Osnovni cilj kompanije i njenog prisustva na tržištu jeste ostvarivanje profita. Realizacija ovog cilja tiče se različitih interesnih grupa, koje čine zaposleni, kupci, dobavljači, država, finansijske institucije sa kojima kompanija sarađuje i vlasnici.

Mnogi vlasnici malih i srednjih preduzeća ne znaju kako da čitaju izveštaje i oslanjaju se na knjigovođe da im kažu rezultate. Doprinos knjigovođa je dragocen, ali neophodan  je određen nivo znanja vlasnika, radi razumevanja finansijskih izveštaja. Ako možete voditi svoju kompaniju, obezbeđivati posao i platu za svoje zaposlene, možete naučiti da čitate osnovne finansijske izvještaje. Osnove nisu teške i  nisu nuklearna fizika. 

Promene u finansijskom i tehonološkom okruženju, kao i promene u očekivanjima korisnika finansijskih izveštaja neminovno dovode i do promena u planiranju, sprovođenju i nalazima revizije finansijskih izveštaja.

Privrednici su opterećeni raznim porezima i parafiskalnim nametima zbog čega je teško ostvariti profit iz koga bi se finansirao razvoj.

Investiranje u akcije predstavlja preduzetničku aktivnost, koja zauzima gornji kraj na skali odnosa rizik-prinos. Ova karakteristika akcija da donose natprosečnu zaradu čini i najveći deo atraktivnosti ove vrste ulaganja, ali nikako ne treba zaboraviti i pripadajući rizik, koji sa sobom nosi.

Posle početne euforije, Velika Britanija sve više uviđa da će je izlazak iz EU skupo koštati. Prva, a možda i najveća, žrtva Brexita je nacionalna valuta – funta, koja je pala na najniži nivo u poslednje tri decenije. Pad vrednosti akcija je pogodio i engleske kompanije, dok strane kompanije, koje su do sada poslovale u Londonu najavljuju preseljenje svojih filijala u zemlje članice EU. Velika Britanija je zvanično pokrenula proces napuštanja EU, za koji analitičari kažu da je dugotrajan, ali i skup proces, a već su u opticaju cifre od 60 do 100 milijardi evra.

Turska je tako od zemlje sa dinamičnim privrednim rastom, postala zatvorena ekonomija, koja beleži pad u ključnim sektorima.

U poslednje vreme dešava se nešto što je pre samo godinu dana bilo nezamislivo, a to je da se Nemačka udružuje sa Kinom u borbi protiv protekcionizma i sprečavanja klimatskih promena, a da na drugoj strani stoji Amerika.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju na raspolaganju sredstva iz evropskih fondova, od kojih su najznačajniji programi “Cosme” i “Horizon 2020”, za koje su iz budžeta EU u periodu do 2020. godine izdvojene milijarde evra. Ta sredstva su dostupna preko kredita komercijalnih banaka i odobravaju se pod izuzetno povoljnim uslovima. Problem je što su domaći privrednici slabo informisani o tome i ne poseduju adekvatna znanja za izradu projekata, koji su neophodni za korišćenje sredstava iz fondova.

Predsednik SAD Donald Tramp uspeo je da za samo nekoliko meseci predsedničkog mandata razočara ceo svet, ali i Amerikance. Potezi, koje povlači Tramp, nailaze na brojne kritike svetskih zvaničnika, pogotovo EU, jer se SAD povlače iz najvažnijih trgovinskih sporazuma, a najveći udar planeti je zadao nedavnom odlukom o povlačenju iz Pariskog sporazuma o klimi. Pored toga, predlogom budžeta odustao je od svih ključnih obećanja, na osnovu kojih je i dobio izbore, zbog čega mu ubrzano opada podrška u Americi.