Bilo kakvo predviđanje u vezi kriptovaluta je velika odgovornost, a naročito kada je reč o cenama. Međutim, na ovom nestabilnom tržištu nije u pitanju samo cena, koja se teško može predvideti, s obzirom na veliki broj dešavanja, koja utiču na tržište kriptovaluta.

Ukupna tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta je dostigla novi rekord od 700 milijardi dolara. Podsetimo, prethodni rekord je iznosio 654 milijardi dolara i dostignut je  21. decembra 2017. godine.

Napretkom tehnologije, napreduju i rešenja koja olakšavaju poslovanja kako za velika, tako i za mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Banke se „utrkuju“ sa rešenjima, jer svi dobro znamo koliko je svaki klijent važan, kao i konstantna akvizicija novih korisnika.

Premija osiguranja kod nas iznosi oko dva odsto BDP i na tom je nivou prethodnih 10 godina, dok je u državama EU iznad sedam odsto. Kod nas se za osiguranje, po glavi stanovnika, izdvaja oko 95 evra, u Hrvatskoj 270, a u Sloveniji skoro 1.000 evra.

Racio analiza predstavlja instrument za procenu finasijske pozicije i potencijala preduzeća.

Danas se u svetu mnogo resursa troši na finansije, zbog čega finansijski menadžeri imaju velike šanse za uspeh u savremenom poslovnom svetu. Međutim, činjenica je da nepoznavanje finansija može uništiti i najjaču kompaniju, pa se zbog toga strogo vodi računa o tome da li je posao sa finansijama poveren pravom čoveku, najboljem finansijskom menadžeru.

Posle godina krize i stabilizacije javnih finasija, zakup, odnosno, operativni lizing ponovo postaje sve popularniji model finansiranja nabavke putničkih i lakih komercijalnih vozila, koji nije rezervisan samo za velike proizvođače i prodajne lance, već je dostupan i malim i srednjim preduzećima.

Srbija je sa oko 250 naknada, koje u proseku ima svaka banka, tipičan primer kako se skriva stvarni trošak klijenta.

U praksi se može desiti da dobavljač, pogotovo ako je reč o inostranom isporučiocu dobara, odnosno robe, zahteva da se plaćanje izvrši akreditivom, koji istovremeno ima i ulogu sredstva obezbeđenja njegovog potraživanja (npr. isplata kupoprodajne cene) prema naručiocu.

U Srbiji je prosečna plata oko 400 evra, a svaki građanin duguje bankama po osnovu kredita oko 1.000 evra. To pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima su banke građanima kroz gotovinske kredite pozajmili 420 milijardi dinara i još 381 milijardu dinara kroz stambene kredite.