Prema podacima Agencije za privredne registre, među pedeset najuspešnijih srpskih kompanija u 2015. godini polovina je u vlasništvu države ili najbogatijih pojedinaca. U privatnom sektoru kompanija sa najvećim prihodom je “Nelt” od 50 milijardi dinara, dok je “Delta Real Estate” sa najvećim profitom od 7,8 milijardi dinara, dok pojedine državne kompanije sa visokih prihodima ostvaruju čak i gubitke.

Globalna TCI konferencija klastera koja je nedavno održana u gradu inovacija Aindhovenu u Holandiji, okupila je više od 500 učesnika iz oko 60 zemalja iz celog sveta i još jednom potvrdila značaj klastera za razvoj poslovanja, kao što je to slučaj sa Južnom Korejom koja svoj razvoj u velikoj meri duguje klasterima, kojih u ovoj zemlji ima 1.124, sa 85 hiljada kompanija članica i 2 miliona zaposlenih.

Srbija i Francuska pored, tradicionalno dobrih političkih i prijateljskih odnosa, u poslednjih desetak godina jačaju i privrednu saradnju. Francuska je među deset spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a sa 900 miliona evra, na šestom mestu po vrednosti investicija u srpsku privredu. Zanimljivo je da je, među zemljama zapadnog Balkana, Srbija glavni privredni partner Francuske, ispred Hrvatske, koja je članica EU, i kao takva apsorbuje preko polovine francuskih investicija usmerenih na taj region, istakla je u intervjuu za Ekonomski Online generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić.

Iako Srbija važi za jednu od država, koja se smatra bogatom termomineralnim vodama ovaj potencijal nije dovoljno iskorišćen, niti se vidi rešenje. Naime, tek nešto više od dvadeset banja može se svrstati u urbanizovane, dok je od 500 izvora termalne, mineralne i termomineralne vode, iskorišćena samo polovina, a sam postupak privatizacije traje više od deceniju bez uspeha.

Izjave predstavnika Vlade da je Srbija po privrednom rastu šampion Evrope, koje smo slušali u prethodnih nekoliko meseci, ozbiljno su demantovali izveštaji Svetske banke, MMF-a i Svetskog ekonomskog foruma, u kojima su dati najnoviji podaci o globalnoj ekonomiji. U tim izveštajima, Srbija, sa privrednim rastom od 2,5 odsto, ne da nije šampion u Evropi, nego ni u regionu. U izjavi za Ekonomski Online direktor Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović je istakao da je evidentan pomak, kad je reč o popravljanju javnih finansija, ali da je za značajnije stope privrednog rasta potreban veći nivo investicija, dalje poboljšanje poslovnog ambijenta i značajnija podrška IT sektoru.

Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija moglo bi realno da iznosi između 3 i 4 odsto, jer je to održivo i ne ugrožava javne finansije, istakao je ekonomista Stojan Stamenković na prezentaciji časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“. On je podsetio da je MMF dao načelnu saglasnost za povećanje, ali da još nije dogovoren konačan procenat.

Spajanje dva svetska giganta, nemačke farmaceutske industrije “Bajer” i najveće američke kompanije za seme i pesticide “Monsanto”, vredno 66 milijardi dolara, donosi značajne promene na globalnoj ekonomskoj mapi. Kupovinom američke kompanije “Bajer” dobija 35 odsto globalnog tržišta semena i na taj način postaje najveća kompanija na svetu u agro-hemijskom biznisu. Zbog toga ne čudi što je spajanje dve kompanije izazvalo veliko podozrenje, pa i zabrinutost u poslovnim krugovima, kao i ekološkimi potrošačkim organizacijama.

Najave Vlade Srbije da će prosečne zarade do kraja sledeće godine biti 450 evra, a 2018. godine 500 evra, svakako je dobra vest, ali ekonomisti ocenjuju da je za značajnije povećanje zarada i osetnije poboljašnje standarda građana neophodno da Srbija ima više stope privrednog rasta. Naime, da bi se ostvario pomenuti nivo zarada, Srbija bi, najmanje deset godina, trebalo da ima privredni rast između 4 i 5 odsto.

Kada je Evropska centralna banka u martu 2015. godine pokrenula program kvantitativnog popuštanja s ciljem da pokrene posustalu evropsku ekonomiju i smanji rizik od deflacije, očekivalo se da će cilj biti ostvaren za 18 meseci. Kako se ovih dana završava predviđeni vremenski period, analitičari ocenjuju da nisu ostvareni svi zacrtani ciljevi i da je oporavak slabiji nego što se očekivalo. Toga su svesni i u Evropskoj centralnoj banci, tako da je nedavno najavljeno produženje primene programa do marta 2017. godine.

Kineska ekonomija je u prvih deset godina 21. veka beležila izuzetno visok rast, u proseku oko 10 odsto, dok je u poslednje dve godine evidentno usporavanje, što ukazuje da taj privredni džin polako posustaje. Ne samo da će privredni rast ove godine iznositi oko 7 odsto, nego se ubrzano smanjuju i devizne rezerve, a istovremeno raste javni dug, koji je prošle godine iznosio 249 odsto nacionalnog BDP-a. Imajući u vidu da je reč o drugoj ekonomiji sveta, treba očekivati da će usporavanje kineske privrede ostaviti posledice i na globalnom nivou.