30. Apr 2017.
Home / 7 / Banke penzionerima odobravaju čak i stambene kredite
penzioneri

Banke penzionerima odobravaju čak i stambene kredite

U prethodnih nekoliko godina banke su se okrenule penzionerima, kao najvažnijim klijentima, jer iako su im penzije smanjene, oni su i dalje najredovnije platiše. Ranije je predstavljalo problem da se kredit odobri penzioneru, koji ima više od 65 godina, ali danas to nije slučaj. Trenutno je granica 75 godina, a nezvanično se pominje da su banke spremne da je pomere na 80 godina, što bi obuhvatilo širu grupu ljudi, nego do sada. Ako se ima u vidu da je više od 220 hiljada gotovinskih kredita odobreno osobama između 60 i 70 godina, jasno je da penzioneri više nisu rizični klijenti. To potvrđuje i podatak da se penzionerima odobravaju čak i stambeni krediti, koji su po pravilu dugoročni.

Iako su pošteno završili svoj radni vek i otišli u zasluženu penziju, veliki broj najstarijih sugrađana i danas predstavlja stub porodice, bar kad je finansiranje u pitanju. U Srbiji nije retkost da deca ostaju u roditeljskom domu i kad napune zrele godine, a razlog je najčešće ekonomske prirode. Zbog toga što su nezaposleni ili imaju male plate, mladi ljudi, čak i sa oformljenom sopstvenom porodicom, ostaju da žive sa roditeljima, jer ne mogu finansijski da izdrže odvajanje. Upravo struktura odobrenih bankarskih kredita po starosti odslikava i strukturu zaposlenosti stanovništva Srbije. Populacija starosti do 30 godina učestvuje sa manje od pet odsto u ukupnim bankarskim kreditima, što se poklapa sa podatkom da mladi starosti do 24 godine učestvuju u ukupnoj zaposlenosti sa svega 5,5 odsto.

Najverovatnije da su i banke pošle od te činjenice, pa su krediti za penzionere sad postali stvarnost, iako su ranije smatrani rizičnim. Naime, posle iskustva sa velikim brojem problematičnih kredita, kako u sektoru privrede, tako i u sektoru stanovništva, banke su redefinisale pojam rizičnih klijenata. Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na kraju decembra 2016. godine iznosilo je 17,03 odsto, što predstavlja pad u odnosu na kraj 2015. godine za 4,5 procentnih poena. Ali i dalje je reč o ogromnoj sumi, od oko 3 milijarde evra, od čega se najveći deo odnosi na privredu.  

Banke penzionerima odobravaju sve više kredita

Prema podacima Udruženja banaka, u Srbiji je više od 220 hiljada gotovinskih kredita odobreno osobama između 60 i 70 godina, što je za petnaestak hiljada više nego onima, koji su u grupi deset godina mlađih osoba. Zanimljivo je i da postoji 15 stambenih, po pravilu dugoročnih kredita, koji su odobreni osobama starijim od 80 godina od kojih su tri u docnji. Takođe, postoji 116 stambenih kredita odobrenih osobama između 60 i 70 godina gde je 40 odsto njih u docnji. Pored toga, starijim od 70 godina banke su odobrile oko 80.000 gotovinskih i refinansirajućih i 10 hiljada potrošačkih zajmova, dok su poljoprivredni penzioneri uzeli više od hiljadu kredita.

Doduše ti krediti se odobravaju po dosta visokim kamatnim stopama od oko 14 odsto i to baš zbog godina korisnika, odnosno, rizika da ne dožive otplatu kredita. Naime, u kamatu su uračunati troškovi osiguranja, koje nije izdvojeno kao posebna stavka, kao kod drugih kredita. Ukoliko korisnik ne dočeka kraj otplate, banka svoja potraživanja po kreditu naplaćuje od osiguravajuće kuće. Najčešće se odobravaju krediti do 700 hiljada dinara, sa rokom otplate od 84 meseca.

Penzioneri sa smanjenim penzijama najredovnije platiše

Veliki broj penzionera kreditom pokriva dugove i troškove kućnih budžeta i faktički izdržava decu i unuke. Bankama je od godina života važnije da li korisnici kredita imaju redovna primanja, a upravo je to slučaj kod penzionera. Njima se dva puta u mesecu 10. i 25. redovno isplaćuje penzija, i ta sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, što garantuje redovnost isplate. Međutim, za najveći deo penzionera primanja nisu baš visoka, naročito posle donošenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, po kojem se od novembra 2014. godine penzije umanjuju progresivno i do 20 odsto, za oko 700.000 penzionera sa natprosečnim penzijama. U međuvremenu su u 2016. godini penzije povećane za 1,25 odsto, ali još nije poznato kada će se vratiti ceo iznos, tako da mnogi to neće ni dočekati.

Prema tome penzioneri, ne samo da su finansijski stub porodice, nego i državu pomažu, odričući se, doduše ne dobrovoljno, dela onoga što su davno zaradili. Tako imamo određeni paradoks da se penzioneri više ništa ne pitaju, odnosno, nisu aktivni donosioci odluka, ali najviše doprinose, kako u kući, tako i u državi.

Biljana Blanuša

 

 

 

Izvor :

Ekonomski Online

Pročitajte još

indija

MMF:Indija bi mogla biti četvrta ekonomija u svetu

Indija bi, sedam decenija nakon što je stekla nezavisnost, mogla da zaseni svog bivšeg kolonijalnog vladara. Ta zemlja mogla bi ove godine da istisne Ujedinjeno Kraljevstvo iz "društva" vodećih pet ekonomija sveta, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o projekcijama rasta.