Globalno istraživanje, koju je uradio Delloite, je pokazalo da je blockchain tehnologija postala strateški prioritet unutar finansijske industrije. ¾ ispitanika vidi tokenizaciju kroz digitalnu imovinu i kripto valute kao snažnu alternativu fiat valutama. Procena je da će kripto valute i digitalni (kripto) tokeni, u periodu do 10 godina, zameniti današnji novac i najveći broj postojećih instrumenata na finansijskom tržištu.

Sa prvim znacima proleća mnogi od nas pomisle kako bi bilo lepo sesti u kola i krenuti na put, makar samo za vikend. Tada obično razmišljamo o tome u kakvom stanju je naš automobil, da li je bezbedan, da li mu je potreban servis, ili je možda vreme da potražimo novi.

Aktuelna pandemija korona virusa uticala je na to da često manje izdvajamo za pojedine proizvode i usluge no što je to slučaj u redovnim okolnostima. To može biti i dobra prilika da u situaciji kad imamo potencijalno manje izdatke, a iste prihode, razmotrimo da počnemo da štedimo, naročito ako nismo već razvili tu korisnu naviku.

Srbija je u povoljnoj poziciji kada je reč o finansiranju na početku godine, što se vidi na osnovu rezervi koje se nalaze na solidnom nivou od 9,5% BDP-a.

"Proteklih godina u Srbiji raste i dinarska i devizna štednja. Iako sada kamate na štednju u evrima za period od godinu dana na tržištu variraju od 0,25 do 1 odsto i dalje su dosta atraktivnije u odnosu na evropsko tržište gde su kamatne stope u nekim slučajevima i negativne. Tako da, i pored toga što kamatne stope na štednju više nisu onako visoke kao u ranijem periodu, one nude prinos koji klijenti ne mogu dobiti u zemljama EU", izjavila je u intervjuu za naš portal Marijana Cupara, rukovodilac Digital i marketing divizije "Crédit Agricole Srbija". Osnovni postulat poslovanja "Crédit Agricole" je da “Svakog dana radi u interesu klijenata i društva” i u skladu sa tim, finansira veliki broj projekata iz oblasti “zelene ekonomije” s ciljem da učvrsti svoju poziciju evropskog lidera u odgovornom finansiranju.

Pre nekoliko godina ukazala nam se odlična prilika da, kada je zbog situacije na finansijskim tržištima zaduživanje bilo veoma povoljno, Srbija refinansira svoj veliki javni devizni dug. Primera radi, na kraju 2016. godine on je iznosio 53,46% BDP-a. Da smo tim novcem otplatili stare, skuplje kredite, napravili bismo velike uštede.

Jednostavan odgovor na pitanje koji vid zaduživanja je najpovoljniji – ne postoji. Zavisi od pojedinačnog slučaja, vaših konkretnih potreba i sklonosti.

U sve dinamičnijem poslovnom okruženju, banke na različite načine pokušavaju da zadrže postojeće i dobiju nove korisnike.

Obzirom da se bliži kraj godine, važno je podsetiti da će se od 1. januara 2019. godine početi da primenjuje Zakon o finansijskom obezbeđenju, koji u pravni sistem naše zemlje unosi značajne novine.

Nedavno je stupio na snagu „Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transkacija na osnovu platnih kartica“, koji uvodi značajne novine u međubankarskim transakcijama i izaziva veliku polemiku u domaćoj javnosti.