Premija osiguranja kod nas iznosi oko dva odsto BDP i na tom je nivou prethodnih 10 godina, dok je u državama EU iznad sedam odsto. Kod nas se za osiguranje, po glavi stanovnika, izdvaja oko 95 evra, u Hrvatskoj 270, a u Sloveniji skoro 1.000 evra.

Racio analiza predstavlja instrument za procenu finasijske pozicije i potencijala preduzeća.

Danas se u svetu mnogo resursa troši na finansije, zbog čega finansijski menadžeri imaju velike šanse za uspeh u savremenom poslovnom svetu. Međutim, činjenica je da nepoznavanje finansija može uništiti i najjaču kompaniju, pa se zbog toga strogo vodi računa o tome da li je posao sa finansijama poveren pravom čoveku, najboljem finansijskom menadžeru.

Posle godina krize i stabilizacije javnih finasija, zakup, odnosno, operativni lizing ponovo postaje sve popularniji model finansiranja nabavke putničkih i lakih komercijalnih vozila, koji nije rezervisan samo za velike proizvođače i prodajne lance, već je dostupan i malim i srednjim preduzećima.

Srbija je sa oko 250 naknada, koje u proseku ima svaka banka, tipičan primer kako se skriva stvarni trošak klijenta.

U praksi se može desiti da dobavljač, pogotovo ako je reč o inostranom isporučiocu dobara, odnosno robe, zahteva da se plaćanje izvrši akreditivom, koji istovremeno ima i ulogu sredstva obezbeđenja njegovog potraživanja (npr. isplata kupoprodajne cene) prema naručiocu.

U Srbiji je prosečna plata oko 400 evra, a svaki građanin duguje bankama po osnovu kredita oko 1.000 evra. To pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima su banke građanima kroz gotovinske kredite pozajmili 420 milijardi dinara i još 381 milijardu dinara kroz stambene kredite.

Iznos sredstava, koja u zemlju uđu putem doznaka iz inostranstva, u poslednjih deset godina u proseku prelazi dve milijarde evra godišnje, što je značajno više od priliva po osnovu stranih direktnih investicija u istom periodu. U prethodnoj deceniji njihov iznos je prosečno predstavljao devet procenata BDP-a, dok je iznos stranih direktnih investicija u proseku oko šest odsto BDP-a.

Da li su domaće banke spremne da se odreknu velike slatke zarade po osnovu „naknada“  od kojih su prošle godine zaradile blizu 294 miliona evra?

“U našoj banci ljudi rade mehaničke stvari, poput robota, koji se ponašaju poput ljudi”, izvršni direktor “Deutsche Bank” John Cryan.