Propisi

Položaj povezanih lica u stečajnom postupku

Novelama Zakona o stečaju iz avgusta 2014. godine uveden je restriktivni režim za povezana lica, a što je obrazloženo potrebom otklanjanja uzroka, koji su omogućavali zloupotrebe i korupciju.

Predviđeno je da se lica, koja su povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u novoustanovljenom poslednjem - četvrtom isplatnom redu i ne mogu da budu birana u odbor poverilaca, kako bi se sprečilo preglasavanje ostalih stečajnih poverilaca od strane povezanih lica. Bitna novina je da lica povezana sa stečajnim dužnikom (osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova) čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije, čime su onemogućene zloupotrebe od strane povezanih lica. Promena položaja povezanih lica ogleda se i u isključenju prava imenovanja za stečajnog upravnika ili za nezavisno stručno lice, koje prati sprovođenje plana reorganizacije. Takođe, olakšano je pobijanje pravnih poslova zaključenih sa povezanim licima.

Novelama Zakona o stečaju iz avgusta 2014. godine izmenjena su i dopunjena čak 62 člana osnovnog zakonskog teksta, a dodati su i novi članovi 117a, 174a, 174b i 204a. Ovako brojne i obimne izmene ukazuju da je trebalo doneti novi zakon, a ne menjati postojeći. Stečajni postupci koji do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju nisu okončani, okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Kako novele iz 2014. godine nemaju „retroaktivnu“ primenu, svi stečajni postupci u kojima je predlog za pokretanje stečaja podnet pre 13. avgusta 2014. godine, okončaće se po odredbama osnovnog teksta Zakona o stečaju iz 2009. godine, ili prethodnih stečajnih zakona. To znači da će se u sudovima paralelno primenjivati različita procesna pravila, u zavisnosti od toga kada je postupak pokrenut.

Povezana lica u Zakonu o stečaju iz 2009. godine

U Zakonu o stečaju iz 2009. godine povezana lica pominju se samo na četiri mesta, odnosno u četiri člana.

Prvo je pravilo tiče se izbora odbora poverilaca, a sadržano je u članu 38. stav 4. prema kome poverioci, koji su međusobno povezana lica u smislu zakona, kojim se uređuju privredna društva ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca. Ovo pravilo, u suštini je zadržano i noveliranom zakonu, s tim što je precizirano da poverioci, koji nisu lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, a koji su međusobno povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca (novelirani dosadašnji stav 4. koji postaje stav 6).

Zatim, sledi pravilo iz člana 120. stav 4. koje propisuje pretpostavku nesavesnosti za povezana lica, prilikom pobijanja pravnih poslova ili drugih pravnih radnji uobičajenog namirenja, prema kome se za lice, koje je bilo povezano sa stečajnim dužnikom u vreme preduzimanja pravnog posla ili druge pravne radnje, smatra se da je znalo ili moralo znati za nesposobnost za plaćanje ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka, čime se olakšava pobijanje, jer se uvodi neoboriva pretpostavka nesavesnosti, pa tužilac ne mora da dokazuje činjenicu nesavesnosti, a tuženi ne može da ospori dokazivanjem o suprotnom. Ova pretpostavka nije menjana novelama iz 2014. godine.

U članu 125. data je definicija povezanih lica u smislu Zakona o stečaju, i najzad povezana lica se navode i u članu 165. stav 5. kod glasanja o planu reorganizacije, tako što je stečajnom sudu data mogućnost, odnosno diskreciono ovlašćenje da naloži formiranje posebne klase poverilaca ako na osnovu dostavljenih dokaza utvrdi da su poverioci koji imaju više od 30 odsto potraživanja u okviru jedne od klasa: 1) lica povezana sa licem koje je kontrolni član ili akcionar ili poseduje značajno učešće u kapitalu stečajnog dužnika, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva; 2) pravna lica u kojima su lica iz tačke 1) ovog stava direktno ili indirektno kontrolni članovi ili akcionari, odnosno poseduju značajno učešće u kapitalu, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva; 3) lica koja sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava deluju zajedno u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva. U tom slučaju, navedena lica činila su posebnu klasu poverilaca i nisu glasala o planu reorganizacije (član 165. stav 6). Ovo fleksibilno pravilo u osnovnom zakonskom tekstu, značajno je promenjeno novelama iz 2014. godine, uvođenjem rigidne odredbe da lica povezana sa stečajnim dužnikom (osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova) čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije (novelirani član 165. stav 7). Na ovaj način, povezanim licima u svakom slučaju onemogućeno je da glasaju o planu reorganizacije bez obzira na visinu njihovih pojedinačnih potraživanja, i udeo potraživanja povezanih lica u pojedinoj klasi.

Ograničenje u imenovanju lica povezanih sa stečajnim dužnikom za stečajnog upravnika

Novelama iz 2014. godine dopunjen je član 21. Zakona o stečaju, koji reguliše ograničenje u imenovanju stečajnih upravnika, tako što se proširuje krug lica koja ne mogu biti imenovana za stečajnog upravnika na vlasnika i lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, na koji način se sprečavaju zloupotrebe.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je: srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug stečajnog sudije, odnosno direktora, vlasnika ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom (tačka 2); solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom ili licem povezanim sa stečajnim dužnikom (tačka 3); bilo direktor, vlasnik ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka (tačka 4); bilo zaposleno kod stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka (tačka 5); poverilac stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka (tačka 6); dužnik stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka (tačka 7); radilo kao savetnik stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka (tačka 9).

Zabrana izbora lica povezanih sa stečajnim dužnikom u odbor poverilaca

Novelama iz 2014. godine izmenjen je stav 1. člana 36. tako što je izvršeno usaglašavanje sa izmenama člana 35. stav 1. u pogledu obaveze formiranja skupštine poverilaca na prvom poverilačkom ročištu, odnosno, nemogućnosti formiranja skupštine poverilaca pre prvog poverilačkog ročišta. Takođe, predviđena je obaveza stečajnog upravnika da na početku prvog poverilačkog ročišta stečajnom sudiji i prisutnim poveriocima dostavi pregled svih potraživanja lica povezanih sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona (novi stav 6. člana 36). Na navedeni način otklanja se mogućnost da u odbor poverilaca budu izabrana lica, koja su povezana sa stečajnim dužnikom, čime se sprečavaju zloupotrebe povezanih lica da preko odbora poverilaca utiču na tok stečajnog postupka.

Izmenom stava 1. člana 38. da izbor odbora poverilaca vrši skupština na prvom poverilačkom ročištu, izvršeno je usklađivanje sa izmenama člana 35. stav 1. i člana 36. stav 1., kao i s obzirom da se tada pouzdano može znati lista verovatnih poverilaca i to da li imaju status povezanih lica. Na ovaj način sprečava se da u odbor poverilaca budu birana lica povezana sa stečajnim dužnikom.

Novelama iz 2014. godine uvedena je zabrana članstva u odboru poverilaca za povezana lica, iz koje su izuzete banke i druge finansijske institucije: „Poverioci koji su lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti članovi odbora poverilaca“ (novi stav 7. člana 38).

Novi - četvrti isplatni red - potraživanja lica povezanih sa stečajnim dužnikom

Stečajni poverioci imaju neobezbeđena potraživanja i svrstavaju se u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja. Dakle, princip srazmernosti namirenja stečajnih poverilaca ostvaruje se samo u okviru pojedinih isplatnih redova, dok su poverioci iz višeg isplatnog reda privilegovani u odnosu na poverioce iz nižih isplatnih redova.

Novelama iz 2014. godine uveden je novi - četvrti isplatni red u koji spadaju potraživanja lica povezanih sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona. Naime, predviđeno je da u četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova (član 54. stav 4. tačka 4).

Zajam i davanje obezbeđenja od strane člana društva ili akcionara u postupcima započetim pre 13. avgusta 2014. godine

Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju (13. avgusta 2014. godine) prestale su da važe odredbe člana 181. Zakona o privrednim društvima, s obzirom na to da je Zakonom o stečaju, koji je lex specialis u odnosu na Zakon o privrednim društvima, regulisano pitanje koje reguliše član 181. Zakona o privrednim društvima, a novelama iz 2014. godine isto je regulisano na sveobuhvatan način, iz kog razloga je navedena odredba Zakona o privrednim društvima postala suvišna. Međutim, stečajni postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. To znači da će se u ranije započetim postupcima postojati „peti“ - uslovni isplatni red, u koji su svrstana su potraživanja članova po osnovu zajma datog društvu s ograničenom odgovornošću. Specijalne odredbe o dejstvu otvaranja stečaja na pravne odnose između zajmodavca i zajmoprimca sadržane su u članu 181. Zakona o privrednim društvima.

Član društva ili sa njime povezano lice može društvu dati zajam u svako doba, u skladu sa zakonom. Međutim, u postupku stečaja, član društva ili sa njim povezano lice koje je društvu dalo zajam, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova, u delu u kojem taj zajam nije obezbeđen smatraće se za lice koje je prihvatilo da bude isplaćeno nakon stečajnih poverilaca društva u smislu Zakona o stečaju. U suštini, uvodi se poseban – "poslednji" isplatni red.

Ovaj poseban isplatni red iz Zakona o privrednim društvima poklapa se u određenoj meri sa novim – četvrtim isplatnim redom, koji je uveden novelom Zakona o stečaju iz 2014. godine, kada su u pitanju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova. Poklapanje se odnosi na vremenski period od dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka, jer Zakon o privrednim društvima ne propisuje vremensku granicu, odnosno period pre otvaranja stečaja iz koga potiču zajmovi članova društva. Takođe oba zakona obuhvataju širi krug povezanih lica, tj. ne samo članove društva. I najzad, i Zakon o privrednim društvima i novelirani Zakon o stečaju, u ovaj poslednji isplatni red ne svrstavaju obezbeđena potraživanja.

Pobijanje pravnih radnji davanja obezbeđenja založnim poveriocima i vraćanja kredita ili zajma povezanom licu

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika regulisano je u čl. 119 - 130. Zakona o stečaju na sličan način kao i ranije u Zakonu o stečajnom postupku i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, tako što se propisuju opšti uslovi za pobijanje, pravi se razlika između uobičajenog i neuobičajenog namirenja, i propisuju se rokovi, određuju se stranke u postupku pobijanja, kao i dejstva pobijanja.

Novelama iz 2014. godine dopunjene su odredbe o namernom oštećenju poverilaca iz člana 123, dodavanjem dva nova stava, i to stava 2. koji oduzima pravno dejstvo obezbeđenju koje je stečajni dužnik dao za zajam svome povezanom licu, i stava 3. koji omogućava pobijanje vraćanja kredita ili zajam povezanom licu u poslednjoj godini pre otvaranja.

Bitno je uočiti da Zakon o stečaju u članu 123. stav 2. uslove za prestanak dejstva obezbeđenja propisuje alternativno. Dakle, dovoljno je da je ispunjen jedan od uslova - ili da je obezbeđenje dato unutar godinu dana pre dana otvaranja stečaja nad društvom ili i pre više od godinu dana, ako je društvo u tom trenutku bilo nesposobno za plaćanje. Na sličan način bili su propisani uslovi za prestanak obezbeđenja u članu 181. Zakona o privrednim društvima, ali su se isti odnosili na obezbeđenje koje je društvo dalo za zajam od člana društva, a ne za zajam koje je član društva ili druge lice povezano sa stečajnim dužnikom, uzelo od trećeg lica – zajmodavca.

Posebno je važno da se novi stav 2. iz člana 123. odnosi na davanje obezbeđenja za obaveze povezanog lica (npr. davanje jemstva, zasnivanje hipoteke, zaloge i sl) trećem licu koje je dalo zajam licu povezanim sa stečajnim dužnikom, tako da hipotekarni, odnosno založni dužnik i dužnik iz osnovnog pravnog posla nisu isto lice. Dužnik iz osnovnog pravnog posla je lice povezano sa stečajnim dužnikom, a hipotekarni, odnosno založni dužnik je stečajni dužnik.

Takođe, u novom stavu 3. člana 123. Zakona o stečaju predviđeno je da ako stečajni dužnik u poslednjoj godini pre otvaranja stečaja vrati kredit ili zajam licu povezanom sa stečajnim dužnikom, osim licu koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita, smatraće se da je izvršio radnju namernog oštećenja poverilaca koja je podobna za pobijanje. Dakle, stav 3. reguliše sasvim drugačiju pravnu situaciju – kredit ili zajam, kao pravni posao zaključen između stečajnog dužnika i sa njim povezanog lica, a ne situaciju iz stava 2. koji uređuje davanje obezbeđenja od strane stečajnog dužnika u korist zajmodavca, kreditora, koji je odobrio kredit ili zajam licu povezanom sa stečajnim dužnikom. Pri tome, u smislu pravila iz stava 3. povezano lice može biti i banka, npr. ako je u postupku reorganizacije stekla udeo u stečajnom dužniku, pretvaranjem (konverzijom) potraživanja, odnosno duga u kapital, u kome slučaju se, takođe, postoji izuzetak od primene ovog novouvedenog pravila o pobijanju.

Dodavanjem dva nova stava u članu 123, novelama iz 2014. godine, omogućeno je stečajnom upravniku i poveriocima da uspešnije pobijaju ovakve pravne radnje stečajnog dužnika.

Obavezna sadržina plana reorganizacije i nezavisno stručno lice

Novelom iz 2014. godine izvršene su izmene u članu 156. stav 1. koji propisuje obaveznu sadržinu plana reorganizacije, tako što su dodate nove tač. 17), 18) i 19) kojima se preciziraju podaci o licima koja po osnovu plana reorganizacije postaju članovi tog pravnog lica i podaci o licima koja su povezana sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona, kao i dokumentacija koja se podnosi uz plan reorganizacije (procena vrednosti imovine stečajnog dužnika, ne stariju od šest meseci pre dana podnošenja plana reorganizacije).

Zatim je dodat novi stav 2. kojim je propisano ograničenje prema kome nezavisno stručno lice koje prati sprovođenje plana reorganizacije, ne može da bude lice koje je zaposleno kod stečajnog dužnika ili lica koje je povezano sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, kao ni lice koje je povezano sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona. Na taj način smanjuje se mogućnost zloupotreba.

Svrstavanje lica povezanih sa stečajnim dužnikom u posebnu klasu poverilaca koja ne glasa o planu reorganizacije

Mogućnost povezanih lica da presudno utiču na ishod glasanja u stečaju, preglasavanjem ostalih stečajnih poverilaca koji se javljao kod unapred pripremljenih, ali i kod običnih planova reorganizacije, rešen je izmenom člana 165. stav 7. Propisano je da lica povezana sa stečajnim dužnikom (osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova) čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije, na koji način će biti onemogućene zloupotrebe od strane povezanih lica. U dosadašnjoj praksi, tj. pre novele iz 2014. godine, nije dolazilo do formiranja posebne klase bez prava glasa iako je takva mogućnost (dakle ne i obaveza) bila propisana u članu 165. st. 5. i 6. osnovnog zakonskog teksta.

Dakle, lica povezana sa stečajnim dužnikom (osim banaka i drugih lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova) čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije (stav 7), na koji način se onemogućavaju zloupotrebe od strane povezanih lica. Na ovaj način izmenjen je „isuviše povoljan položaj povezanih lica“ u osnovnom zakonskom tekstu, na koji je ukazano u pravnoj teoriji.

Pravni zaključak

Novelirani Zakon o stečaju razlikuje „međusobno povezana lica“ koja se određuju prema definiciji iz Zakona o privrednim društvima, od „lica povezanih sa stečajnim dužnikom“ na koja se odnosi definicija povezanih lica iz člana 125. Zakona o stečaju.

U stečaju se pojavljuje još kategorija povezanih lica, koju zakon ne uređuje. To su međusobno povezani stečajni dužnici, a stečaj grupe međusobno povezanih pravnih lica naziva se konsolidovani stečaj.

Novelama je značajno pogoršan procesni položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom, kroz ograničavanje ili isključenje njihovih prava. Lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u novoustanovljenom poslednjem - četvrtom isplatnom redu za potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni.

Takođe, ova lica ne mogu da budu birana u odbor poverilaca. Zabrana izbora lica povezanih sa stečajnim dužnikom u odbor poverilaca uvedena je kako bi se sprečilo preglasavanje ostalih stečajnih poverilaca od strane povezanih lica.

Bitna novina je da lica povezana sa stečajnim dužnikom (osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita ili zajmova) čine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije, čime su onemogućene zloupotrebe od strane povezanih lica.

Promena položaja povezanih lica ogleda se i u isključenju prava imenovanja za stečajnog upravnika ili za nezavisno stručno lice koje prati sprovođenje plana reorganizacije. Takođe, olakšano je pobijanje pravnih poslova zaključenih sa povezanim licima, pre svega davanja obezbeđenja za obaveze lica povezanih sa stečajnim dužnikom i vraćanja kredita ili zajma.

Promena tretmana povezanih lica može dovesti do značajnog smanjenja kreditiranja unutar grupa povezanih lica i pozajmica vlasnika.

Prilikom pripreme predloga novela iz 2014. godine, razmatrano je i uvođenje konsolidovanog stečaja, od čega se u konačnoj verziji predloga odustalo. Stoga, ostao je nerešen problem višestruke prijave potraživanja po osnovu solidarne odgovornosti povezanih lica u svim stečajnim postupcima, koji je bi trebalo rešiti budućim izmenama zakona.

 

Ivana Maraš, advokat

Komentari nisu dozvoljeni za ovaj post.

Advokatska kancelarija Aleksic sa saradnicimahttp://lawofficealeksic.rs

Zajednička advokatska kancelarija Aleksić sa saradnicima nudi progresivan, inovativan pristup i strategiju poslovanja našim klijentima, kako bismo na najefikasniji način pomogli u realizaciji njihovih ciljeva.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!