Baza znanja | Finansijske usluge

Stvarni rast plata i penzija ili jednokratni “poklon”

Ovih dana vodi se navodna bitka između srpskih vlasti i MMF-a u vezi povećanja zarada u javnom sektoru, a razdor je nastao oko procenta. Naime, Vlada Srbije traži povećanje za sve i to od pet odsto, dok MMF nudi svega dva procenta i to samo za prosvetare i zdravstvene radnike. Penzioneri ovaj put nisu na dnevnom redu, jer se MMF oštro protivi povećanju penzija. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izrazio je uverenje da će dogovor biti postignut, ali da nije realno da plate budu povećane više od četiri odsto.

Za korišćenje IPA fondova neophodni projekti i jake institucije

Kada je pre nekoliko dana osvanula vest da Srbija, zbog neefikasnosti institucija, neće dobiti sredstva iz IPARD programa za ruralni razvoj do 2020. godine, kako je bilo predviđeno, nego u sledećih pet godina, postalo je jasno koliko smo daleko od priključenja EU. Za korišćenje IPA fondova, pored kvalitetnih projekata, neophodne su jake institucije, a Srbija to očigledno nema i pored toga što je EU do sada uložila više od 200 miliona evra u reformu državne uprave.

Godišnja zarada menadžera hedž fondova - polovina BDP-a Srbije

Javnost Srbije nedavno je uznemirila vest da američki investicioni hedž fond KKR namerava da kupi problematične kredite najvećih srpskih preduzeća. Naime, pojedini ekonomisti su ocenili da je reč o nameri fonda da dođe u posed imovine tih preduzeća po niskim cenama, a zatim da je višestruko skuplje proda i tako ostvari visoku zaradu. Inače, investicioni hedž fondovi, bave se visokorizičnim transakcijama, koje obećavaju veliki profit, a dvadesetak najboljih menadžera je prošle godine ostvarilo zaradu u iznosu od 13 milijardi dolara, što je gotovo polovina srpskog BDP-a.

NPL- ovi nisu problem samo Srbije

Prema nivou NPL-ova u ukupnom iznosu odobrenih kredita, Srbija je, sa 22 odsto, u samom vrhu u Evropi. Donošenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita doprinelo je delimičnom smanjenju njihovog iznosa, ali taj proces teče usporeno. Ekonomski stručnjaci smatraju da bi Srbija trebalo da koristi pozitivna iskustva drugih zemalja u rešavanju tog problema, koji ne opterećuje samo bankarski sektor, nego i celu privredu. Sa problemom NPL-ova suočava se veliki broj zemalja, a neke od njih, poput Rumunije, uspele su da se izbore s tim

Rad na „lizing“ biće regulisan do kraja godine

U Srbiji je trenutno nezaposleno oko 700 hiljada ljudi i zbog toga ne čudi što mnogi od njih pristaju da rade na „lizing“, često pod nepovoljnim uslovima, odnosno za malu platu i bez prava na slobodne dane, bolovanja i plaćeni godišnji odmor. Posao najčešće nalaze preko agencija za zapošljavanje, od kojih znatan broj nije registrovan za tu delatnost, a bavi se ustupanjem ili „lizingom“ radnika. Da bi se sprečile zloupotrebe u toj oblasti iz Vlade najavljuju donošenje zakona o agencijama za zapošljavanje do kraja godine.

Srpska ekonomija zavisna od dešavanja u svetu

Srbija nije izolovano ostrvo i sva dešavanja na globalnom planu itekako se odražavaju na domaću privredu. U prethodnom periodu značajan uticaj imale su monetarne politike FED-a i ECB, ali ne treba zaboraviti ni politička dešavanja, koja, u većoj ili manjoj meri, ostavljaju posledice na ekonomiju Srbije. Čini se, ipak, da najveći efekat imaju odnosi sa zemljama u okruženju, jer svaka incidentna situacija smanjuje izvozni prihod, pošto je spska privreda ekonomski najjače povezana sa tim državama.

Srbija će do kraja godine imati deficit oko dva odsto BDP-a

Srbija u budžetu trenutno ima suficit, ali će do kraja godine na nivou opšte države imati deficit. Dobra vest je što će, prema projekciji Fiskalnog saveta, on biti duplo manji od planiranog. U izjavi za Ekonomski Online saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je istakao da, po pravilu, pred kraj godine dospevaju na izvršenje obaveze, poput kapitalnih izdataka i garancije prema javnim preduzećima, što je između 30 i 40 milijardi dinara, tako da će rashodi prevazići prihode, što će za posledicu imati deficit.

Srbija ispunila uslove za odobravanje revizije aranžmana s MMF-om

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je četvrtu i petu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, što znači da je Srbija ispunila ključne uslove. Naime, za pozitivnu odluku MMF-a bilo je neophodno da se ispune dva zahteva. Prvi se odnosi na restrukturiranje EPS-a i obuhvata rešavanje pitanja viška zaposlenih i korekciju cene električne energije, a drugi je usvajanje izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

EBRD odobrila Srbiji više od 4 milijarde evra kredita

Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD do sada je Srbiji odobrila više od 4 milijarde evra za realizaciju oko 200 razvojnih projekata. Tokom boravka u Beogradu predsednik EBRD Suma Čakrabarti najavio je nastavak podrške privredi Srbije, kao i finansiranje zajedničkih projekata sa zemljama u regionu i naveo da je budućnost Zapadnog Balkana u EU.

Da li je Srbija spremna za uvođenje ličnog bankrota?

Zbog niskog standarda i malih prosečnih zarada, građani u Srbiji sve više kasne s plaćanjem obaveza, kao što je otplata kredita ili izmirivanje računa za komunalije. Stoga ne čudi što se u javnosti sve češće razmatra ideja o donošenju zakona o ličnom bankrotu. U izjavi za Ekonomski Online profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić je istakao da bi kod donošenja zakonske regulative trebalo primeniti pozitivnu praksu zemalja u okruženju, koje već imaju zakon o ličnom bankrotu, poput Slovenije i Hrvatske, pre svega, zbog sličnih problema i sličnog mentaliteta.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!