Baza znanja | Saobraćaj i transport

Modeli rada iz privatnog sektora u javnom sektoru su ključ uspeha

Tokom rada na projektu, koji se odnosio na definisanje i analizu poslovnih procesa preduzeća sa izvedenim pokazateljima uspešnosti rada (KPI) ključnih poslovnih procesa, uz podršku organizaciji ispitivanja zadovoljstva korisnika uslugom prevoza u Gradskoj agenciji za saobraćaj Kragujevac, predstavnici “Casa Forte” su imali priliku da detaljnije razgovaraju sa Dušanom Obradovićem, direktorom ove javne institucije o novinama i načinu rada preduzeća.

FlixMobility – vodeći start-up u Nemačkoj i Evropi

FlixMobility je osnovan kao početni FlixBus od strane tri mlada preduzetnika u Minhenu, koji su imali viziju održivog putničkog udobnog i pristupačnog putovanja. Danas je FlixBus vodeći evropski autobuski operater, koji nudi 250.000 veza između 1.700 gradova u 27 evropskih zemalja.

Roboti-Kombiji za isporuku robe stižu pre autonomnih vozila

Budućnost autonomnih vozila predstavlja novi prototip vozila, koji je lansirao startap iz Sicilijumske doline, kompanija „Nuro“. Nihovo sjajno, minimalističko vozilo nema vrata, ni prozore, jer će umesto ljudi prevoziti pakete.

„Er Srbija nikada nije ostvarila profit veći od subvencija“, Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja

Najveći problem u sagledavanju poslovanja „Er Srbije“ je što u javnosti postoji malo konkretnih informacija, mnogo je tajni i netransparentnosti, koje se vežu za našeg avioprevoznika da bismo uopšte mogli realno da analiziramo njihovu poslovnu politiku.

Putujte sigurno. Kakvu korist donosi putno osiguranje?

Bilo da ste na godišnjem odmoru ili poslovnom putovanju, polisa međunarodnog putnog osiguranja omogućava vam sigurnost 24 sata dnevno. Troškovi lečenja u inostranstvu mogu biti izuzetno skupi, čak i za najjednostavnije intervencije. Stoga, kupovina polise putnog osiguranja je uvek pametan izbor!

Milutin Ignjatović dipl. inž. i generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP: Za pet godina u Srbiji će vozovi saobraćati brzinom od 200/km/h

Pruga Beograd – Budimpešta je sastavni deo mreže pruga Evrope, koje su svrstane u pruge za velike brzine Kategorije II. To su postojeće pruge rekonstruisane za projektne brzine reda veličine 200 km/h.

Čedomir Petrinjac, direktor ”EUROPROJEKT Inžinjering”: Aerodrom “Nikola Tesla” je konkurentan u regionu, ali ne i u Evropi

Prema saobraćaju, Aerodrom “Nikola Tesla” je nadmašio zagrebački, ljubljanski, sarajevski, podgorički i skopski aerodrom, jednak je sa sofijskim, dok je dosta slabiji u odnosu na aerodrome u Atini, Budimpešti i Bukureštu.

Oštra borba za mesto na nebu

Do sada su „Boeing“ i „Airbus“ bili glavni konkurenti u sektoru svetskih proizvođača aviona, ali se umešala Kina, koja ima ambiciozne planove. I dok dva najveća konkurenta beleže pad profita, zbog smanjene tražnje i okreću se novim tehnologijama, kao što su električni avioni i svemirski program, kineski proizvođač tek počinje svoj let. Cilj Kine je da se probije na kompleksno i zahtevno svetsko tržište avio-industrije, koje će, kako se procenjuje, u narednih 20 godina dostići vrednost merenu u hiljadama milijardi dolara.

Železnički saobraćaj – oprezno s privatizacijom

Ako ste skoro putovali vozom imali ste prilike da se uverite u neefikasnost „Železnica Srbije“. Iako se poslednjih tridesetak godina govori o brzim prugama i brzim vozovima, na tu pogodnost građani Srbije će morati da sačekaju još neko vreme. Železnički saobraćaj u Srbiji nije na zavidnom nivou i poprilično zaostaje za evropskim standardima. Inače, ukupan godišnji promet svih srpskih preduzeća, koja pripadaju grani saobraćaja, iznosi 760 miliona evra, što je trećina evropskog proseka. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi u planiranju razvoja železnice trebalo uzeti u obzir iskustva drugih zemalja, pogotovo kad je reč o privatizaciji, jer se pokazalo da to nije dobra opcija.

„Brzi“ vozovi Srbije jure i dalje 40 kilometara na sat

San o brzim vozovima, Srbija sanja više od tri decenije, ali se do danas nije pomerila s nulte tačke. I pored toga što su se „Železnice Srbije“ zadužile za više od 1,2 milijarde evra, i to samo u poslednjih deset godina, od toga je urađeno svega nekoliko deonica, tako da vozovi i dalje voze u proseku 40 kilometara na sat, istom brzinom, kao na početku 20 veka, sa 17 hiljada zaposlenih, od čega je 60 odsto višak.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!