Baza znanja

Širi se zabrinutost zbog spajanja “Bajera” i “Monsanta”

Spajanje dva svetska giganta, nemačke farmaceutske industrije “Bajer” i najveće američke kompanije za seme i pesticide “Monsanto”, vredno 66 milijardi dolara, donosi značajne promene na globalnoj ekonomskoj mapi. Kupovinom američke kompanije “Bajer” dobija 35 odsto globalnog tržišta semena i na taj način postaje najveća kompanija na svetu u agro-hemijskom biznisu. Zbog toga ne čudi što je spajanje dve kompanije izazvalo veliko podozrenje, pa i zabrinutost u poslovnim krugovima, kao i ekološkimi potrošačkim organizacijama.

Srbija godišnje baca 250 hiljada tona hrane

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje baci ili uništi oko 250 hiljada tona hrane, što je, imajući u vidu standard građana, previše. U svetu je trend da se viškovi hrane distribuiraju najugroženijim slojevima stanovništva. U Srbiji se time bavi Banka hrane, a uskoro bi trebalo da bude donet i zakon o viškovima hrane, koji bi regulisao tu oblast.

Za korišćenje IPA fondova neophodni projekti i jake institucije

Kada je pre nekoliko dana osvanula vest da Srbija, zbog neefikasnosti institucija, neće dobiti sredstva iz IPARD programa za ruralni razvoj do 2020. godine, kako je bilo predviđeno, nego u sledećih pet godina, postalo je jasno koliko smo daleko od priključenja EU. Za korišćenje IPA fondova, pored kvalitetnih projekata, neophodne su jake institucije, a Srbija to očigledno nema i pored toga što je EU do sada uložila više od 200 miliona evra u reformu državne uprave.

Građane Srbije od boljeg života deli decenija

Najave Vlade Srbije da će prosečne zarade do kraja sledeće godine biti 450 evra, a 2018. godine 500 evra, svakako je dobra vest, ali ekonomisti ocenjuju da je za značajnije povećanje zarada i osetnije poboljašnje standarda građana neophodno da Srbija ima više stope privrednog rasta. Naime, da bi se ostvario pomenuti nivo zarada, Srbija bi, najmanje deset godina, trebalo da ima privredni rast između 4 i 5 odsto.

Zašto građani EU protestuju protiv sporazuma sa SAD?

Već mesecima na ulicama evropskih prestonica građani organizuju demonstracije protiv sklapanja Transatlantskog sporazuma o trgovini i investicijama između SAD i EU (TTIP - Transatlantic Trade and Investment Partnership). Protivnici sporazuma smatraju da se njime dovode u pitanje evropski standardi za zaštitu životne sredine i prava potrošača. S druge strane, pristalice sporazuma tvrde da će on doprineti jačanju globalne ekonomije. Zvaničnici EU i SAD tvrde da će sporazum omogućiti da BDP Evropske unije poraste za čak 120 milijardi evra godišnje, dok će američki rast biti 95 milijardi evra.

Borba za prevlast na tržištu zlata

U vreme velikih turbulencija na međunarodnom finansijskom tržištu, investitori su sve nervozniji i teže da osiguraju kapital ulažući u sigurne poslovne transakcije. Zbog kolebanja cena berzanske robe i oscilacija u vrednosti najjačih valuta, ulagači se okreću zlatu i stoga je tržište tog plemenitog metala postalo mesto gde se sučeljavaju najjače svetske kompanije. Ovih dana vodi se prava bitka za primat na londonskom tržištu zlata, vrednom 5 biliona dolara.

Vaučeri rešavaju problem „sezonaca“

Od ranog proleća do kasne jeseni traje period sezonskih poslova, a radnici, koji ih obavljaju, oglavnom rade na „crno“. Takvo stanje je neodrživo, jer radnici su bez regulisanog staža i zdravstvenog osiguranja, poslodavci se nalaze u „crnoj zoni“, a država ostaje bez prihoda. Zbog toga je do kraja godine najavljeno donošenje zakona o sezonskim poslovima, koji podrazumeva uvođenje vaučera, kojim bi se uveo red u tu oblast.

Godišnja zarada menadžera hedž fondova - polovina BDP-a Srbije

Javnost Srbije nedavno je uznemirila vest da američki investicioni hedž fond KKR namerava da kupi problematične kredite najvećih srpskih preduzeća. Naime, pojedini ekonomisti su ocenili da je reč o nameri fonda da dođe u posed imovine tih preduzeća po niskim cenama, a zatim da je višestruko skuplje proda i tako ostvari visoku zaradu. Inače, investicioni hedž fondovi, bave se visokorizičnim transakcijama, koje obećavaju veliki profit, a dvadesetak najboljih menadžera je prošle godine ostvarilo zaradu u iznosu od 13 milijardi dolara, što je gotovo polovina srpskog BDP-a.

Da li u Beogradu postoji stan za gospodina Trampa?

Iako naši ljudi još žive u uverenju da su cene nekretnina i dalje previsoke, imajući u vidu naš životni standard, može se sa sigurnošću reći da nikad nije bilo povoljnije vreme za investiranje sredstava u svoj krov nad glavom.

NPL- ovi nisu problem samo Srbije

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!