26. Mar 2017.
Home / 7 / Kako je Evropa stavila van zakona kredite u „švajcarcima“
sud franak

Kako je Evropa stavila van zakona kredite u „švajcarcima“

Krediti indeksirani u švajcarskim francima, na koje je sama Švajcarska nacionalna banka upozorila još 2000. godine, koji su širom Evrope „zavili u crno“ milione građana su u većini zemalja stavljeni van snage odlukom sudova ili primenom zakona, kojima je teret štete prenet na banke i države. Iako je Austrija još 2008. godine, prva zabranila ovakav vid kreditiranja građana tretirajući ga monetarnom špekulacijom, u Srbiji je tek prošle godine došlo do pozitivnog pomaka reakcijom Republičkog javnog Tužilaštva i sudova.

Zašto su trebale godine državnim organima Srbije ili bolje reći pojedincima, zaduženim da brinu o pravnom poretku države i interesu građana, da zaključe da je ovakav pravni posao (kredit) nepravičan i neodrživ. Ako nisu umeli da tumače domaće propise o zaštiti javnog interesa ili bolje rečeno zaštiti svojih građana, mogli su da vide kako je to rešavala cela Evropa, još od 2008. godine.

Kako god, jasno je da postoje dva odgovora: ili je u pitanju nekompetentnost odgovornih lica, počevši od NBS, ili jednostavno to niko nije hteo da uradi. Šta se u međuvremenu desilo? Reakcija Tužilaštva o zaštiti javnog interesa, posle toliko godina ćutanja Vlade i stava NBS da su krediti privatna stvar građana, nije za pohvalu već predstavlja samo dobar marketing. Naime, pošto su sve evropske države listom stale na stranu građana u ovom sporu, bilo je jasno da Srbija kao potencijalni član EU ne može biti izuzetak u pravnom poretku Unije, te je bilo krajnje vreme da država zauzme poziciju dobitnika, znajući kakva je evropska sudska praksa, koju su očigledno prihvatili i sudovi u Srbiji.

Sve do prošle godine, 20 hiljada korisnika ovih kredita ili bolje reći više od 60 hiljada naših sugrađana (članovi porodica) nije imalo nikakvu pomoć, osim od udruženja, poput “Efektive” ili Centra za zaštitu korisnika bankarskih usluga “CHF Srbija”. Nisu pomagala ni logorovanja ispred zgrade Vlade Srbije, ni molbe Narodnoj banci Srbije da, kroz regulative, utiče na poslovne banke, a u međuvremenu, njihove rate su nezadrživo rasle, posle svakog skoka franka. Tako su građani dovedeni u potpuno nezavidnu situaciju da su godinama otplaćivali kredit, a da je iznos ostatka duga veći nego inicijalna suma, koji su dobili kad im je zajam odobren.

Krediti u “švajcarcima” u Evropi zabranjeni još 2008. godine

Prema podacima Centra za zaštitu korisnika bankarskih usluga “CHF Srbija”, države u Evropi su krenule u zaštitu prava svojih građana, prvo kroz donošenje sudskih presuda u njihovu korist u sporovima sa bankama, a potom i donošenjem zakona, kojim se takvi krediti proglašavaju nelegalnim, što je ubrzalo izlazak iz začaranog kruga zaduženosti bez kraja. Uspešno rešavanje problema “švajcaraca” počelo je još 2010. godine kada su odlukom Vrhovnog suda Irske, krediti indeksirani u stranoj valuti proglašeni nelegalnim, sa obrazloženjem da unose nesigurnost u finansijski sistem, a ta zemlja je postala prva u Evropi koja je zakonski rešila pitanje, koje je opterećivalo veliki broj građana. švajcarski franak

Tri godine kasnije Vrhovni sud Austrije je doneo presudu da, ako klijent nije dobro informisan o rizicima – valutna klauzula je ništavna. Sud je naveo da je banka korisnike kredita time uvela na špekulativno finansijsko tržište bez njihove želje i znanja i protivno njihovim interesima. Tu su primenjeni principi potrošačkog prava, kao i pravilo, koje je uspostavila Direktiva EU 93-13, koji podrazumevaju da je valutna klauzula ništavna ako korisnik kredita nije adekvatno informisan o posledicama ugovaranja ove klauzule i ako je došlo do narušene jednakosti davanja. Inače, Austrija je još 2006. godine naložila bankama da u pisanoj formi upoznaju klijente sa valutnim rizikom, gde je indeksiran kredit nazvan “posebnim oblikom monetarne špekulacije”. Tokom 2008. godine, Austrija je zabranila kredite u švajcarskim francima fizičkim licima, koja ne primaju prihode u toj valuti.

Mađarska je prva zemlja gde je problem “švajcaraca” rešen konverzijom u domaću valutu. Nakon odluke Vrhovnog suda, koji je zauzeo stav da su prakse banaka kada je reč o kreditima u stranim valutama, bile nepravedne, donet je Zakon o konverziji. Krediti u francima i evrima su konvertovani u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, a to se odnosilo na kredite u ukupnom iznosu od 10 milijardi evra. Centralna banka izdvojila je tri milijarde evra iz rezervi radi podrške bankama, tako da je teret raspoređen na državu i poslovne banke. Samo u “Erste banci” je 2011. godine suma kredita u švajcarskoj valuti bila četiri i po puta veća nego u Srbiji, a u celoj zemlji, odnosno u svim bankama, 18 puta veća. Tada je u Mađarskoj bilo između 60 i 70 odsto kredita u “švajcarcima”, dok je trenutno izloženost mađarskih građana u stranoj valuti manja od dva miliona evra.

Sudovi širom Evrope stali na stranu oštećenih građana

U Poljskoj, koja ima oko 39 miliona stanovnika, problem sa “švajcarcima” ima oko 700.000 građana. Sudovi su u više stotina slučajeva odlučili u korist građana i naredili novo izračunanje kamata. Nedavno su otišli i korak dalje i doneli presudu: umesto popravljanja pojedinih tačaka, čitavi kreditni ugovori proglašeni su ništavnim, a u presudi se kaže da mora da se vrati samo novac isplaćen u zlotima i to bez kamata. Svaki četvrti hipotekarni kredit u Poljskoj trenutno je u švajcarskim francima – samo je u Austriji više takvih kredita. S obzirom na to da je ukupna vrednost tih kredita oko 34 milijarde evra, to bi banke moglo skupo da košta.

Parlament u Rumuniji je u oktobru 2016. godine prihvatio Zakon o konverziji kredita sa valutnom klauzulom CHF u kredite bez valutne klauzule u domaću valutu – lej, po kursu na dan uzimanja kredita. Predlogu zakona prethodile su brojne presude u kojima je sud nalagao da se plaćanje vrši po kursu na dan uzimanja kredita, dakle, stavljanjem valutne klauzule van snage. Tome su se usprotivile banke, prema čijim podacima, primena tog zakona banke bi koštala oko 560 miliona evra ili 0,6 odsto vrednosti bankarske aktive.

Takođe, odlukom sudskih organa u Grčkoj, Španiji i Italiji ovakvi krediti su stavljeni van snage.

Hrvatska donela zakon o konverziji duga na teret banaka

U Hrvatskoj ima oko 60 hiljada korisnika kredita u “švajcarcima”, a čvor je počeo da se razmotava 2013. godine, kada je doneta presuda po kolektivnoj tužbi, kojom je valutna klauzula u švajcarskom franku ukinuta kao nepravična i nepoštena. Tom presudom naloženo je bankama da u roku od 60 dana sklope sa korisnicima kredita aneks ugovora tako da glavnica bude izražena u domaćoj valuti – kunama, po kursu na dan ugovora, sa kamatom koja je fiksna, početna. Presuda je kasnije u tom delu ukinuta, jer su Viši Trgovački sud i Vrhovni sud stali na stanovište da je valutna klauzula bila jasna. Međutim, krajem 2016. godine, Ustavni sud je vratio na preispitivanje poštenosti valutne klauzule Vrhovnom sudu. Kao privremeno rešenje, Hrvatska je odmah nakon značajnog međuvalutnog poremećaja između evra i švajcarskog franka tokom januara 2015. godine, donela odluku o zamrzavanju kursa, a potom i Zakon o konverziji. Njime je predviđeno da krediti iz franaka budu konvertovani u evre i to o trošku banaka. Na osnovu takvog zakona, dužnici su zaostale rate, umesto u francima, isplaćivali u evrima, što je banke koštalo oko milijardu evra.

I pored činjenice da se još od 2000. godine znalo da su krediti u “švajcarcima” visokorizičan i špekulativan proizvod, oni su ponuđeni crnogorskim građanima 2007. godine kada je kurs švajcarskog franka bio na istorijskom minimumu. U Centralnoj banci Crne Gore, ove kredite su ocenili kao poželjan proizvod, sa dobrom kamatnom stopom za građane. Odobreno je 762 kredita u ukupnom iznosu od oko 130 miliona evra. Država je tek 2016. pomogla građanima usvajanjem izmena Zakona o konverziji kredita u francima u evre, koji podrazumeva i fiksnu kamatnu stopu od  8,2 odsto na godišnjem nivou.

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

lizing

Lizing polako osvaja srpsko tržište

U proteklih 12 godina u srpsku privredu je investirano više od 5 milijardi evra kroz finansiranje malih i srednjih preduzeća putem lizinga. Ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora u 2016. godini iznosila je 337 miliona evra, što je za 40 miliona više u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost novozaključenih ugovora porasla je najviše u sektorima komercijalnih, teretnih i ostalih vozila za 27 miliona evra. I pored toga, lizing tržište ima usporen rast, jer mala i srednja preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti koje pruža.