Računovodstvo i finansije

Propuštena prilika da se penzije vrate na pređašnji nivo, Vladimir Vučković, Fiskalni savet

Predloženi budžet je kredibilan, planiran je veoma dobro i oprezno. Međutim, propuštena je prilika da se penzije vrate na pređašnji nivo. Naime, u budžetu postoji prostor za povećanje ukupnih izdvajanja za penzije od pet odsto, ali veću penziju imaće i penzioneri kojima uopšte nije smanjena penzija i oni koji su osetili veliko smanjenje penzije.

Zbog toga se sada može otvoriti budžetski opasna pravna dilema – da li produženje trajanja Zakona o privremenom uređenju isplate penzija služi izbegavanju fiskalne krize ili se preko njega vrši proizvoljna preraspodela imovine penzionera. Sve to je budući fiskalni rizik ukoliko se pokaže da je prekomerno produžavanje trajanja ove mere pravno neutemeljeno, objašnjava za Ekonomski online član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Šta, na osnovu predloženog budžeta, može da se kaže o ekonomskim planovima Vlade za narednu godinu?

Planiraju se veće javne investicije i to je dobra strana budžeta. Rast investicija za 300 miliona evra u odnosu na ovu godinu važan je cilj i ostaje da se vidi da li će se taj ambiciozni plan ispuniti ili će, kao u prethodnim godinama, realizacija na terenu biti znatno manja od budžeta. Naše ocene, koje se odnose na najšire karakteristike budžeta, uglavnom su povolјne.  Odabran je dobar fiskalni cilј, odnosno veličina deficita, budući da u 2018. godini omogućava smanjenje učešća još uvek previsokog udela javnog duga u BDP-u. Struktura budžeta menja se načelno u dobrom pravcu. Smanjuje se poresko opterećenje privrede, rast ukupnih izdvajanja za penzije dobro se usklađuje sa rastom ekonomske snage, a izdvajanja za zaposlene u državi nisu se otrgla kontroli, mada bi ekonomski bilo daleko bolјe da je rast ovih izdataka planiran skromnije. Međutim, predloženi budžet ima i neke slabosti, od kojih je najveća to što zadržava privremene mere fiskalne konsolidacije – umanjenje iznadprosečnih penzija i zabranu zapošlјavanja.

Pohvalili ste nastojanja vlade da se smanji deficit u budžetu, ali zamerate što penzije nisu vraćenje na nivo pre smanjenja. Vi ste se prethodnih godina zalagali za smanjenje penzija. Zašto mislite da je došlo vreme da one budu vraćene na pređašnji nivo?

Problem je što budžet ne predviđa izlazak iz privremenih mera budžetske konsolidacije iz 2014. godine. Te mere su tada bile opravdane i znatno su doprinele izbegavanju krize, ali su u dužem roku ekonomski štetne i nepravične. Izbegnuta je neposredna opasnost od krize javnog duga i u budžetu postoji prostor za povećanje ukupnih izdvajanja za penzije od pet odsto. Ovaj prostor, međutim, nije iskorišćen za vraćanje na uređen penzijski sistem u kom odnosi isplaćenih penzija zavise od visine uplaćenih doprinosa, već su sva sredstva neopravdano potrošena linearno. Naime, veću penziju za pet odsto imaće i penzioneri kojima ranije uopšte nije smanjena penzija i oni koji su osetili veliko smanjenje penzije. Da bi svi imali više ili približno jednako kao 2014. godine bilo je poželjno da se iznadprosečnim penzionerima sada penzija poveća za više od pet odsto, a da se onima sa ispodprosečnim penzijama, koji nisu ni osetili smanjenje penzije nakon 2014. godine, penzija sada poveća za manji procenat.  Zbog toga se sada može otvoriti budžetski opasna pravna dilema – da li produženje trajanja Zakona o privremenom uređenju isplate penzija  služi još uvek izbegavanju fiskalne krize ili se preko njega vrši proizvoljna preraspodela imovine penzionera koja je stečena uplatom doprinosa. Sve to je budući fiskalni rizik ukoliko se pokaže da je prekomerno produžavanje trajanja ove mere pravno neutemeljeno.

Projekcija rasta BDP-a zasnovana je na podizanju agregatne tražnje kroz povećanje plata i penzija, kao i kroz razvojnu orijentaciju povećanja investicija. Da li je realna procena o rastu tražnje?

Projekcije rasta ekonomske aktivnosti i s tim povezanim veličinama dobre su, čak su i blago konzervativne. Preciznije, moguće je da realni rast privrede bude i oko četiri odsto, a Vlada je predvidela 3,5 odsto. Unutar tog rasta, najviše bi trebalo da porastu investicije i izvoz, mada se, po prvi put nakon nekoliko godina, javlja prostor i da tražnja da veći doprinos rastu. U svemu, stekli su se uslovi za pomeranje svih elemenata BDP-a i da on raste po četiri do pet odsto u sledećih nekoliko godina.

Koliko su opšte procene prihoda i rashoda u budžetu realne? Da li i koliko u predlogu ima i onoga što realno nije ostvarivo, posebno pošto znamo da je i ranijih godina znalo da desi da budžet bude delom i spisak lepih, ali teško ostvarivih želja?

Predloženi budžet je kredibilan, odnosno projekcije prihoda i rashoda su realistične. Planiran je veoma dobro, pa i oprezno. To je poželjno, jer bolje da imamo pozitivna nego negativna iznenađenja. Prihodi mogu biti veći, a rashodi manji od onoga što je zapisano u budžetu. Kao rezultat, ne bi trebalo da nas iznenadi da umesto malog deficita i sledeće godine imamo suficit budžeta. Ne bi valjalo da to bude zbog slabog izvršenja investicija i o tome treba voditi računa. Međutim, budžet povećava izdvajanja za zaposlene nešto više nego što to dozvoljava ekonomska snaga zemlje. Predviđeno je povećanje zarada za 10 odsto u ubedljivo najvećem delu javnog sektora: u zdravstvu, prosveti, MUP-u i odbrani. Zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji dobijaju povećanje od pet odsto, a bez povećanja ostao je samo manji deo zaposlenih u opštoj državi. Premda će prosečne zarade biti povećane za oko devet odsto, rashodi  za zaposlene, ipak, će da porastu manje od toga, jer država planira da zadrži zabranu zapošljavanja, kojom se smanjuje ukupan broj zaposlenih. Međutim, čak i uz ove korekcije, rast izdvajanja za zaposlene biće veći od očekivanog privrednog rasta u narednoj godini – što je loše. To znači da će u 2018. godini, prvi put posle dužeg niza godina, učešće državnih rashoda za zarade u BDP-u da se blago poveća umesto da se smanjuje.  Loše je i što se planira veće povećanje zarada zaposlenih u javnom u odnosu na privatni sektor. Ovo nikako nije u skladu sa deklarativnim  opredeljenjem Vlade da prvenstveno podstiče razvoj i atraktivnost privatnog, a ne javnog sektora.

Kritikovali ste i produženje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Već četvrtu godinu zaredom produžava se i zabrana zapošljavanja u opštoj državi koja u dužem roku negativno utiče na kvalitet javne uprave. Kao ilustracija lošeg uticaja zabrane zapošljavanja na kvalitet javnih usluga može poslužiti primer zdravstva, gde radi oko 2.500 ljudi manje nego što je predviđeno Uredbom o maksimalnom broju zaposlenih. Ova radna mesta, za koje sama država procenjuje da su joj potrebna, neće moći da se popune sve dok je na snazi zabrana zapošljavanja. Vlada je još 2014. godine najavila da će odrediti tačan broj potrebnih zaposlenih na odgovarajućim radnim mestima i onda u skladu s tim otpuštati prekobrojne, a zapošljavati nove zaposlene tamo gde postoje manjkovi. Međutim, umesto da se te analize završe još u 2015. godini, upravljanje brojem zaposlenih u opštoj državi već četvrtu godinu počiva na zabrani zapošljavanja iako je prvobitno bilo zakonski predviđeno da ova privremena I iznuđena mera traje svega godinu dana. Odavno je trebalo da bude zamenjena nekim drugim, trajno održivim, rešenjem za uređenje broja zaposlenih.

I u ovom budžetu, kao i u mnogim prethodnim, kao jedno od ključnih opredeljenja je navedeno sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi i nastavak reformi javnih preduzeća. Dokle se generalno stiglo u strukturnim reformama? Šta je sa restrukturiranjem javnih preduzeća pošto se u javnosti stiče utisak da se u tom segmentu jako malo uradi iako se neprestano obećava?

Veoma malo je urađeno u pogledu reforme javnih i državnih preduzeća. Izuzimajući “Železnice Srbije”, u kojima se reforme dobro sprovode, i prodaje “Železare” i “Galenike”, gotovo da nema uspešnih primera preduzeća koja su reformisana i koja su privatizovana. Za sada su neki rizici predupređeni pozitivnim kretanjima, kao što su visoke cena bakra i hemijskih proizvoda na međunarodnom tržištu i to privremeno popravlja rezultate RTB-a Bor i petrohemijskog kompleksa. Budžet za 2018. godinu nagoveštava da Vlada odustaje od sprovođenja nekih važnih reformi javnog sektora. Veliki problem  ovog sektora predstavljaju uglavnom neuspešna, državna preduzeća u kojima još uvek radi oko 50.000 zaposlenih. Rešavanje statusa ovih preduzeća najavljuje se godinama, ali se sporo sprovodi. Ovaj predlog budžeta predviđa za otpremnine zaposlenima svega dve milijerde dinara, što je dovoljno za isplatu socijalnih programa tek za oko tri hiljade radnika. Uz to, predlogom budžeta, ne menjaju se, na primer, iznosi subvencija za “Resavicu”, što ukazuje na to da je propuštena još jedna godina za rešavanje problema u ovom preduzeću. Pored uobičajene subvencije za zarade zaposlenih, koja se u poslednje četiri godine ustalila na nivou od 4,5 milijarde dinara, ponovo se predviđa dodatni rashod od 0,6 milijardi za prvu fazu zatvaranja dela rudnika u sistemu rudnika “Resavice”. Isti plan postojao je za 2017. godinu – što ukazuje da u njegovoj realizaciji nije napravljen nikakav pomak.

Jelena Bulajić

 

 

 

 

 

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!