a snažan priliv novih poslova i zapošljavanja predviđaju nastavak takvog trenda i u drugom tromesečju, navodi se u najnovijem izveštaju londonske kompanije “Markit”.