Finansijske usluge

„Primamljivi“ keš krediti od kojih posle boli glava

U Srbiji je prosečna plata oko 400 evra, a svaki građanin duguje bankama po osnovu kredita oko 1.000 evra. To pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima su banke građanima kroz gotovinske kredite pozajmili 420 milijardi dinara i još 381 milijardu dinara kroz stambene kredite.

Činjenica da su gotovinski krediti premašili iznos stambenih kredita možda najbolje ilustruje koliko je nizak standard građana, koji, da bi preživeli pribegavaju zaduživanju, iako ih to često vodi u dužničku krizu.

Građani Srbije najmanje zaduženi u regionu, ali su im i primanja najniža

Zvaničnici ističu da su građani Srbije najmanje zaduženi u regionu, ali treba reći i da imaju veću prosečnu zaradu samo od Makedonaca, koji imaju oko 362 evra. Sve ostale zemlje imaju veće prosečne zarade, BiH 430 evra, Crna Gora 509, Hrvatska 780, dok su Slovenci daleko odmakli sa 1.030 evra.

U Udruženju banaka Srbije kažu da su građani Srbije i nominalno i realno najmanje zaduženi po kreditima u regionu sa iznosom duga po stanovniku od 936 evra. Prema rečima generalnog sekretara Udruženja Veroljuba Dugalića, ako se uporedi prosečna zaduženost stanovnika Srbije u odnosu na prosečnu neto zaradu, svaki stanovnik naše zemlje duguje u proseku dve i po neto plate, dok, primera radi, stanovnik Hrvatske duguje 4,8 prosečnih neto zarada.

Prema podacima tog Udruženja, ukupni krediti stanovništvu u Srbiji iznose 6,7 milijardi evra, a u Hrvatskoj su 15,7 milijardi evra, tako da je po stanovniku dug 3.735 evra. Najmanji iznos plasmana u regionu ima Crna Gora, sa iznosom od jedne milijarde evra, pri čemu je zaduženje po stanovniku 1.636 evra, što znači da Crnogorci duguju bankama po 3,2 mesečne neto zarade. Makedonske banke imaju kod građana plasmane u vrednosti 2,2 milijarde evra, što je 1.083 evra po stanovniku.To znači da Makedonci duguju tri mesečne plate.

Keš krediti su, ipak, skupi za naš standard

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu je iznosila 47.220 dinara, što je nešto manje od 400 evra, a kada se ima u vidu da je potrošačka korpa za oko 20 hiljada dinara veća, jasno je da domaćinstvo i sa dve prosečne plate, jedva sastavlja kraj s krajem. Zbog toga ne čudi što su gotovinski krediti postali „popularni“, iako je, kako tvrde stručnjaci, taj vid zaduživanja najskuplji.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u avgustu je zabeležen rast gotovinskih kredita od 2,1% na 306 milijardi RSD, kao i kredita za refinansiranje za 3,4%, koji su dostigli iznos od 113 milijardi, dok stambeni krediti iznose 381 milijardu. Bankari kažu da razloga za povećanje keš kredita stanovništvu ima više. Tako neko refinansira ranije nepovoljnije zajmove, a neko, zbog nižih kamata kreće u novo zaduživanje. Tačno je da je došlo do smanjenja kamatnih stopa i da je to uticalo da se građani lakše opredeljuju za uzimanje kredita. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na dinarske keš kredite, u januaru 2015. godine bila je 18,34 odsto, a u januaru ove godine 11 odsto, što je smanjenje za 40 odsto. Smanjena je i kamatna stopa na gotovinske kredite vezane za evro i to za oko 30 odsto, sa prosečnih 4,78 odsto u januaru 2015. godine na 3,28 odsto u januaru ove godine.

Da i tako snižene kamatne stope nisu baš preterano povoljne pokazuje primer kredita “Raiffeisen banke”. Ukoliko uzmete kredit u iznosu od 100.000 dinara na 12 meseci, uz nominalnu kamatnu stopu 11,95 odsto, mesečna rata vam je 8.882,54 dinara. Pri tom se iz kreditiranog iznosa plaća provizija za obradu zahteva, koja je uglavnom 2 ili 3 procenta, u zavisnosti od toga da li je korisnik kredita klijent banke ili nije. Slično je i u drugim bankama.To znači da je mesečna rata gotovo 20 odsto od prosečne mesečne zarade.

Građani često izlaz iz teške finansijske situacije vide u uzimanju kredita za refinansiranje. Na taj način žele da otplate ranije uzete kredite ili obaveze po kreditnim karticama ili nedozvoljen minus ili sve zajedno. Takođe, ti krediti služe i za otplatu nekih drugih obaveza, poput nagomilanih računa za komunalije, zajmova od prijatelja i slično. Kako to izgleda u praksi možemo videti na primeru kredita za refinansiranje, koje daje “Banca Intesa”. Radi se o iznosu od 25 hiljada do 1.650.000 dinara, na period od 6 do 84 meseca, a kamatna stopa se razlikuje, pa klijenti banke, sa učešćem od 20 odsto plaćaju 12 odsto na godišnjem nivou, a oni koji nisu klijenti 15 odsto. Bez učešća, kamata za klijente banke je 16,50 odsto, a za ostale građane 23 odsto fiksno.

I pored toga, građani se odlučuju za nove kredite, jer je to jedino rešenje da nadomeste manjak u kućnom budžetu. A kad se posle nekog vremena nađu u problemu kako da otplaćuju visoke mesečne rate, tada shvataju da su upali u dužničku krizu, ali tada je već kasno.

Biljana Blanuša

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!