26. Mar 2017.
Home / 7 / Ekoturizam u svetu donosi milijarde, a u Srbiji je tek u povoju
ekoturizam

Ekoturizam u svetu donosi milijarde, a u Srbiji je tek u povoju

Turizam je globalnoj ekonomiji u 2015. godini doneo prihod od 7,58 biliona dolara, a taj sektor raste 1,5 odsto brže od svetske ekonomije. Prema podacima Svetske turističke organizacije, u 2015. godini broj stranih turista je povećan za 4,6 odsto, na 1,184 miliona. U okviru sektora najznačajniji rast ima ekoturizam, koji je u protekloj deceniji povećan za 30 odsto, a ekonomisti procenjuju da njegov udeo u godišnjem prihodu na svetskom nivou iznosi približno oko 1 bilion evra. Srbija, iako ima više od 400 zaštićenih područja, za čije održavanje se izdvaja godišnje 150 miliona evra, nije prepoznala ekoturizam kao izvor prihoda.

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora u svetu, koji se izjednačio ili čak nadmašio prihode od izvoza nafte, prehramebnih proizvoda ili automobila. Prema podacima Svetske turističke organizacije, taj sektor predstavlja jednu od pet izvoznih kategorija u 83 odsto svih zemalja sveta i glavni izvor devizne zarade u gotovo 38 odsto zemalja. Otuda ima i jednu od glavnih uloga u privredi mnogih zemalja, kao izvor zapošljavanja i način borbe protiv siromaštva. Prema projekcijama UNWTO, do 2030. godine broj turista u svetu će se povećati na 1,8 milijardi.

U SAD u 2015. godini prihod od turizma je iznosio 1,5 biliona dolara. U EU turizam predstavlja jedan od najvećih privrednih sektora sa učešćem od 9 odsto u ukupnom broju zaposlenih i 9 odsto u potrošnji. Prema predviđanjima Svetske turističke organizacije (WTO), broj dolazaka turista u Evropu biće dupliran do 2020. godine i iznosiće 720 miliona. Sa porastom slobodnog vremena, zarade i modnih trendova, oko 180 miliona Evropljana svake godine ide na odmor, a među njima je sve više poklonika ekoturizma.

Turisti sve više okrenuti zaštiti prirode

Ekoturizam podrazumeva oblast u kojoj dominira svest o povezivanju zaštite životne sredine i lokalne kulture sa ostvarivanjem prihoda i otvaranjem novih radnih mesta. Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogući ljudima sticanje znanja o prirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruženja, uz očuvanje integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja lokalne zajednice. Ekoturizam se smatra tržištem u intenzivnom porastu u okviru turizma kao privredne grane. Prema podacima Svetske turističke organizacije ta oblast ima godišnji rast od 5 odsto u svetskim razmerama, predstavlja više od 6 odsto globalnog turističkog BDP-a, kao i 11,4 odsto potrošnje, tako da ekoturističko tržište zaslužuje posebnu pažnju.

U praksi, ekoturizam podrazumeva individualna ili putovanja u malim grupama, od najviše 25 osoba. Ekoturisti duže borave na destinaciji i troše daleko više od prosečnih turista, izbegavaju masovna putovanja i posete popularnim mestima, a umesto toga traže nešto što za njih ima posebnu vrednost. Najčešće su visko obrazovani, često putuju i finansijski su nezavisni, ali preferiraju skroman smeštaj u manjim objektima i koriste obnovljive izvore energije. Kada je god to moguće, kreću se bez prevoznih sredstava ili uz pomoć onih koji najmanje zagađuju okolinu i proizvode najmanje buke. Pešačenje, vožnja bicikla, veslanje, vožnja paraglajderom i jahanje konja, omiljeni su im načini kretanja i provođenja slobodnog vremena u prirodi.

Ekoturizam profitabilan i za kompanije i za države

Turističke kompanije i hotelski lanci širom sveta, kao što su “Marriot”, “Hilton” i “Akor” odgovaraju na ovaj talas interesovanja tako da sve više primenjuju “Ecolodge” principe. “Ecolodge” predstavlja vrstu turističkog smeštaja, koji zadovoljava određene principe, kao što su zaštita prirode i kulture tokom izgradnje objekata, koji moraju biti uklopljeni u okruženje, zatim održivi način korišćenja vode, upravljanje otpadom i saradnja sa lokalnim stanovništvom. Na primer, hoteli se mogu prilagođavati ekoturistima tako što će koristiti solarne ploče za uštedu energije, filtrirati vodu, za pripremu obroka koristiti samo lokalne proizvode.

slonovi

Koristi od ekoturizma za zemlje su višestruke, tako na primer, u Hong Kongu je to pomoglo oporavak ostrva Yim Tin Tsai, jer je turistički dolar korišćen za obnovu starih crkava i zbrinjavanje lokalnih porodica. Ekoturizam je, takođe, doprineo razvoju oblasti kao što su Gao Giong u Vijetnamu i Cuyabeno u Ekvadoru. U pojedinim zemljama ekoturizam obezbeđuje najveći devizni priliv. Tako je u Kostariki on unosniji od izvoza banana, u Tanzaniji i Keniji od izvoza kafe, a u Indiji od izvoza tekstila i nakita. Procenjuje se i da u Africi posmatranje slonova godišnje donosi 9 puta veće prihode od lova na lavove. Posmatranje životinja u prirodnom okruženju je sve popularnije, a procenjuje se da u Keniji samo jedan lav turističkoj delatnosti donese prihod od oko 50.000 evra godišnje, dok krdo slonova za isti period zaradi oko 460 hiljada evra.

Srbija ima potencijal za ekoturizam, ali ga ne koristi

U Srbiji dobru osnovu za razvoj ekoturizma predstavljaju zaštićena područja prirode – pet nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova prirode, oko 470 spomenika prirode, kao i 215 biljnih i 427 životinjskih vrsta, koje su označene kao prirodne retkosti. Međutim, ekoturizam, kakav postoji u svetskim okvirima, u Srbiji je još u povoju i njegovo učešće u ukupnom turizmu je malo.

O stanju u toj oblasti najbolje govori podatak da, iako se godišnje za upravljanje zaštićenim područjima iz državnog budžeta izdvaja oko 150 miliona evra, stanje u njima je loše. Tako da i pored toga što je Vlada imanovala upravnike, čak i u nacionalnim parkovima bespravno se grade objekti – privatne vikendice na najlepšim mestima, krče se šume i prave pilane, deponije otpada su obavezne, a nedostaje komunalna i saobraćajna infrastruktura. Mađarska je taj problem rešila osnivanjem državne rendžerske službe.

Ipak, ohrabruje što su neki prepoznali šansu za ekoturizam, a među njima je zaštićena oblast “Zasavica”. Njome upravlja nevladina organizacija “Pokret gorana Sremske Mitrovice”, a sproveden je koncept održivog razvoja. Naime, tu je otvorena druga po veličini farma magarica u svetu. Najveća je u Italiji gde ima 700 magarica, a u “Zasavici” ih je 200. Njihovo mleko je izuzetno hranljivo, a godišnje se dobije tek 35-40 litara, tako je zbog retkosti skupo. Litar magarećeg mleka košta 40 evra, a sir od njega čak 1.000 evra. Međutim, zbog velike potražnje brzo se rasproda. “Zasavicu” godišnje poseti 30 hiljada turista, koji uživaju u netaknutoj prirodi sa 800 vrsta biljaka, 192 vrste ptica i 25 vrsta riba. A mogu i da se počaste najzdravijim mlekom na svetu. Recept “Zasavice” mogao bi da se primeni i u drugim zaštićenim područjima, ali je potrebno napraviti dobru strategiju razvoja ekoturizma, koji će, po svemu sudeći, u budućnosti biti glavni vid turističke ponude u svetu.

Biljana Blanuša

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

roboti-u-fabrikama

Roboti ugrožavaju oko 40 odsto radnih mesta u SAD

Robotika i veštačka inteligencija mogli bi da ugroze 38 odsto radnih mesta u SAD i gotovo trećinu radnih mesta u Velikoj Britaniji do 2030. godine, pokazuje istraživanje konsultansko-revizorske kompanije „Prajsvoterhaus Kupers“.