Prema operativnim podacima, tokom jula 2019. godine, dinarska štednja u bankama u Srbiji dostiže nove najviše nivoe i prvi put je premašila 70 milijardi dinara. Devizna štednja, takođe, beleži rast, iako nešto umereniji, sa 8,4 milijarde evra u junu 2013. godine na 10,4 milijarde evra u junu 2019. godine.
Narodna banka Srbije podseća da je štednja u domaćoj valuti godinama unazad isplativija od devizne štednje i to kako u kratkom, tako i u dugom roku. Tome, kako se navodi u saopštenju, pored sve boljeg domaćeg ekonomskog ambijenta (niska i stabilna inflacija i relativno stabilan kurs dinara prema evru poslednjih šest godina), doprinose i:
• relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima;
• povoljniji poreski tretman dinarske štednje (kamata po osnovu dinarske štednje se ne oporezuje, dok se po osnovu štednje u evrima, oporezuje po stopi od 15%).
“Štednja stanovništva predstavlja značajan izvor finansiranja domaće privrede i građana, odnosno jedan je od pokretača kreditne i privredne aktivnosti u zemlji. Štednjom u domaćoj valuti povećavaju se dinarski izvori finansiranja, čime se daje podsticaj povoljnijim uslovima za privredni rast zasnovan na domaćim izvorima i povećava upotreba dinara u domaćem finansijskom sistemu. Za rast dinarske štednje prethodno su obezbeđeni i već niz godina se održavaju povoljnim - svi relevantni makroekonomski uslovi. Narodna banka Srbije zato na transparentan i razumljiv način želi da još jednom upozna građane sa većom isplativošću štednje u domaćoj u odnosu na stranu valutu. Veća upotreba dinara u finansijskom sistemu, pored finansijske stabilnosti, omogućava i efikasniju monetarnu i fiskalnu politiku. Zbog toga, Narodna banka Srbije, zajedno s Vladom Republike Srbije, nastoji da promoviše dalji rast dinarske štednje, što je i jedna od aktivnosti u okviru strategije o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije”, navodi se dalje u saopštenju.
“U prethodnih šest godina Narodna banka je u saradnji s Vladom Republike Srbije ostvarila značajan uspeh na planu postizanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti. Međugodišnja inflacija je smanjena preko šest i po puta i u junu 2019. godine je iznosila 1,5%, pri čemu je više od pet godina inflacija niska i stabilna. Pored toga, u proteklih nekoliko godina obezbeđena je i uspešno se održava i relativna stabilnost deviznog kursa, čemu su u velikoj meri doprinele adekvatne i blagovremene aktivnosti Narodne banke Srbije. Kao rezultat makroekonomske i finansijske stabilnosti nastavljaju se strukturni pritisci ka jačanju domaće valute, prisutni od aprila 2017. godine. Od početka godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,4%, dok je Narodna banka Srbije sa ciljem ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara neto kupila 1.540,0 mln evra . Smanjene su i interna i eksterna neravnoteža, čime je povećana otpornost privrede na šokove iz međunarodnog okruženja, što potvrđuje i rast bruto i neto deviznih rezervi krajem juna na najviše nivoe od 2000. godine, od kada se prate podaci. U julu su, prema operativnim podacima, njihovi nivoi premašili 12,5 mlrd. evra, odnosno 10,5 milijardi evra, respektivno”, kaže se u saopštenju I dodaje “Smanjenjem učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na najniži nivo (u maju - 5,4%) dodatno je ojačana finansijska stabilnost bankarskog sektora. Već treću godinu zaredom država ostvaruje fiskalni suficit, a udeo javnog duga zemlje u bruto domaćem proizvodu dodatno je smanjen (51,8% u maju). Pozitivni rezultati odrazili su se i na kreditni rejting zemlje i pad premije rizika, koja beleži nove najniže nivoe od kada se meri”.
Narodna banka Srbije nastoji da promoviše dinarsku štednju između ostalog i redovnim (polugodišnjim) objavljivanjem Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, kao jednim od sredstava komunikacije s javnošću. Najnovija polugodišnja Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje izrađena je za period od juna 2013. godine do juna 2019. godine. Ova analiza, kao i sve prethodne, potvrđuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, i u kratkom i u dugom roku.
Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od šest godina pokazuje sledeće:
- štediša koji je (svoj ulog od 100.000 dinara) štedeo u dinarima, na kraju perioda od šest godina (u junu 2019. godine), dakle u dugom roku, dobio bi preko 24.000 dinara (oko 200 evra) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke štedeo isti početni ulog u evrima (prema tadašnjem kursu oko 877 evra),
- u gotovo svim jednogodišnjim periodima (dakle, i u kratkom roku), dinarski štediša je ostvarivao veću zaradu od deviznog štediše.
Zaključak u prilog veće isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje već i za štednju oročenu na duže i kraće rokove.
U slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja je isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima oročenja, dok je u slučaju štednje oročene na tri meseca, dinarska štednja isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih potperioda.
