Napretkom tehnologije, napreduju i rešenja koja olakšavaju poslovanja kako za velika, tako i za mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Banke se „utrkuju“ sa rešenjima, jer svi dobro znamo koliko je svaki klijent važan, kao i konstantna akvizicija novih korisnika.

Premija osiguranja kod nas iznosi oko dva odsto BDP i na tom je nivou prethodnih 10 godina, dok je u državama EU iznad sedam odsto. Kod nas se za osiguranje, po glavi stanovnika, izdvaja oko 95 evra, u Hrvatskoj 270, a u Sloveniji skoro 1.000 evra.

Racio analiza predstavlja instrument za procenu finasijske pozicije i potencijala preduzeća.

Danas se u svetu mnogo resursa troši na finansije, zbog čega finansijski menadžeri imaju velike šanse za uspeh u savremenom poslovnom svetu. Međutim, činjenica je da nepoznavanje finansija može uništiti i najjaču kompaniju, pa se zbog toga strogo vodi računa o tome da li je posao sa finansijama poveren pravom čoveku, najboljem finansijskom menadžeru.

Posle godina krize i stabilizacije javnih finasija, zakup, odnosno, operativni lizing ponovo postaje sve popularniji model finansiranja nabavke putničkih i lakih komercijalnih vozila, koji nije rezervisan samo za velike proizvođače i prodajne lance, već je dostupan i malim i srednjim preduzećima.

Srbija je sa oko 250 naknada, koje u proseku ima svaka banka, tipičan primer kako se skriva stvarni trošak klijenta.

U praksi se može desiti da dobavljač, pogotovo ako je reč o inostranom isporučiocu dobara, odnosno robe, zahteva da se plaćanje izvrši akreditivom, koji istovremeno ima i ulogu sredstva obezbeđenja njegovog potraživanja (npr. isplata kupoprodajne cene) prema naručiocu.

U Srbiji je prosečna plata oko 400 evra, a svaki građanin duguje bankama po osnovu kredita oko 1.000 evra. To pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije, prema kojima su banke građanima kroz gotovinske kredite pozajmili 420 milijardi dinara i još 381 milijardu dinara kroz stambene kredite.

Iznos sredstava, koja u zemlju uđu putem doznaka iz inostranstva, u poslednjih deset godina u proseku prelazi dve milijarde evra godišnje, što je značajno više od priliva po osnovu stranih direktnih investicija u istom periodu. U prethodnoj deceniji njihov iznos je prosečno predstavljao devet procenata BDP-a, dok je iznos stranih direktnih investicija u proseku oko šest odsto BDP-a.

Da li su domaće banke spremne da se odreknu velike slatke zarade po osnovu „naknada“  od kojih su prošle godine zaradile blizu 294 miliona evra?