Baza znanja

Strane investitore više interesuje vladavina prava nego subvencije

Srbija je u poslednjih deset godina iz državne kase izdvojila skoro pola milijarde evra subvencija stranim kompanijama za otvaranje radnih mesta, a samo prošle godine za te namene odobreno je 117,7 miliona evra, koje su dobile 23 kompanije.

Najuspešnije srpske kompanije u vlasništvu države ili biznismena sa “Forbs”-ove liste

Prema podacima Agencije za privredne registre, među pedeset najuspešnijih srpskih kompanija u 2015. godini polovina je u vlasništvu države ili najbogatijih pojedinaca. U privatnom sektoru kompanija sa najvećim prihodom je “Nelt” od 50 milijardi dinara, dok je “Delta Real Estate” sa najvećim profitom od 7,8 milijardi dinara, dok pojedine državne kompanije sa visokih prihodima ostvaruju čak i gubitke.

Zdravstveni turizam i Srbija-buduća najveća svetska industrija

Vrednost tržišta zdravstvenog turizma u svetu procenjuje se na više stotina milijardi dolara, a trend rasta nastaviće se i u budućnosti, dok se samo u Evropi, koja je centar zdravstvenog turizma, u narednoj godini očekuju prihodi od 328 milijardi evra. Svetska zdravstvena organizacija računa kako će, zbog trenda starenja populacije i sve izraženije orijentacije društva na zdrav život, briga o zdravlju za 15 godina postati najjača svetska industrija, koja će 2030. činiti čak 22 odsto svetskog BDP-a i biti najveći pokretač turističkih putovanja.

Srbija bez sistemskog rešenja za održivu upotrebu pesticida

Slučaj “Juvitane” još jednom je pokazao da Srbija nema organizovan sistem kontrole korišćenja pesticida, iako je dobro poznato da su pesticidi direktni uzročnici raznih hroničnih oboljenja, od reproduktivnih, endokrinalnih oblika bolesti, pa sve do najtežih oblika što je to rak.

Trgovina u Srbiji “biznis visokih marži”

Za razliku od prosečne plate u Srbiji koja je najniža u regionu, trgovačke marže su najveće u regionu i u proseku iznose 23 odsto, što je znatno više nego u zemljama u okruženju, kao i u EU.

Struja iz uglja košta zdravstveni sistem Srbije 4 milijarde dolara godišnje

Prošle godine u svetu je u čistu energiju uloženo više od 330 milijardi dolara investicija, dok je u Srbiji njihov nivo zanemarljiv. Iako je Srbija je nominalno preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije na 27 odsto, domaćom energetskom strategijom, za razliku od ostatka razvijenog sveta, i dalje dominira ulaganje u proizvodnju struje iz uglja, koja pravi godišnji trošak u zdravstvenom sistemu Srbije od 4 milijarde dolara.

Izvoz “fiata 500L” na rusko tržište - politička volja ili ekonomski interes?

Pregovori o bescarinskom izvozu pet hiljada vozila modela “fiat 500L” na tržište Rusije, a potom i čitave Evroazijske unije, traju godinama i nikako im se ne nazire kraj. Inače, izvoz “fiata 500L” na ta tržišta predstavnici vlasti javnosti predstavljaju kao neverovatno značajan posao, dok ekonomisti upozoravaju da bi Srbija to mogla skupo da plati. Naime, morala bi pristati na mnoge ustupke drugoj strani, koja već dovodi u pitanje da je uopšte reč o srpskom proizvodu, pa nije baš najjasnije koliki značaj to stvarno ima za srpsku privredu.

Ko je to u Srbiji zaposlio 220 hiljada ljudi u 2016. godini?

Nedavna izjava ministra za rad i zapošljavanje Aleksandra Vulina da je za prvih deset meseci ove godine zaposleno 222.000 ljudi predstavlja matematiku koja je u potpunoj suprotnosti sa podacima koja imaju Nacionalna služba za zapošljavanje (39 hiljada smanjenje), pa čak i sam poslodavac navedenog ministra -Vlada Republike Srbije.

Srpski klasteri povećavaju poslovne prihode i izvoz domaćih kompanija

Globalna TCI konferencija klastera koja je nedavno održana u gradu inovacija Aindhovenu u Holandiji, okupila je više od 500 učesnika iz oko 60 zemalja iz celog sveta i još jednom potvrdila značaj klastera za razvoj poslovanja, kao što je to slučaj sa Južnom Korejom koja svoj razvoj u velikoj meri duguje klasterima, kojih u ovoj zemlji ima 1.124, sa 85 hiljada kompanija članica i 2 miliona zaposlenih.

Ukidanje prelevmana neće pogoditi srpske farmere, cena mleka niža nego u EU

Vlada Srbije namerava da ukine prelevmane na mleko i mlečne proizvode iz EU od 1. januara 2017. godine, jer se evropsko tržište stabilizovalo i cena mleka raste. U udruženjima proizvođača mleka kažu da je to glavni parametar, da je cena u EU trenutno veća nego u Srbiji i ukoliko nastavi da raste, uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU više neće ugrožavati domaće farmere, čime se stiču uslovi za ukidanje zaštitnih mera.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!