Društvo

Obeležava se 50 godina od sletanja na Mesec

Ove nedelje navršava se pola veka otkako je čovek prvi put kročio na Mesec. Ukupno šest letelica u okviru misije "Apolo" je sletelo na Zemljin prirodni satelit od 1969. do 1972. godine, a ukupno 12 astronauta je hodalo Mesecom.

Astronauti koji su učestvovali u programu "Apolo" morali su da ispune kriterijume, koje mnoge njihove današnje kolege ne ispunjavaju.

Šansu su 1959. godine dobijali samo vojni piloti koji su iza sebe imali najmanje 1.500 sati leta, morali su da budu u vrhunskoj formi i da, pored pilotske škole, imaju i završen fakultet. Takođe, nisu smeli da budu viši od oko 180 centimetara, zbog veličine kapsule. (*u prvobitnom tekstu je greškom pisalo 155 centimetara)

Kasnije su se više od pilota tražili astronauti sa doktoratima iz prirodnih nauka i inženjeri.

Ukupno su njih 77 postali astronauti tokom misija "Merkur", "Džemini" i "Apolo". Njih 12 je hodalo Mesecom.

Misija: Apolo 11, 1969.

Nil Armstrong (1930–2012)

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 2 sata i 31 minut

Najpoznatije ime u istoriji Nase, prvi čovek koji je zakoračio na površinu Meseca i izgovorio čuvene reči: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo".

Bio je aerokosmički inženjer, mornarički pilot, univerzitetski profesor. Armstrong je bio i prvi civilni astronaut Nase koji je leteo u svemiru.

Bio je komandant u letelici "Apolo 11" u kojoj su od posade bili Baz Oldrin i Majkl Kolins.

U julu 1969. spustili su se na površinu Meseca. Bilo je više razloga zbog kojih je baš Armstrong izabran da bude prvi koji će kročiti na Mesec – bio je komandant misije, "nije imao veliki ego" i vrata na letelici su bila sa njegove strane.

Armstrong i Oldrin su van letelice proveli oko dva i po sata. Na Mesecu su otkrili ploču u spomen njihovom letu i postavili zastavu SAD.

Armstrong i Oldrin su na Mesec poneli i oznaku misije "Apolo 1", u znak sećanja na kolege koji su tragično stradali tokom testiranja. Poneli su i dve sovjetske medalje, u čast kosmonauta Vladimira Komarova i Jurija Gagarina. Poneli su i zlatnu maslinovu grančicu, kao i mali silikonski disk u kom se nalaze poruke mira Niksona i lidera još 73 zemlje.

Armstrong je u jednom od intervjua rekao da najvećim uspehom ne smatra stupanje na površinu Meseca, već uspešno prizemljenje letelice.

"Piloti ne uživaju posebno u hodanju: piloti vole da lete. Piloti se ponose dobrim sletanjem, a ne izlaskom iz letelice", rekao je Armstrong.

Armstrong je umro u Sinsinatiju u 83. godini života. U skladu sa pomorskom tradicijom, kremiran je i pepeo mu je posut u Atlantik.

Edvin Baz Oldrin (1930– )

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 1 sat i 33 minuta

Drugi čovek koji je kročio na Mesec, dvadesetak minuta nakon Nila Armstronga.

Doktorirao je astronautiku na prestižnom MIT-u, što ga čini prvim doktorom nauka među astronautima.

Pre misije "Apolo 11" poleteo je u kosmos i u misiji "Džemini 12", kada je obavio tri svemirske šetnje.

O tome kako je biti drugi čovek koji je kročio na Mesec, Oldrin je govorio u intervjuu za Nacionalnu geografiju.

"Kao stariji član posade, bilo je prirodno da Nil Armstrong bude prvi. Međutim, nakon mnogo godina kada sam bio zamoljen da govorim pred raznim skupinama ljudi, i svaki put bio predstavljen kao 'drugi čovek na Mesecu', postalo je frustrirajuće. Da li je zaista neophodno svaki put isticati da je neko drugi bio tamo pre mene kada smo prošli kroz isti trening, kada smo u isto vreme sleteli i kada smo svi u tome učestvovali? Ali do kraja života, uvek će me predstavljati kao drugog čoveka koji je hodao Mesecom", rekao je Oldrin smejući se.

Po napuštanju Nase preuzeo je komandu nad Vazduhoplovnom školom za probne pilote, ali ubrzo nakon toga se penzionisao. Osnovao je kompaniju za projektovanje raketa.

Oldrinov nadimak "Baz" nastao je u njegovom detinjstvu kada je njegova mlađa sestra reč brother (brat) izgovarala kao buzzer. Oldrin je 1988. svoje ime i zvanično promenio u Baz.

Oldrin i Kolins su još uvek živi, ali je Armstrong preminuo 2012. u 82. godini.

Armstrong, Oldrin i Kolins su na Mesecu proveli 22 sata. Lunarni modul Igl je sa površine zemljinog satelita poleteo 21. jula u 17 sati i 54 minuta. Misija Apolo 11 okončana je 24. jula 1969. godine, uspešnim sletanjem u vode Severnog Pacifika.

U misiji "Apola 11", u koju su bila uključena i osmorica Srba. U tvom svemirskom programu za ljudsko osvajanje Meseca direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i David Vujić iz Srbije koji su emigrirali u SAD. 

Bela kuća 50 godina nakon prvih koraka čoveka na Mesecu, želi da američki astronauti ponovo odu na Mesec 2024. godine.

Mesec će služiti kao probni poligon za slanje astronauta na Mars 2030-ih.

 

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!