Berza

Da li će se na Volstritu ponoviti situacija iz 1987?

Koliko je trenutna situacija na berzi slična onoj iz 1987. godine, kada su berzanski indeksi Dow Jones i S&P500 izgubili preko 20 odsto vrednosti u jednom danu?

Pre tačno trideset godina, veliki broj investitora je zarađivao velike svote novca trgujući akcijama čija je vrednost beležila konstantan rast. Sve do 19. oktobra 1987.  godine kada je Dow Jones pao za 22,6 odsto, a S&P500 za 20,5 procenata. Ovaj datum je u istoriji berzanskog trgovanja ostao poznat kao Crni ponedeljak ili Pad berze '87. Postavlja se pitanje da li bi, tri decenije kasnije, na berzi mogao da se ponovi  isti scenario? Ako je sudeći po nekolicini faktora koji se ponavljaju i danas, taj ishod je i više nego moguć.

Sličnosti između 2017. i 1987. godine

Prva sličnost; 1987. godine su finansijski menadžeri kupovali deonice misleći da je berza ’jednosmerna ulica’ koju odlikuju velika dobit uz minimalan rizik. Čarobnjaci sa Volstrita su prodavali portfolije akcija  osiguranja, umesto da ih zaštitite od gubitaka. Ispostavilo se da to ne samo da ih nije zaštitilo, već je ubrzalo prodaju.

Slična opasnost postoji i sada u vidu popularnosti  berzanskih fondova (ETF), kojima se trguje naveliko. U ovom trenutku, većina investitora ne procenjuje rizik od pasivnog ulaganju u ETF, baš kao što te 1987. godine većina menadžera nije imala svest o riziku trgovanja portfolijom akcija osiguranja.

Kada su u pitanju raspoloženja na berzi, investitori moraju biti oprezni. Ovi brojevi, poput onih kojima raspolaže Američko udruženje individualnih investitora (AAII), su  zasnovani na istraživanjima (anketama). U Arora izveštaju, MarketWatch pokazuje da na ovogodišnjem tržištu bikova postoje značajne razlike između onoga što investitori kažu i onoga što rade. Zato je važnije  dati veću težinu onome što oni čine, a manju pažnju posvetiti onome šta govore.

Prema rezultatima Arora izveštaja, raspoloženje na berzi je sada ’veoma lukavo’, ali nije ’ekstremno lukavo’, dok ovako izražajan bull market najčešće može da posluži kao indikator da tržištu predstoji drastičan pad.

Kao i te 1987. godine, procene su visoke, a zarade u porastu. Poslednjih nekoliko dana, kamatne stope su zabeležile rast, a rastuće kamate su podigle akcije popularnih bankarskih institucija, kao što su akcije „Bank of America“, „Citigroup“, „JP Morgan“ i popularnih brokerskih akcije kao što je „Schvab“, „TRADE Financial Corp.“  i „Ameritrade“. U svom poslednjem govoru, predsednica Fed-a, Dženet Jelen je istakla odlučnost tog tela da u decembru  poveća poreske stope, dok se istovremeno pokazalo da tržište ne veruje njenim najavama, te da za povećanjem poreskih stopa u decembru postoji oko 60 odsto verovatnoće. Podsetimo, nivo kamatnih stopa je 1987. godine bio znatno veći nego dana, ali je u trenutku pada indeksa, takođe, bio u porastu.

Razlike između danas i 1987. godine

Preovlađujuća logika investitora je danas, kao i te 1987. godine, bila optimistična, pa investitori nisu ni uzimali u obzir da odustanu od trgovine akcija.

Na primer, u jesen 2007. godine, Arora izveštaj je dao signal da se na berzi izvrši prodaja, pozivajući investitore da uđe u trgovanje gotovinom. Kasnije je isti izveštaj dao signale za agresivnijim kratkim trgovanjem  ETF-ovima (na tržištima u razvoju, kao što su Kina i Indija). Za one koji nisu mogli da prodaju na kratko, Arora izveštaj je pozvao na kupovinu inverznih ETF-ova. Nakon 2008. godine, većina investitora je izgubila pola vrednosti svojih akcija, dok su portfelji Arora Report ostvarili značajan profit.

Zbog toga je investitorima sada, više nego ikad, potreban pristup pouzdanom i dokazanom modelu kao što je  ZIKS Global Multi Asset Allocation, za kontrolu rizika, koji ocenjuje pravo vreme za prodaju. Međutim, i pored toga, oni ne bi trebalo da se u potpunosti oslanjaju na procene i mišljenja jer su ona samo deo celokupne slike na tržištu.

Važno je da investitori gledaju napred, a ne u retrovizor

Razmotrite da nastavite da držite postojeće pozicije. Na osnovu individualnih preferencijalnih rizika, uzmite u obzir držanje gotovine ili državnih obveznica od 19 -29 odsto, kratkoročnih i srednjoročnih obveznica od 15 do 25 procenata i vrlo kratkoročnih hedž obveznica od 15 odsto.

Vredelo bi setiti se da ne možete iskoristiti prilike ako ne držite novac. Prilikom podešavanja nivoa hedge, razmislite o podešavanju parcijalnih količina za zaustavljanje pozicije zaliha (ne-ETF); razmislite o korištenju širih zaustavljanja na preostalim količinama, a također omogućite više prostora za visoke-beta akcije, koje se kreću više i češće od tržišta u celin (visoke beta tehnološke akcije su akcije kompanija kao što su „Apple“, „Amazon“ i  „Tesla“)

 

Izvor: MarketWatch

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!