Ove aktivnosti moraju da se naslanjaju i proističu iz Budžeta kompanije za poslovnu godinu ili određeni period, koji predstavlja veoma bitan instrument za uspešno vođenje preduzeća.
Projekcija Budžeta za poslovnu godinu započinje planiranjem prodaje po tržištu, po kupcu, po komercijalisti, po proizvodu i saglasno tome planiranjem korenspondirajućih troškova, fiksnih i varijabilnih. Budžet obuhvata i plan Tokova gotovine (Cash Flow).
Budžet istovremeno predstavlja i ciljeve za zaposlene, i u zavisnosti od ostvarenje cilja, alocira se određeni iznos bonusa na osnovnu platu, koji takođe treba da bude predviđen tokom budžetiranja.
Prilikom postavljanja strateških ciljeva preduzeća, koji povezuju finansijski rezultat sa obimom poslovanja (bilo da je reč o proizvodnji, prodaji ili uslugama) u budžetiranju, utvrđivanje Prelomne tačke rentabilnosti je izuzetno koristan, usmeravajući i indikativni alat.
Prelomna tačka ili prag rentabiliteta predstavlja količinu proizvoda koje preduzeće mora da proda da bi njegov poslovni rezultat bio jednak nuli (ni dobitak, ni gubitak).
To je vrednost ili obim poslovanja kada su svi troškove odnosno rashodi pokriveni prihodima iz poslovanja.
Pri izračunavanju prelomne tačke neophodno je razdvojiti troškove na fiksne i varijabilne.
U varijabilne troškove svrstavaju oni troškovi koji su direktno proporcionalni sa promenama obima proizvodnje (troškovi sirovina, repromaterijala, ambalaže, zavisni troškovi nabavke, troškovi rada i sl.) Varijabilni troškovi su uglavnom troškovi materijala, troškovi rada u najvećem obimu i svi drugi troškovi za koje se može utvrditi jasna korelacija kretanja u odnosu na Prihode od prodaje proizvoda.
Fiksni troškovi su svi oni troškovi koje preduzeće pravi, a koji nisu povezani sa realizacijim prihoda od prodaje, niti učinkom proizvodnje, na primer troškovi obezbedjenja objekta, troškovi zakupa i sl.
Prelomna tačka se može izrazitit vrednosno, kapacitetno, količinski i cenovno i svaki podatak ima svoju upotrebnu vrednost.
Vrednosna prelomna tačka rentabiliteta predstavlja visinu ukupnog prihoda kada se on izjednačava sa ukupnim troškovima:
Fiksni troškovi
Vrednosna prelomna tačka = -----------------------------------------
Stopa kontribucione dobiti
Varijabilni troškovi
Stopa kontribucione dobiti = 1- -----------------------------------------
Ukupan prihod
Vrednosna prelomna tačka predstavlja osnovu za izračunavanje kapacitetne, količinske i cenovne prelomne tačke rentabiliteta.
Kapacitetna prelomna tačka se dobija tako što vrednosnu prelomnu tačku podelimo sa ukupnim prihodom. Ona pokazuje stepen iskorišćenja kapaciteta pri kome se ukupan prihod izjednačava sa ukupnim rashodima:
Vrednosna prelomna tačka
Kapacitetna prelomna tačka = -----------------------------------------
Ukupan prihod
Količinska prelomna tačka rentabiliteta pokazuje fizički obim proizvodnje pri kome se ukupan prihod izjednačava sa ukupnim rashodima:
Količinska prelomna tačka = Kapacitetna prelomna tačka*Količina prodatih proizvoda
Cenovna prelomna tačka rentabiliteta pokazuje cenu proizvoda pri kojoj se ukupan prihod izjednačava sa ukupnim rashodima:
Ukupni rashodi
Cenovna prelomna tačka = -----------------------------------------
Količina prodatih proizvoda
*** Primer Prelomne tačke imaginarnog preduzeća je u tabelarnom prikazu u prilogu materijala.
Svrha utvrđivanja Prelomne tačke nije poslovanje na granici rentabiliteta, već da se po pokriću fiksnih troškova, a daljim povećanjem Prihoda od prodaje, ili smanjenjem troškova doprinese stvaranju Dobiti.
Višak Prihoda iznad Prelomne tačke predstavlja zonu sigurnosti (marža bezbednosti) koja pokazuje za koliko se obim prodaje može smanjiti pre nego što nastupi faza prelaza poslovnog dobitka u gubitak.
Na visinu Prelomne tačke može se uticati:
- Povećavanjem obima prodaje;
- Smanjenjem nivoa troškova;
Međutim, postupak koji obuhvata sve napred navedeno i daje najbolje rezultate u spuštanju vrednosnog i komadnog prikaza Prelomne tačke, jeste da se što veći volumen troškova konvertuje iz fiksnih u varijabilne, odnosno da troškovi prate nivo proizvodne i prodajne realizacije u posmatranom periodu poslovanja, i to je veza sa troškovima rada, odnosno razdvajanjem na osnovnu platu i bonus, (stimulaciju/destimulaciju).
Pre određivanja nivoa bonusa, potrebno je izgraditi stabilnu organizacionu šemu, sa stabilnom strukturom i jasnim opisima posla koji će sadržati ciljeve (KPI-key performance indicator) koje treba ostvariti.
Preporuka u smislu postizanja varijabilnosti troškova rada jeste da se osnovni platni razred postavi na nižem nivou, a da se svako pozitivno kretanje nagrađuje kroz bonus, bilo za koji cilj, počev od kvantitativnih do kvalitativnih.
Biljana Lazarević, senior consultant Casa Forte
