1. May 2017.
Home / 7 / Društveno odgovorno poslovanje – i profit i zaštita prirodnih resursa
društveno odgovorni

Društveno odgovorno poslovanje – i profit i zaštita prirodnih resursa

Društveno odgovorno poslovanje je u poslednjih petnaestak godina dobilo na značaju, pa su tako najveće multinacionalne kompanije uvele taj koncept kao sastavni deo poslovanja. Da je moguće prilagoditi poslovanje interesima šire društvene zajednice i istovremeno ostvarivati profit, dokaz su poznati svetski brendovi, poput BMW-a, “Adidas”-a, “Coca-Cole”, “Philips”-a, “Samsung”-a i “Siemens”-a, koji godišnje obrću milijarde dolara, a u samom su vrhu po doprinosu društvenoj zajednici.

Velike multinacionalne kompanije u trci za profitom često zaborave interese šire društvene zajednice. To je najčešće prisutno u industrijama, koje koriste prirodne resurse, pa se kao posledica njihovog poslovanja javljaju zagađenje životne sredine i velike klimatske promene. Zbog toga su u prethodne dve decenije one bile izložene oštrim kritikama, kako javnosti, tako i zvaničnih institucija, poput UN. Tada je i nastala ideja o uvođenju društvene odgovornosti kompanija, kao sastavnom delu poslovanja.

Na jačanje svesti o društvenoj odgovornosti utiču paragrafi, ali i “zeleni”

Dobar primer, kako se može promeniti ponašanje kompanija je naftni gigant “Royal Dutch Shell”, koji je pre petnaestak godina od strane “zelenih” udruženja, bio kritikovan zbog planova da neprofitabilne naftne platforme potopi u Severno more. To je dovelo do narušavanja ugleda i imidža kompanije, ne samo u javnosti, nego i u okviru poslovne zajednice, što se odrazilo na finansijsko poslovanje. Danas ta kompanija aktivno učestvuje u ekološkim projektima, kao što je očuvanje prirode na naftnim bušotinama u Africi, u partnerstvu sa Svetskim fondom za očuvanje životinja (World Wildlife Fund).

Međutim, nije sve prepušteno kompanijama, već institucije uveliko rade na uspostavljanju standarda, koji se moraju primenjivati u poslovanju, radi zaštite životne sredine. Tako je ISO 26000 priznati međunarodni standard za Društveno odgovorno poslovanje, a UN su razvile međunarodna načela za odgovorno ulaganje, kao smernice i uslove za investiranje u projekte na globalnom nivou. Ovo posebno važi za naftnu, hemijsku, automobilsku industriju, kao i metalurgiju. Tu je ekološka dimenzija u prvom planu, a odnosi se na iskorištenost materijala, energije i vode u proizvodnim procesima, bioraznolikost, emisiju štetnih gasova, recikliranje. Cilj društveno odgovornog poslovanja je da kompanija prihvati odgovornost za svoje postupke i podstakne aktivnosti za zaštitu životne sredine i razvoja šire zajednice. U većini država pitanje društvene odgovornosti je zakonski regulisano, a taj koncept je već zaživeo kao deo kulture poslovanja.

Najveće kompanije – najbolji promoteri društvene odgovornosti

Prema istraživanju kanadske kompanije “Coporate Knights” (CK), koja se bavi medijima i istraživanjima, i koja svake godina objavljuje listu “Global 100” – sto najboljih zelenih kompanija na svetu, u 2015. godini na prvom mestu našla se američka biotehnološka firma “Biogen Idec”. U 2014. godini ta kompanija je ostvarila prihod od 9,7 milijardi dolara, što je u odnosu na godinu dana ranije 2,8 milijardi više. Kompanija ulaže u projekte za smanjenje potrošnje energije, pa je tako izdvojila 13 miliona dolara za kogeneracijski sistem pomoću kojeg proizvodi struju nezavisno od lokalne strujne mreže. Ušteđenom energijom uloženo se “Biogenu” vratilo za tri godine. A potrošnju vode u poslednjih desetak godina smanjio je za 66 odsto.

Listu sto najboljih, inače, činile su kompanije iz 22 zemlje, koje pojedinačno ostvaruju ukupnu tržišnu vrednost veću od dve milijarde dolara. Na listi među prvih deset našle su se i druge velike kompanije: američka farmaceutska industrija “Allergan”, nemački proizvođač sportske opreme  “Adidas”, singapurska firma za nekretnine “Keppel Land”, finska trgovina “Kesko” i nemački proizvođač automobila BMW. Iz SAD je ukupno dvadeset kompanija, iz Kanade i Francuske po 12, Velike Britanije jedna, a Finske i Nemačke po pet. Na listi se našla samo jedna kineska kompanija “Lenovo” i to na 73. mestu. Iako je Japan treća ekonomija sveta, na listi je bila zastupljena sa samo jednom kompanijom – farmaceutskom industrijom “Eisai”. Čini da te dve ekonomske sile još kaskaju za svetskim trendovima.

zeleni

Na listi, koja je nekako postala pitanje prestiža, našle su se mnoge poznate kompanije. Tako se danski “Novo Nordisk” našao na 13. mestu, francuski “L’Oréal” na 14. mestu, britanski “Marks&Spencer Group” na 16. mestu, a američka kompanija “Johnson&Johnson” našla se na 18. mestu. “Unilever” je bio na 22. a “Coca-Cola” na 26. mestu, holandski “Philips” 25. dok je finska “Nokia” zauzela 33. mesto, Južnokorejski “Samsung” je na 45. mestu, nemački “Siemens” na 55. mestu, a “Daimler” na  60. “Cisco Systems” je 69.  “Colgate-Palmolive” 72.  “General Electric” 74. dok je  LG na 51. mestu. Švedski “H&M” nalazi se na 75. poziciji, “Renault” na 81. i “BNP Paribas” na 82. mestu,

Što se tiče strukture, na listi je najviše banaka, čak 13, a potom sledi devet kompanija iz naftno-gasnog sektora. Cilj liste je da se pokaže da velike svetske kompanije mogu dobro poslovati i ostvarivati profit, iako deo zarade ulažu u projekte od opšteg značaja. Među kriterijumima su: prihod kompanije po jedinici utrošene energije, ulaganje u projekte za smanjenje emisije štetnih gasova i odlaganje otpada, ulaganje u istraživanje i razvoj. U EU procenjuju da će do 2020. godine u delatnostima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, biti zaposleno više od četiri miliona ljudi. Očekuje se da će se u narednih deset godina svetsko ekotržište, danas vredno trilion evra, udvostručiti.

U Srbiji kompanije sve više ulažu u društveno odgovorne projekte

Prema podacima Foruma za odgovorno poslovanje, koji okuplja dvadesetak firmi, u 2015. godini kompanije u Srbiji uložile su više od 1,2 milijarde dinara u društveno odgovorno poslovanje. Na taj način podržana su 883 projekta i 650 organizacija. Njihovi zaposleni su izdvojili 3 miliona dinara, a vrednost nefinansijskih sredstava je oko 200 miliona dinara. Za podršku lokalnim zajednicama izdvojeno je više od 600 miliona dinara, dok je najviše projekata realizovano u Novom Sadu, Nišu i Kraljevu. Investicije u zaštitu životne sredine iznosile su 144 miliona dinara. Oko 50 odsto kompanija finansijski podržava programe za mlade preduzetnike, a nešto manje oko 44 odsto realizuje programe zapošljavanja mladih bez radnog iskustva.

Biljana Blanuša

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.