1. May 2017.
Home / 7 / Razvoj IT sektora – put ka obrazovanju i smanjenju nezaposlenosti mladih
it

Razvoj IT sektora – put ka obrazovanju i smanjenju nezaposlenosti mladih

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) je jedna od najbrže rastući grana industrije i u budućnosti se očekuje, da i u Srbiji, kao i u svetu bude jedan od pokretača privrednog rasta, kao i generator novih radnih mesta, koji bi mogao da doprinese smanjenju nezaposlenosti mladih. U svetu je 2015. godine bilo 71 milion nezaposlenih mladih ljudi, dok je u Srbiji stopa nezaposlenosti mladih te godine iznosila 34,5 odsto.  Procenjuje se da će razvoj novih tehnologija omogućiti samo u oblasti “zelene ekonomije” u narednih dvadeset godina otvaranje između 15 i 60 miliona novih radnih mesta.

U Srbiji četvrtina mladih nije uključena u sistem obrazovanja i zapošljavanja

Mladi čine 17 odsto svetske populacije, a stopa njihove nezaposlenosti raste iz godine u godinu, dok je prošle godine dostigla 13,1 odsto. Istraživanja pokazuju da četvrtina mladih između 15 i 29 godina starosti nije uključena ni u sistem obrazovanja, ni na tržište rada – NEET kategorija (“Not Education, Employment, or Training”). U Srbiji je u NEET kategoriji oko 24 odsto mladih, što je na nivou svetskog proseka, dok je stopa neformalne zaposlenosti čak 47 odsto. Agencija za informacione tehnologije UN je, nakon opsežnih istraživanja, objavila publikaciju, u kojoj sugeriše da bi rešenje za budući ekonomski rast, generisanje novih radnih mesta i adekvatnu pripremu mladih za tržište rada, trebalo tražiti u ICT sektoru.

EU predviđa da će u narednih nekoliko godina polovina svih poslova zahtevati bar osnovna znanja iz oblasti informacionih tehnologija, a benefite digitalne revolucije moći će koriste svi sektori privrede. Moderne tehnologije i ICT sektor su svetu donele najveći tehnološki razvoj do sada, što se odrazilo i na otvaranje novih radnih mesta. Primera radi, od 2007. godine kada je napravljen prvi ajfon, do 2013. godine, u SAD u oblasti razvoja aplikacija otvoreno je oko 750 hiljada novih poslova, a u EU oko 530 hiljada.

ICT sektor drastično povećava zaposlenost

Primena novih tehnologija omogućila je unapređenje poljoprivredne proizvodnje, bolju organizaciju rada u zdravstvu, razvoj “zelene” ekonomije (ekologija). Prema procenama, razvoj “zelene ekonomije” u naredne dve decenije mogao bi da generiše između 15 i 60 miliona dodatnih radnih mesta u toj oblasti. U svim tim poslovima dominiraće ICT sektor, koji je nezaobilazan u poslovima od postavljanja sistema za funkcionisanje farmi vetroparkova do održavanja opreme za kontrolu osvetljenja i temperature u “pametnim zgradama”. Koliki je doprinos ICT sektora zapošljavanju u oblasti “zelene ekonomije”, pokazuje primer Brazila, gde je, zahvaljujući novim tehnologijama, u toj oblasti kreirano oko tri miliona radnih mesta, što predstavlja 7 odsto ukupne formalne zaposlenosti.

it zapošljavanjeICT sektor je omogućio razvoj malih zemalja sa niskim i srednjim nivoom primanja, koje su postale “offshore zone”. U “Offshore industriji” je do sada zaposleno više od 4,1 milion ljudi. Poseban vid zapošljavanja je priključenje projektu, koji je podeljen na više delova (mikro poslovi), pa se za njih angažuju pojedinci ili grupe, virtuelnim putem. Takvi poslovi mogu da se obavljaju iz bilo kog dela sveta, a plaćanje se vrši putem PayPal-a. Ta vrsta poslova je posebno pogodna za mlade. Prema procenama Svetske banke, globalno tržište mikro poslova generiše između 450 i 900 miliona dolara godišnje i zapošljava između 1,5 i 2,9 miliona ljudi.

 

Srpski IT sektor ostvario bolji neto izvozni rezultat od “Fiata” i “Železare”         

Prema podacima Narodne banke Srbije, izvoz kompjuterskih usluga u 2015. godini dostigao je 678,3 miliona evra, a neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza, iznosio je 317,4 miliona evra, što je bolji rezultat nego što su ostvarili najveći srpski izvoznici „Fiat Chrysler Automobiles Srbija” i „Železara Smederevo”. Izvozni prihodi od ICT usluga u periodu 2008.–2015. su utrostručeni, a od kompjuterskih usluga su uvećani čak četiri puta. Zanimljivo je da je tako dobar rezultat ostvaren bez prisustva stranih strateških kompanija, a njihovo odsustvo se najviše oseća u delu ICT prerađivačke industrije, odnosno proizvodnje hardvera. Za razvoj te oblasti je, pored ljudskog kapitala, potrebno imati i vrhunsku tehnologiju, novac i ekonomiju obima. Velike svetske kompanije su prisutne u regionu, pa tako u Rumuniji posluju „Nokia”, „Alcatel-Lusent”, „Flextronics”, „Intrarom”, dok su u Mađarskoj: IBM, BT, „Ericsson”, „Samsung”.

O potencijalu tog sektora najbolje govori podatak da se srpska industrija softvera nalazi između 30. i 50. mesta na svetskim listama, što je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji. Procenjuje se da bi do 2020. godine u Srbiji moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti informacionih tehnologija. Međutim, za razvoj ICT sektora, pored investicija, veoma je važno i usklađivanje obrazovnog sistema s potrebama tržišta, koje gotovo da vapi za novim kadrovima, naročito za programerima. Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka, koji bi imali najmanje dvostruko veću platu od prosečne u privredi, ali je problem što godišnje u toj oblasti diplomira 1.000 do 1.500 mladih ljudi.

Zbog toga je Vlada najavila da će u ovoj godini u IT sektor uložiti oko 10 miliona evra, kao i da će, uz podršku UNDR-a, finansirati projekat prekvalifikacija u neformalnom obrazovanju, koji je pripremljen u saradnji sa IT zajednicom. Planirano je da kroz program prekvalifikacija u 2017. godini prođe hiljadu ljudi, a već se prijavilo oko devet hiljada, od čega je polovina starosti od 26 do 35 godina. Inače, u Srbiji se ulaganja u IT sektor procenjuju na 62 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji skoro deset puta više, prosečno 600 evra po stanovniku.

U Srbiji trenutno posluje oko 1.400 inovativnih IT kompanija, a očekuje se da će u narednom periodu u IT centar, koji bi trebalo da bude otvoren u u Inđiji i koji će biti prvi sajbergrad u Srbiji, biti investirano 25 miliona evra. To je samo jedan korak na putu ostvarivanja zacrtanog cilja da do 2020. godine vrednost izvoza u informacionoj tehnologiji bude milijardu evra, što je ambiciozan plan, ali nije neostvarljiv.

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

Opel ampera

“Opel”-ov novi model električnog automobila subvencioniše nemačka država

Kompanija “Opel” je objavila cenu električnog modela “Ampera” u Nemačkoj, gde ovaj automobil, uz državne olakšice, košta 34.950 evra.