1. May 2017.
Home / 7 / Čije je srpsko zemljište?
zemlja 1

Čije je srpsko zemljište?

U Srbiji ima oko 424 hiljade hektara neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta, zbog čega država godišnje gubi oko 15 miliona evra godišnje. U cilju povećanja efikasnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta, izmenama zakona od pre godinu i po dana, omogućen je zakup na period i do 30 godina. Nedavno je objavljen javni poziv za zakup zemljišta, koji je izazvao veliku polemiku u javnosti, jer su, kao uslov, predviđena ulaganja od 500 hiljada evra, što mali proizvođači svakako nemaju, pa su samim tim unapred eliminisani iz trke. Zato se oni s pravom pitaju da li je to zemljište već namenjeno nekom i zašto država ne podstiče male proizvođače?

Prema popisu iz 2012. godine, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3.861.477 hektara, a ima 631.552 poljoprivrednih gazdinstava. U strukturi novostvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 70 odsto potiče iz biljne proizvodnje, a 30 odsto iz stočarske. Poređenja radi, u EU 70 odsto vrednosti u poljoprivredi je poreklom iz stočarske, a 30 odsto iz biljne proizvodnje. Poljoprivreda i prehrambena industrija u stvaranju društvenog proizvoda zemlje (BDP) učestvuju sa oko 11,9 odsto.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, procenjuje se da je između 580.000 i 600.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države. U 2016. godini je utvrđeno da je oko  460.000 hektara već dato u zakup, a plan je da se te površine u budućnosti povećaju. Prošlu godinu je obeležilo i to što je započeto rešavanje problema sa uzurpatorima, odnosno onima, koji su bez pravnog osnova koristili državno zemljište. Tako je u legalne tokove vraćeno oko 120 hiljada hektara, pa je od naplate zemljišta država inkasirala 27 miliona evra više nego prethodne godine.

Država daje zemljište u zakup i strancima

Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje su usvojene krajem 2015. godine omogućen je zakup državnog zemljišta, kako od strane domaćih fizičkih i pravnih lica, tako i od inostranih. Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato poslednje tri godine i nije bilo predmet korišćenja, može se dati besplatno na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima na period do pet godina. Nakon toga, period korišćenja može se produžiti do 25 godina, ali se tada plaća zakup. Takođe, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati u zakup fizičkom, odnosno, pravnom licu, za period od 30 godina, a za ribnjake i vinograde na 40 godina. Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, u visini od 60 odsto idu u državni budžet, dok 40 odsto ide u budžet opštine. U Vojvodini, sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u visini od 30 odsto idu u republički budžet, 30 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u opštinski.

Na osnovu pomenutog zakona, nedavno je Ministarstvo poljoprivrede objavilo javni poziv za zakup državnog zemljišta na 30 godina, investitorima koji će se baviti stočarstvom i prerađivačkom industrijom. Uslovi za podnošenje zahteva su da je plan ulaganja u nova osnovna sredstva, a koja se ne odnose isključivo na ratarsku proizvodnju u iznosu najmanje 3.000 evra po hektaru, odnosno, da je vrednost ukupne investicije najmanje 500.000 evra u periodu od tri godine, a prve godine investitor je obavezan da uloži najmanje 30 odsto vrednosti investicije. U lokalnim samoupravama, koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, vrednost investicije može biti i manja od 500.000 evra. Inače, maksimum, koji može biti dat u zakup je trećina državnog zemljišta na teritoriji jedne lokalne samouprave.

Paori zabrinuti da će ostati bez zemljišta

Iako je ministar Branislav Nedimović saopštio da individualni poljoprivrednici ne treba da strahuju da će biti ugroženi od većih gazdinstava, dosadašnji zakupci su zabrinuti, da bi zemlja koju su do sada radili, nakon konkursa, mogla biti ustupljena drugim zakupcima. U udruženjima poljoprovrednika smatraju da će zemlja biti data u zakup strancima i privilegovanim kompanijama, jer mali proizvođači nemaju predviđenih pola miliona evra. Upravo ta odredba predstavlja prepreku da se za zemljište prijave svi. njiva

“Smatramo da će mali broj ili niko od poljoprivrednika, neće moći da stupi u posed na taj način i sigurni smo da se tu nanosi velika šteta malim porodičnim gazdinstvima. Smatramo da se na ovaj način mi dugoročno isključujemo jednim delom iz poljoprivrede i ostajemo bez zemlje i egzistencije”, istakao je Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

S druge strane, u Ministarstvu navode da je cilj davanja u zakup državnog zemljišta investitorima omogućavanje investicija za poljoprivredno prerađivačke kapacitete. “Namera je da se kroz ove investicije napravi veća vrednost u poljoprivredi i da to bude korist i za poljoprivredne proizvođače i za državu”.

Analitičari ocenjuju da će, zbog takvog zakonskog rešenja, dugoročno doći do propadanja samostalnih poljoprivrednih proizvođača, koji danas čine osnovu poljoprivredne proizvodnje i u Vojvodini i u Srbiji i da će dugoročno biti uništena poljoprivredna gazdinstva, a zemljištem će gospodariti nekoliko velikih stranih i domaćih kompanija.

Na teritoriji Vojvodine nalazi se skoro 1.750.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 1.336.000 obradivo. Vojvođanska zemlja je veoma plodna, a černozem južne Bačke je među najplodnijima u svetu. U privatnom vlasništvu nije više od 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U Vojvodini oko 22.000 ratara obrađuje 80 odsto poljoprivrednog zemljišta. Oni su preko zakupa državnog zemljišta u poslednjih deset godina značajno podigli prinose i postali osnovni pokretač razvoja celokupne domaće poljoprivredne proizvodnje. Ako sada dođu velike kompanije, opstanak tih gazdinstava biće doveden u pitanje, smatraju agroekonomisti. Oni podsećaju da samo tri velika igrača: Miodrag Kostić, Petar Matijević i Miroslav Mišković drže oko 100 hiljada hektara, što državne, što svoje zemlje. Pored toga, kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata “Al Ravafed” od 2014. godine upravlja sa 10.000 hektara državne zemlje, a najavljen je dolazak nemačke kompanije “Tenis”, koja je zainteresovana za oko 15.000 hektara i italijanskog “Ferera”, koji najavljuje organizaciju proizvodnje lešnika na oko 10.000 hektara.

Biljana Blanuša      

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

Opel ampera

“Opel”-ov novi model električnog automobila subvencioniše nemačka država

Kompanija “Opel” je objavila cenu električnog modela “Ampera” u Nemačkoj, gde ovaj automobil, uz državne olakšice, košta 34.950 evra.