1. May 2017.
Home / 7 / Digitalizacija – nova revolucija u poslovanju
digitalni svet

Digitalizacija – nova revolucija u poslovanju

Razvijene države i njihove privrede pronašle su način da unaprede efikasnost i transparentost uvođenjem digitalizacije u poslovanje i šireći telekomunikacionu infrastrukturu. EU uveliko radi na digitalizaciji poslovanja, a prošle godine je donela i plan za povezivanje svih nacionalnih programa za digitalizaciju industrije i povezanih usluga. Procenjuje se da digitalizacija industrije može doneti EU godišnje više od 110 milijardi evra dodatnih prihoda. U Srbiji određeni vid digitalizacije primenjuje mali broj firmi, a razlog su neznanje, nedostatak zakonske regulative i nerazvijenost infrastrukture.

EU je prošle godine predstavila plan za povezivanje nacionalnih inicijativa za digitalizaciju svih sektora industrije i povezanih usluga. Taj projekat je pokrenut, jer je u Evropskoj komisiji nisu zadovoljni brzinom i obimom digitalizacije, pošto svega 1,7 odsto kompanija u potpunosti koristi digitalne tehnologije, dok 41 odsto to uopšte ne čini, a ostale delimično. Zbog toga su predložene i konkretne mere u vidu utvrđivanja zajedničkih normi u prioritetnim područjima, kao što su komunikacijske mreže 5G i kibernetička sigurnost, kao i modernizacija javnih usluga. Ideja je da se stvore uslovi, odnosno, virtuelno okruženje za 1,7 miliona istraživača i više od 70 miliona stručnjaka u oblasti nauke i tehnologije, kako bi oni mogli da čuvaju, analiziraju i koriste velike količine istraživačkih podataka u korist privrede.

Pojedine države članice EU su već pokrenule strategije za podršku digitalizaciji industrije. Međutim, potreban je sveobuhvatan pristup na nivou EU i zbog toga su donete i konkretne mere. Pre svega, treba usmeriti ulaganja u javno-privatna partnerstva, zbog čega je u planu je investicija od 500 miliona evra u panevropsku mrežu digitalnoinovacijskih centara.

Do kraja 2017. godine trebalo bi da se uspostavi jedinstven digitalni sistem, koji će korisnicima omogućiti pristup svim potrebnim uslugama informisanja, pomoći i rešavanja problema za prekogranično poslovanje, zatim, povezivanje svih poslovnih i stečajnih registara i njihovo povezivanje s portalom e-pravosuđe. Pored toga, biće uspostavljen pilot-projekat u okviru kojeg će trgovačka društva biti dužna dostaviti dokumentaciju javnim organima samo jedne države članice, čak i ako posluju i u drugim državama članicama, kao i brži prelaz na e-nabavku i e-potpise.

Do sada su Evropsku inicijativu za digitalizaciju industrije podržale Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija i Švedska. Trenutno su u pripremi nacionalne inicijative digitalizacije industrije u Bugarskoj, Hrvatskoj, Finskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.

Srbija kasni za svetom u digitalizaciji

Unapređenje konkurentnosti privrede Srbije zavisiće od brzine digitalizacije poslovanja i širenja telekomunikacione infrastrukture. Stručnjaci smatraju da je za uspeh digitalne transformacije potrebna interakcija državnog i privatnog sektora, kao i njihovo povezivanje sa naučnom zajednicom. Da bi Srbija postala konkurentnija treba da obezbedi povoljniji poslovni ambijent, ali i da uvede E upravu i M (mobilnu) upravu, kako bi državna administracija unapredila efikasnost i pružila bolje usluge i privatnom sektoru i građanima. Pošto Srbija kasni za ostalim zemljama kad je reč o uvođenju E uprave, tek ove godine, tačnije od 1. juna će početi puna primena Zakona o opštem upravnom postupku, koji će povezati šest institucija, koje raspolažu sa oko 80 odsto podataka građana, što će učiniti nepotrebnim oko 6,7 miliona papira godišnje. Takođe, veoma je važno da se uvede elektronsko plaćanje bez čega zapravo nema prave E uprave, kao i elektronsko arhiviranje.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija je najavljeno usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja, koji je važan za razvoj E uprave i elektronskih servisa za građane i privredu kojoj će ubrzati poslovanje. U proceduri je i Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je usklađen sa EU standardima. Pored toga, Zakon o brodbendu će biti u proceduri krajem godine. Procenjuje se da povećanje penetracije širokopojasnog interneta od samo 10 odsto doprinosi povećanju BDP-a za dva procenta.

Kompanije, koje ne uvode nove tehnologije propadaju

Očekuje se da će u narednim godinama, većina firmi, a možda i sve morati da pređu na novi model poslovanja. Naime, moraće da razmotre kako da povećaju promet i profit svoje kompanije, a digitalizacija to pruža. Digitalizacija znači prilagođavanje svog poslovnog modela “online” ekonomiji.  

it biz

Tu je dobar primer kompanija “Kodak”, koja je 1998. godine bila jedna od najjačih američkih kompanija, sa 100.000 zaposlenih, 30 milijardi dolara prometa i odličnom perspektivom, ali nije uspela da se prilagodi novim trendovima. Naime, u „Kodak”-u je napravljena prva digitalna kamera, ali menadžment nije bio spreman da krene digitalnim putem svom snagom. Ta kompanija je na filmovima za uloženi dolar dobijala 70 centi profita, a na digitalnoj fotografiji za jedan dolar pet centi profita i stoga Upravni odbor nije mogao da donese odluku da profitabilniji posao zameni manje profitabilnim. Međutim, nije uzeto u obzir da će se broj digitalnih fotografija znatno povećati i da će vrednost „Kodaka” biti mnogo veća.

“Kodak” je, u međuvremenu, propao, a “Instagram”, koji ima 40 zaposlenih, sad ima tržišnu kapitalizaciju, koja je veća od njihovog godišnjeg profita. Tako je jedna mala digitalna kompanija premašila veliku korporaciju, koja nije na vreme shvatila da treba da se promeni. To pokazuje da do juče mala start-up kompanija brzo i lako može postati konkurencija velikim korporacijama.

Četvrta industrijska revolucija

Prvi talas digitalne transformacije omogućilo je 5 ključnih digitalnih tehnologija: “Cloud computing”, “Mobile”, “Big Data”, “Social Networks” i “Internet of Things”. Novi talas preobražaja dolazi pod uticajem tzv. “Četvrte industrijske revolucije”, u okviru koje su: roboti, dronovi, veštačka inteligencija, “3D printing”, “energy storage”…

Digitalna transformacija će zapravo istisnuti stare načine poslovanja i uvesti nove. Treba podsetiti da je prvi talas digitalne transformacije već na vrhuncu i da su ga veliki svetski “igrači”  već iskoristili. Kada se kroz digitalna preduzeća postigne ubrzani razvoj privrede i povećanje BDP-a, tada ekonomija ulazi u nove razvojne cikluse i država postaje konkurentnija.

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.