Baza znanja

Kako spasiti srpsko selo

Od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto, u 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. To su poražavajući podaci, koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama, u kojima živi 40 odsto građana Srbije.

Da li znamo šta kupujemo?

Gradjani u Srbiji sve manje pažnje poklanjaju kvalitetu proizvoda i usklađenosti sa deklaracijama. Iako propisi jasno definišu tu oblast, kontrolama je utvrđeno da trećina proizvoda ne odgovara deklaraciji i da je uvozna roba poznatih svetskih proizvođača slabijeg kvaliteta od one koje se konzumira u zapadnoj Evropi. Ko snosi krivicu za to? Proizvodjači, uvoznici, trgovci ili inspekcija?

Obnovljiv izvor energije u Srbiji - ugalj?

“Zelena energija” je postala standard u razvijenim društvima, koji Srbija prati u pokušaju, i to više pod pritiskom EU, nego što je to njen sopstveni izbor. Trenutno Srbija 70 odsto električne energije dobija iz uglja, dok dosadašnji učinak u oblasti “zelene energije” koče komplikovana zakonska regulativa i administrativne barijere, a EPS kao monopolista, najviše sredstava uložiće u razvoj termoelektrana, a ne u obnovljive izvore.

„Brzi“ vozovi Srbije jure i dalje 40 kilometara na sat

San o brzim vozovima, Srbija sanja više od tri decenije, ali se do danas nije pomerila s nulte tačke. I pored toga što su se „Železnice Srbije“ zadužile za više od 1,2 milijarde evra, i to samo u poslednjih deset godina, od toga je urađeno svega nekoliko deonica, tako da vozovi i dalje voze u proseku 40 kilometara na sat, istom brzinom, kao na početku 20 veka, sa 17 hiljada zaposlenih, od čega je 60 odsto višak.

Zašto građani Srbije bespotrebno plaćaju 5 miliona evra godišnje za kreditne penale države

Srbija je po osnovu uzetih, a neiskorišćenih kredita, u poslednjih osam godina platila kaznene penale u iznosu od 35 miliona evra, od čega samo u poslednje tri godine više od 26 miliona, što nesporno i dalje ukazuje na poslovičnu neorganizovanost državne uprave i javnih preduzeća, koja površno pristupaju ugovaranju svojih obaveza, srljajući u projekte bez potpune dokumentacije i plana, i to na štetu budžeta Srbije i poreskih obveznika.

Arapske investicije u Srbiji, matematika sa više nepoznatih?

Gromoglasno najavljivane milijarde investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od kraja 2012. godine do danas svele su se 452,4 miliona evra, od čega se najveći deo odnosi na pozajmice, a ne vlasnička ulaganja, koja usput ne podležu javnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Srbije.

Trampovi milijarderi ”kroje” globalnu ekonomiju

Novi američki predsednik Donald Tramp u izboru buduće vlade SAD opredelio se uglavnom za milijardere. Tramp, inače, i sam milijarder, očito smatra da je to najbolji ljudski potencijal za suočavanje sa izazovima, koji stoje pred američkom, ali i svetskom privredom, kao i za sprovođenje njegovog, prema oceni analitičara, prilično ambicioznog, pa i kontraverznog, ekonomskog programa. Buduća američka vlada, odnosno njeni članovi, u ovom trenutku, prema proceni analitičara, teški su oko 35 milijardi dolara.

Finansiranje gubitaša nas je koštalo novih 300 hiljada radnih mesta

Iako se Srbija, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, obavezala da će ukinuti državnu pomoć, odnosno subvencije javnim preduzećima, izdaci po tom osnovu iz budžeta se i dalje nastavljaju. Tako umesto direktne pomoći - subvencija, koje su postepeno smanjivane, a potom i ukinute za pojedina preduzeća, ostao je drugi vid finansijske podrške, garancije za kredite koje za sledeću godinu iznose preko 300 miliona evra.

Banke u Srbiji rade protiv javnog interesa i građana - tvrdi Republičko javno tužilaštvo

Problem, koji muči oko 20 hiljada porodica u Srbiji, a koji su uzeli kredit, indeksiran u švajcarskim francima, dobija danas neočekivani obrt.

Legalizacija objekata-rubikon koji treba da predje 1/3 porodica u Srbiji

Posle godinu dana primene Zakona o ozakonjenju objekata, država administracija je od 1,5 miliona nelegalnih objekata uspela da popiše samo četvrtinu, odnosno 360 hiljada, dok je ozakonjeno samo 10 odsto. Ovaj projekat je verovatno najkrupniji administrativni projekat države, jer ne samo da zahteva ozbiljne resurse, on traži i promenu višedecenijske kulture, gde je privatni interes uvek ispred opšteg, bez obzira na kojoj strani šaltera se nalazite, što je pokazao i javni slučaj Zukorlić.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!