Baza znanja

Rad na „lizing“ biće regulisan do kraja godine

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Evrozona – oporavak slabiji od očekivanog

Kada je Evropska centralna banka u martu 2015. godine pokrenula program kvantitativnog popuštanja s ciljem da pokrene posustalu evropsku ekonomiju i smanji rizik od deflacije, očekivalo se da će cilj biti ostvaren za 18 meseci. Kako se ovih dana završava predviđeni vremenski period, analitičari ocenjuju da nisu ostvareni svi zacrtani ciljevi i da je oporavak slabiji nego što se očekivalo. Toga su svesni i u Evropskoj centralnoj banci, tako da je nedavno najavljeno produženje primene programa do marta 2017. godine.

Kineska privreda - džin koji posustaje

Kineska ekonomija je u prvih deset godina 21. veka beležila izuzetno visok rast, u proseku oko 10 odsto, dok je u poslednje dve godine evidentno usporavanje, što ukazuje da taj privredni džin polako posustaje. Ne samo da će privredni rast ove godine iznositi oko 7 odsto, nego se ubrzano smanjuju i devizne rezerve, a istovremeno raste javni dug, koji je prošle godine iznosio 249 odsto nacionalnog BDP-a. Imajući u vidu da je reč o drugoj ekonomiji sveta, treba očekivati da će usporavanje kineske privrede ostaviti posledice i na globalnom nivou.

Srpska ekonomija zavisna od dešavanja u svetu

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Prostran: Srbija treba da gaji konoplju, lan, ricinus

Agrarna politika u narednih pet godina trebalo bi da se fokusira na nekoliko oblasti: uređenje zemljišnog fonda, pitanje finansiranja poljoprivredne proizvodnje i možda najvažnije – povećanje agrarnog budžeta na 10 odsto ukupnog budžeta, jer se na taj način obezbeđuje milijarda evra za razvoj, izjavio je za Ekonomski Online agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Srbija će do kraja godine imati deficit oko dva odsto BDP-a

Srbija u budžetu trenutno ima suficit, ali će do kraja godine na nivou opšte države imati deficit. Dobra vest je što će, prema projekciji Fiskalnog saveta, on biti duplo manji od planiranog. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je istakao da, po pravilu, pred kraj godine dospevaju na izvršenje obaveze, poput kapitalnih izdataka i garancije prema javnim preduzećima, što je između 30 i 40 milijardi dinara, tako da će rashodi prevazići prihode, što će za posledicu imati deficit.

Privrednici Penzenske oblasti u Srbiji

U Srbiji boravi privredna delegacija iz ruske Penzenske oblasti, koju čine predstavnici kompanija iz energetike, IT sektora, poljoprivrede, farmaceutske i mašinske industrije. Tim povodom Privredna komora Srbije organizovala je Poslovni forum, kako bi srpskim i ruskim privrednicima omogućila da, kroz bilateralne susrete, uspostave poslovnu saradnju.

Stamenković: Zabrinjava usporavanje rasta izvoza

Uprkos trendu rasta ukupnog izvoza i uvoza, došlo je do oštre redukcije izvoza u dve veoma važne oblasti, a to su prehrambena i automobilska industrija, što predstavlja znak za upozorenje, izjavio je ekonomista Stojan Stamenković na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.

Srbija ispunila uslove za odobravanje revizije aranžmana s MMF-om

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, što znači da je Srbija ispunila ključne uslove. Naime, za pozitivnu odluku MMF-a bilo je neophodno da se ispune dva zahteva. Prvi se odnosi na restrukturiranje EPS-a i obuhvata rešavanje pitanja viška zaposlenih i korekciju cene električne energije, a drugi je usvajanje izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

EBRD odobrila Srbiji više od 4 milijarde evra kredita

Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD do sada je Srbiji odobrila više od 4 milijarde evra za realizaciju oko 200 razvojnih projekata. Tokom boravka u Beogradu predsednik EBRD Suma Čakrabarti najavio je nastavak podrške privredi Srbije, kao i finansiranje zajedničkih projekata sa zemljama u regionu i naveo da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!